PRIPREMITE SE ZA PUTOVANJE: Letnji meseci najrizičniji za vožnju

Iz Auto-moto saveza Srbije upozoravaju da letnje vrućine, početak vikenda, jaki pljuskovi, turistička, građevinska i poljoprivredna sezona, donose građanima osim velikih gužvi i povećane rizike po bezbednost u saobraćaju

0
75
PRIPREMITE SE ZA PUTOVANJE: Letnji meseci najrizičniji za vožnju

Pojačani su međunarodni, tranzitni saobraćaj, kao i vangradska putovanja. Sa druge strane, smanjen intenzitet gradskog saobraćaja tokom leta dovodi do veće brzine kretanja vozila i težih saobraćajnih nezgoda. Letnje vremenske prilike remete koncentraciju i moć opažanja, posebno kod starijih vozača, a posledica toga su zakasnele reakcije u rizičnim situacijama.

Pripremite se za putovanje:

  1. Krenite spokojni

Zvuči suviše jednostavno, ali u vožnji maršutom od više stotina kilometara i mali problemi mogu da se pretvore u jaku glavobolju. Uvek dva puta proverite da li ste sve spakovali, da li ste kuću ili stan ostavili uredno i da li ste sredili sve što je potrebno. Na taj način nećete biti primorani da obavljate stresne telefonske pozive ili čak da se vraćate kući kako biste rešili probleme.

  1. Budite odmorni

To važi kako za vozača tako i za saputnike. Morate razumeti da duga vožnja fizički iscrpljuje, naročito ako ne poznajete put ili je saobraćaj vrlo gust. Vozač mora biti opušten i tokom vožnje potpuno svestan događanja u svojoj okolini.

  1. Pravilno spakujte prtljag

Nemojte da preopterećujete svoj automobil – onaj ogroman suncobran je možda neophodan, ali ako štrči iz prtljažnika u putničku kabinu možda je bolje da ga niste poneli, nego da se satima vozite neudobno i možda čak izložite opasnosti.

  1. Proučite maršutu

GPS je zgodno pomoćno sredstvo, ali ako unapred budete pogledali kojim putevima ćete voziti, rasporedili vreme vožnje i okvirno predvideli pauze, vožnja će biti manje stresna.

  1. Vozite po sekcijama

Veliki broj organizacija iz domena sigurnosti u saobraćaju preporučuju da duži put razdelite na kraće sekcije. Nekoliko kratkih pauza značajno će povećati koncentraciju vozača.

  1. Pri vožnji se smenjujte

Potražite po mogućstvu suvozača sa kojim ćete se smenjivati za volanom na putu do cilja. Oboje ćete imati mogućnost da se odmorite i povećate koncentraciju. Osim toga, suvozač i kada ne vozi može da vas upozori na eventualnu opasnost.

  1. Auto treba da bude servisiran i pregledan

Savremeni automobili su vrlo pouzdani, ali čak i manji kvar na sred dugog puta može da postane stresan i skup. Pre nego što krenete na put ne zaboravite da pregledate gazeći sloj svojih pneumatika.

  1. Zaustavnu traku koristite samo ako je zaista neophodno

Ta traka je predviđena za ekstremne slučajeve i ne obezbeđuje vam sigurnost. Kamioni i putnički automobili jure pored vas na samo nekoliko metara, zato – kad god je to moguće, navucite refleksni prsluk, uključite sve žmigavce i sklonite se iza sigurnosne ograde zajedno sa saputnicima.

  1. Preuzmite aplikaciju za sigurnu vožnju

Goodyear je specijalno za evropske puteve pripremio aplikaciju za sigurnu vožnju   ( Safety App ) . Ona sadrži korisne informacije o lokalnim saobraćajnim propisima i zakonskoj regulativi, a pored toga ima i nekoliko saveta koji su dobrodošli ako na putu naletite na probleme i tražite pomoć.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, nepropisana i neprilagođena brzina je i dalje najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda u Srbiji i uzrokuje čak 34,1% svih nesreća koje se dogode na putevima. Vozač koji je pod dejstvom alkohola, ima 13 puta veću verovatnoću da učestvuje u saobraćajnoj nezgodi, dok vozač koji koristi mobilni telefon za vreme vožnje ovaj rizik povećava 23 puta.

Bezbednost saobraćaja na putevima odavno je globalni problem i u svetu godišnje gine oko 1.300.000 ljudi, a između 20 i 50 miliona njih bude povređeno. U Srbiji se, prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, od 1980. do 2015. godine dogodilo više od 1,3 miliona saobraćajnih nesreća u kojima je poginulo 40.000 ljudi – gotovo ceo jedan grad.

10 pravila za bezbednu vožnju Svetske automobilske federacije:

  1. Korišćenje sigurnosnog pojasa – biti odgovoran za sve učesnike u saobraćaju
  2. Poštovanje zakona i propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima – propisi služe da nas sve zaštite
  3. Poštovanje ograničenja brzine – automobil je od metala, pešaci nisu
  4. Redovno proveravanje stanja pneumatika – proveravanje dubine šare, pritiska, uključujući i rezervni pneumatik
  5. Biti trezan za volanom – vozač koji koristi drogu ili alkohol je opasnost na putu
  6. Štiti decu – obezbediti sigurnosna dečija sedišta
  7. Biti obazriv – ne upotrebljavati mobilni telefon za pozive i poruke
  8. Praviti pauze kada se oseti umor – bolje stići kasnije nego ne stići uopšte
  9. Korišćenje kacige – motocikli i bicikli ne mogu da zaštite glavu vozača i suvozača
  10. Biti ljubazan i pažljiv tokom vožnje – poštovati ostale vozače

Najveći rizik od smrtnog stradanja u Srbiji imaju mladi između 15. i 29. godine, i osobe iznad 65 godina. Nakon završetka osnovne škole većina mladih osoba postaje aktivna u saobraćaju razvijanjem društvenog života, dok se kod starijih osoba dešavaju psihofizičke promene koje povećavaju rizike. Statistički podaci pokazuju da rizik od saobraćajne nesreće opada sa pređenim kilometrima tokom godina vožnje jer se stiče potrebna saobraćajna zrelost.

Ipak, od usvajanja Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima 2009. godine, broj saobraćajnih nezgoda polako opada, pa je Srbija izašla iz zone visokog javnog rizika u poređenju sa ostalim evropskim zemljama. Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, period od 2011. do 2020. godine proklamovan je za Deceniju akcije za bezbednost saobraćaja na putevima. Period do 2020. godine treba da bude vreme za punu mobilizaciju i donošenje strateških i sistemskih mera svih subjekata koji se bave unapređenjem nivoa bezbednosti saobraćaja.  

PRIPREMITE SE ZA PUTOVANJE: Letnji meseci najrizičniji za vožnju
5 (100%) 2 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

5 × three =