Nezaštićeni i nebezbedni radnici na otvorenom: Problem vrućina, skele, nesavesni poslodavci

Najčešći problemi sa kojima se radnici na otvorenom susreću u letnjim mesecima su: prolazni toplotni umor, toplotni grčevi, nesvestice usled vrućine, toplotna iscrpljenost, toplotni udar, sunčanica i promene na koži. Leti, kada temperatura dolazi i do 40 °C, najgore prolaze radnici koji obavljaju poslove u građevinarstvu, poljoprivredi, poslove na montaži, intervencijama

0
120
Nezaštićeni i nebezbedni radnici na otvorenom: Problem vrućina, skele, nesavesni poslodavci

Ministarstvo rada zapošljavanja i socijalne politike je propisalo smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama kojima su definisane preventivne mere za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama kao što su organizacija rada, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i prevencija zdravstvenih problema.

  • Prevencija bi trebalo da se sprovodi u skladu sa smernicama Ministarstva, pri  čemu se  i  od  radnika  treba  zahtevati preduzimanje  nekih jednostavnih  koraka  koje  uključuju  između  ostalog  odlazak  u  hlad, uzimanje dovoljne količine vode, nošenje laganije odeće i obuće (ukoliko je moguće), češće pauze u radu i slično kaže, kaže projekt menadžer Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije (UBZRS), Andrijana Tomić.

Preporučuje se i rad po smenama, preraspodela poslova, uvođenje dodatne radne snage i slično.

Tomić dodaje da poslodavac ne može uticati na spoljašnje faktore kao što su UV zračenje, temperatura i vlažnost vazduha, ali primenom pravila bezbednosti i zdravlja na radu, može se u velikoj meri izbeći ili smanjiti toplotni stres.

Obaveza poslodavca jeste da omogući bezbedno i zdravo radno okruženje. To se može postići primenom preventivnih mera, savremenim tehničkim, organizacionim, ergonomskim, socijalnim i drugim merama tokom svih faza rada. Na primer, potrebno je podići svest o primeni bezbednosnih mera već prilikom izbora tehnologije rada.

Poslodavac je u skladu sa zakonom dužan da zaposlenom koji pretrpi povredu na radu nadoknadi štetu, ukoliko nije preduzeo potrebne mere bezbednosti i zaštite zdravlja radnika.

Tomić objašnjava da je ovo u praksi vrlo često dugotrajan i neizvestan sudski postupak za naknadu štete zbog povrede na radu. Radnik je u takvoj situaciji stavljen u izuzetno težak položaj da dokaže postojanje uzročne veze između povrede koju je pretrpeo i nepostupanja poslodavca na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Obuka je jedan od najvažnijih zadataka koji poslodavci moraju sprovesti, zbog toga što radnici moraju da budu obučeni za bezbedan i zdrav rad i pored znanja o poslu koji obavljaju, moraju znati kako da pre svega zaštite svoj i život svojih kolega i očuvaju zdravlje na radu.

Iz UBZRS konstatuju da se najveći broj povreda na radu dešava u sektoru građevinarstva, sektoru industrije i rudarstva. Padovi sa visine su glavni uzroci smrti u sektoru građevinarstva. Skele se često koriste u građevinskoj industriji i veliki broj nesreća se dešava svake godine uglavnom zbog toga što nisu ispravno postavljene ili korišćene.

Pored ovih najčešćih uzročnika povreda na radu, uzroci mogu biti i neispravna pristupna oprema i radne platforme, buka koja se javlja u toku rada, neispravne električne instalacije i slično.

Nezaštićeni i nebezbedni radnici na otvorenom: Problem vrućina, skele, nesavesni poslodavci
5 (100%) 8 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

twelve − six =