Uz korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), primenu tehnoloških inovacija, efikasnijeg i razumnijeg korišćenje resursa, uštedu energije i smanjenje negativnih uticaja na okolinu zapravo dobijamo pametne gradove. Oni se formiraju po meri građana i u svrhu zadovoljenja njihovih potreba, a u tome veliku ulogu ima Internet i Wi-Fi, to jest razvoj IoT (Internet of Things).
Sam termin nastao je krajem 20. veka, a pametni gradovi zamišljeni su kao napredni, progresivni i efikasni u pogledu resursa. Oni promovišu društvene i tehnološke inovacije i povezivanje postojećih infrastruktura. Pametni gradovi uključuju nove energetske, saobraćajne i transportne koncepte koji se jednostavno odvijaju i ljudima olakšavaju svakodnevno funkcionisanje.
Više od polovine svetske populacije već živi u gradovima, a procenjuje se da će do 2050. godine dve trećine stanovništva živeti u urbanim sredinama. Međutim, rastuća urbanizacija podrazumeva i rastuće izazove, a to su zadovoljavanje ljudskih potreba na što jednostavniji način.
Ekonomija – Ekonomije pametnih gradova podržavaju kvalitetno obrazovanje, cene kvalifikovanost, istraživanja, preduzetnički duh, inovativnost, produktivnost i fleksibilnost. Preduzeća za IT, ekološke i energetske usluge smatraju se njihovom pokretačkom snagom.
eUprava – Osnovni cilj eUprave je da se smanje redovi, izbegne korupcija i povećaju transparentnost i efikasnost u radu gradskih uprava. Na ovaj način, građani postaju zadovoljniji uz smanjenje mogućnosti korupcije na apsolutnu nulu. Uštede su ogromne u racionalizaciji poslova i ljudi koji ih obavljaju, ali i u osnovnim sredstvima. Ideja je i da javni podaci budu široko i digitalno dostupni, kako bi i građani mogli da učestvuju u procesu donošenja odluka.
Energija i životna sredina – Jedna od najvažnijih mera je racionalna potrošnja energije koja se sprovodi uvođenjem obnovljivih izvora energije (OIE) i boljom termičkom izolacijom građevinskih objekta. Uvođenje OIE realizuje se postavljanjem solarnih termičkih kolektora za dobijanje tople sanitarne vode i postavljanjem solarnih fotonaponskih kolektora za dobijanje električne energije. Drugi vid uštede su toplotne pumpe sa dvostrukom funkcijom – hlađenjem i grejanjem. Posebna pažnja u pametnim gradovima je usmerena na upravljanje otpadom, a osnovni cilj je smanjiti količinu otpada.
Mobilnost – Mobilnost pametnih gradova podrazumeva inovativnu saobraćajnu i transportnu infrastrukturu koja se zasniva na novim tehnologijama i štedi resurse. Pristupačnot i bezbednost izvdvajaju se kao suštinski faktori. Autobusi bez vozača, plaćanje karte preko pametnog telefona, obaveštenja o saobraćajnim gužvama pumetm pametnih telefona, ali i organizovani parking javnih automobila nam se možda čine kao naučna fantastika, ali sve govori da će nas budućnost demantovati.
Grad čine ljudi. Iznad svega, socijalni život građana i u ovim gradovima zauzima središnje mesto i civilno društvo mora biti aktivno uključeno da bi pametni gradovi postali naša stvarnost. Stalna edukacija, kultura, zdravlje i bezbednost svih ljudi, pluralitet i socijalna kohezija, umrežavanje i samoupravljanje glavni su stubovi društva – bez kojih bi pametni gradovi bili osuđeni na propast.
Među najpametnijim gradovima u Evropi nalaze se Kopenhagen, Stokholm, Amsterdam, Frankfurt, Beč, Berlin, Pariz, Barselona.
