Profil jednog bezbednjaka: Adrenalin me nije napustio i posle gotovo 3 decenije rada u BIA

Kada je pred početak ratnih sukoba na prostoru nekadašnje Jugoslavije, a nakon završetka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Goran Despotović počeo da radi u Resoru državne bezbednosti, današnjoj Bezbednosno-informativnoj agenciji, znao je da ga čeka dinamičan i tajnovit posao za koji je neophodana snalažljivost i kreativnost, sa mnogo „terenskog posla” i rada van radnog vremena

0
1205
Profil jednog bezbednjaka: Goran Despotović

Tako je i bilo, usledio je 26 godina dug radni vek, prepun izazova koje sa sobom nosi rad na kontraobaveštajnim, obaveštajnim i poslovima suprotstavljanja terorizmu i organizovanom kriminalu. Sve do 2016. godine kada je na njegov rad u svetu bezbednosti stavljena tačka, ali samo formalno jer je penzionisan, bio je savestan i odvažan načelnik organizacionih celina BIA u Kragujevcu, Smederevu i Požarevcu.

Za svoj rad je više puta nagrađivan za pojedinačne rezultate, a 2012. godine ga je predsednik Republike Srbije odlikovao srebrnom medaljom za revnosnu službu.

Politička situacija u Srbiji je stabilna, ali…

Despotović naglašava da je jednom bezbednjak – uvek bezbednjak. Zbog toga i sada, svakodnevno prati aktuelnosti iz sveta bezbednosti i bavi se pisanjem tekstova na temu terorizma, međunarodne bezbednosti i organizovanog kriminala i ubuduće će biti saradnik magazina za bezbednost SecuritySee. I pored niza bezbednosno-političkih izazova u Evropi i regionu, bezbednosnu situaciju u Srbiji ocenjuje kao stabilnu.

  • Bezbednosna situacija je stabilna, a razlozi su, izmedju ostalog, shvatanje političkih činilaca u Srbiji, od 2000. godine do danas, da mirno rešavanje političkih sukoba nema alternativu. I pored niza konflikata na području zapadnog Balkana, Srbija nije prioritetna meta napada terorističkih organizacija. Treba dodati i jačanje službi bezbednosti i njihovu saradnju sa bezbednosnim sektorom drugih država Ipak, sve ovo ne znači da i dalje ne treba biti krajnje obazriv, ocenjuje Despotović.

Rizici, ipak, nesumnjivo postoje. Prema njegovom mišljenju onu su dobrim delom proizašli iz posledica političkih, vojnih i ekonomskih prilika u regionu u poslednjoj deceniji prošlog veka. Iz secesionizama je proistekao ekstremizam, koji je izrodio vojne sukobe i terorističku pretnju, koja je i danas prisutna. Kako drugačije gledati na samoproklamovanu državu Kosovo? Nesumnjivo je da su ratni sukobi u regionu, veliki broj prognanih i raseljenih, stalna ekonomska kriza, porast organizovanog kriminala kao posledica ukupne političko-bezbednosne situacije pretnja i osnovni bezbednosni rizici.

Osim toga, stalna pretnja terorističkih napada u Evropi, kroz koju treba posmatrati i migrantsku krizu, koja je i pored toga što nije u obimu kao 2015.  i 2016. godine i dalje aktuelna, jeste nesumnjivo najveći bezbednosni rizik. Takođe, ne mali broj boraca na strani terorističkih i ekstremnih islamističkih grupacija sa područja Zapadnog Balkana od kojih se jedan broj vratio sa ratišta, još uvek nerešeno pitanje ekstremista i učesnika u redovima OVK-a koji su promenili oblik političkog delovanja, ali koji imaju isti politički cilj – nesumnjivo su neki od realnih rizika. Ne treba zanemariti, dodaje Despotović, ni organizovanu trgovinu narkoticima koja sa sobom povlači različite oblike međunarodnog kriminala.

Svaki radni dan bezbednjaka je priča za sebe

  • Radio sam u BIA 26 godina i ono što je osnovno je da je reč o krajnje dinamičnom i zanimljivom poslu, podjednako izazovnom i onom ko radi nekoliko godina, ali i onom ko je u službi nekoliko decenija. To proističe iz činjenice da je svaki dan, veoma često, priča za sebe, jer se nakon kratkog boravka u službenim prostorijama uglavnom odlazi „na teren“, gde se ostvaruje veliki broj kontakta sa ljudima različitih socijalnih kategorija. Koliko je bitna individualnost, toliko je važan i timski rad. Pripadnici službe su upućeni jedni na druge mnogo više nego u drugim zanimanjima. Rad van radnog vremena je gotovo pravilo. Starije kolege se često šale sa početnicima, dajući im savet da je najbolje da odmah svoje supruge naviknu na činjenicu da nema fiksnog radnog vremena, odnosno da se u večernjim i noćnim satima mora izlaziti iz kuće zbog posla, navodi Despotović.

Mladi ljudi koji bi želeli da se bave ovom profesijom moraju dokazati svoju pouzdanost, predanost, kvalitet, lične sposobnosti, obrazovane,  kao i to da su željni avanture. Najčešće ih privuče tajanstvenost u radu, a ovaj iskusni bezbednjak kaže da je za ovaj posao neopodna i samoinicijativnost, komunikativnost, otvorenost, ali i  suzdržanost u isto vreme, želja za stalnim usavršavanjem, spremnost da se na poslu provodi mnogo više od redovnog radnog vremena. Međutim, najbitnija stvar je da  se posle izvesnog vremena provedenog u službi shvati da je to posao koji ste spremni da radite pre nego bilo koji drugi i da se ponosite što ga vršite u interesu svoje države.

Oni koji maštaju o ovom poslu, moraju da znaju da on zahteva veliku dozu emocionalne stabilnosti i otpornosti na stres, što znači da onaj ko hoće da bude operativac, mora u svakom smislu biti stabilniji od prosečnog čoveka.

Paradoks: Bojimo se prisluškivanja, a na društvenim mrežama otkrivamo sve o sebi

Čini se da je javnost preokupirana temom ko se i zbog čega prisluškuje, pa smo informaciju o tome želeli da dobijemo iz „prve ruke”. Tajna kontrola telefonskih i drugih komunikacija je veoma bitna kao jedan od metoda otkrivanja i preventivnog rada policije i službi bezbednosti. Ipak, često smo svedoci da se ovo pitanje „poteže“ među političkim suparnicima kada žele jedni druge da diskredituju ili prikupe političke poene. Neretko i mnoge druge ličnosti iz svih oblasti, da bi sebi dali na važnosti, daju izjave da su prisluškivani. Despotović objašnjava da u praksi često nije sve onako kako se u javnosti predstavlja.

  • Zapitajmo se samo od koliko smo ljudi čuli ili sami pomislili da nas neka služba bezbednosti prisluškuje, a onda zamislimo koliko je službenika potrebno da prati šta ko priča – odmah će nam delovati malo verovatno. Da li ima zloupotreba kontrole komunikacija u političke ili lične svrhe, od strane službi bezbednosti u bilo kojoj državi veoma je teško dokazati. I ukoliko je ima ona se uglavnom ostvaruje na osnovu političkih naloga onih koji su u tom trenutku na vlasti. Ono što je osnovno, tajna kontrola telefonskih komunikacija je predviđena zakonskim rešenjima. Uporedo, tehničke mogućnosti su danas toliko napredovale, da se kod mnogih javlja opravdana sumnja da mogu da postanu „žrtva“. Koliko smo okupirani ovom temom, a koliko smo gotovo svi nesvesni savremenih sistema komunikacije putem društvenih mreža, može da pokaže primer Facebook-a. Dok se bojimo da neko može da ostvari uvid u naše komunikacije, u isto vreme komuniciramo putem društvenih mreža, gde otkrivamo svoje sklonosti, pripadnost određenoj grupaciji, objavljujemo fotografije iz kojih se može zaključiti kuda se krećemo, kroz objave se lako može utvrditi kakve su nam namere, osobine, politčko opredeljenje, ko su nam prijatelji, šta planiramo. Za to nije potrebna nijedna sudska naredba, konstatuje Despotović.

Razvoj obaveštajnih aktivnosti u Srbiji datira još od vladavine cara Dušana

Razvoj savremenih bezbednosnih, ali i nekih obaveštajnih aktivnosti u Srbiji datira još od 19. veka, odnosno neposredno pre i tokom Prvog srpskog ustanka. Istorija kaže da su 1804. godine sve informacije koje su se ticale turskih namera i kretanja prikupljale isključivo od vojnih zarobljenika i civila.

Značajniji pisani izvori iz istorije Srba, koji se odnose na obaveštajno-bezbednosne aktivnosti, potiču još iz perioda vladavine cara Dušana i njegovog zakonika, kojim je, oslanjajući se na vizantijska iskustva, ovaj vladar ustanovio čak 70 različitih zvanja. Neka su upravo bila u vezi sa obaveštajnim aktivnostima.

Inače, prvi srpski vladar koji je posvetio ozbiljnu pažnju organizovanju obaveštajnih aktivnosti bio je Miloš Obrenović.

Profil jednog bezbednjaka: Adrenalin me nije napustio i posle gotovo 3 decenije rada u BIA
4.8 (95.83%) 24 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

eighteen − 9 =