Iz istorije službi bezbednosti: Prljave tajne Gestapoa

Kako policija i Abwehr (Odbrana), vojna služba bezbednosti, u prve dve decenije nakon Prvog svetskog rata, nisu mogli da odgovore na sve veći broj bezbednosnih izazova u Nemačkoj, počelo se sa osnivanjem drugih bezbednosnih sistema. Tako je 26. aprila 1933. godine, u Pruskoj, osnovan Gestapo — Tajna državna policija

0
200
Iz istorije službi bezbednosti: Prljave tajne Gestapoa

Uloga Gestapoa je bila da istražuje, i da se bori protiv svih aktivnosti koje predstavljaju opasnost za državu. Imao je ovlašćenja da istražuje izdaju, špijunažu i sabotaže, kao i slučajeve kriminalnih napada na Nacističku partiju, ili na Nemačku.

Gestapo je osnovao tadašnji predsednik vlade Pruske, Herman Gering, kasnije maršal vazduhoplovstva. Do tada su u okviru policije postojale tri službe koje su se bavile političkim deliktima – političko odeljenje kriminalističke službe, politička policija i odbrambena policija. Gering je sve tri objedinio i onsnovao Gestapo. Poseban akcenat stavljen je na rad Odeljenja političke policije i Odeljenja koje se bavi kontraobaveštajnim poslovima.

Pripadnici Gestapoa su imali ovlašćenja da hapse, vrše pretrese, kontrolu telefonskih razgovora i kontrolu pismenih pošiljki, da oduzimaju materijalna dobra, i sve to bez rešenja ili odluke suda. Zahvaljujući takvom pristupu poslu, Gestapo je počeo da nameće poželjan model ponašanja, odnosno svako ko se suprostavio nacionalsocijalističkim vlastima imao je ozbiljan problem, ne samo u pogledu policijskog progona, već i kroz izopštavanje iz društvenog života.

Jedan nacistički pravnik izjavio je da: „Dok god Gestapo sprovodi volju rukovodstva, dotle će se njegova delatnost smatrati legalnom.”

Najviše zloupotrebljavano ovlašćenje Gestapoa svakako je bilo Schutzhaft ili „zaštitni pritvor“ što je zapravo bio način za lišavanje pojedinaca slobode, bez ikakvog prethodnog sudskog postupka.

Kako je Gestapo bio osnovan samo u Pruskoj, vremenom su se stvarali uslovi da se organizuje na teritoriji cele Nemačke. Tako je u Bavarskoj formirana politička policija, a zatim i u ostalim pokrajinama, koje su se sjedinile. Ubrzo je u Nemačkoj bilo 57 regionalnih ureda Gestapoa, 21 rukovodećih i  36 odvojenih.

Nakon prevlasti 1934. godine od strane Schutzstaffel – SS (Zaštitni odred), koji je predvodio Hajnrih Himler, Gestapo je 1936. godine pripojen Sicherheispolizei SIPO (Policijska služba bezbednosti u Nemačkoj), nakon čega se proširio na  66 ureda, 20 kriminalističko-rukovodećih i 46 kriminalističkih ispostava.

Na dva primera će se videti koliko su pripadnici nemačke službe bezbednosti, tokom Drugog svetskog rata, na području centralne Srbije, bili precizni, metodični, ali i brutalni i okrutni.

Gestapo je u Požarevcu zvanično organizovan u proleće 1943. godine. Jedan od prvih Nemaca koji je u Požarevcu doprineo stvaranju agenturne mreže nemačke službe, bio je izvesni Apel, rodom iz Beča. Govorio je češki, srpski i fransuski, a služio se i ruskim jezikom. Zadatak mu je bio da formira kartoteku. Tako je svako domaćinstvo u Požarevcu moralo da dostavi broj ukućana, imena, godine žitova, zanimanje. Svaki stan ili kuća morao je na prozoru ili drugom vidnom mestu da ima natpis sa podacima ko živi u domaćinstvu. Po danu, a posebno u toku noći, proveravano je da li se svi ukućani nalaze na broju. Za nepoštovanje odluke izricane  su stroge kazne.

Zvanični šef Gestapoa u Požarevcu, koji je imao neograničenu vlast i od kojeg su zazirali i Nemci, bio je potporučnik Štrake.

Međutim, na terenu se pokazalo da je major Virt, ratni savetnik za privredu, bio stvarni rukovodilac. Virt je pre rata imao advokatsku kancelariju u Nemačkoj. Važio je za čoveka partije, nacionalsocijalista, navodno je imao člansku knjižicu koju je lično Hitler potpisao. Bio je brutalan, ali je nastojao da se predstavi kao da se zauzima za lokalno stanovništvo. Mnogi su smatrali da je Virt blag i dobronameran i da nije upoznat sa onim što čine nemački vojnici. Naravno, Virt se služio prevarama i lažima da bi stekao takvu reputaciju. Jednom prilikom je naredio nemačkim vojnicima da se u jednom od požarevačkih sela svi domaćini izvedu iz kuća i batinaju, a nakon toga i jedan broj strelja. Ubrzo je kod njega stigao sreski načelnik sa molbom da prestane privođenje i batinanje nedužnog stanovništva.

U tom trenutku Virt je pokazao navodnu iznenađenost i revoltiranost zbog postupka vojnika i izdao je naredbu da se odmah prekine sa batinanjem. Sreskom načelniku je dao naredbu da je ponese u selo i još mu je ponudio prevoz, uz komentar da je bezobrazluk to što se radi bez njegovog znanja. Vojnici su se odmah povukli iz sela, a meštani su komentarisali kako je Virt dobar i pravičan. Virt je iz Požarevca, marta 1944. godine otišao u Tiranu, gde je preuzeo diplomatsku dužnost.

Gestapo je napustio Požarevac u noći između 8. i 9. septembara 1944. godine. Prethodno su spalili jedan deo dokumentacije.

Iz istorije službi bezbednosti: Prljave tajne Gestapoa
2.5 (50%) 24 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

7 − 4 =