Osnovni zadatak obaveštajno-bezbednosnog sistema u okviru borbe protiv međunarodnog terorizma, je da se prikupe obaveštajni podaci o namerama i ciljevima terorista. Informacije o teroristima su neophodne da bi se usmerile akcije prema liderima terorističkih organizacija, pre nego što izvrše terorističke aktivnosti. Obaveštajno-bezbednosne službe, gotovo uvek deluju na razotkrivanju terorističkih aktivnosti u ranoj fazi tj. fazi pripreme terorističkog akta.
One predstavljaju veoma važan faktor u borbi protiv terorizma tj. predstavljaju „prvu liniju odbrane svake države”.
Pouzdani i pravovremeni obaveštajni podaci su ključan faktor za uspešnu borbu protiv terorizma. Prikupljanje podataka o terorističkim organizacijama i grupama, vrši se uz upotrebu sledećih obaveštajnih metoda i sredstava:
- Otvoreni izvori: Terorističke aktivnosti predstavljaju veliki izazov za obaveštajno-bezbednosne službe. Pre svega se mora poznavati društveno-ideološko i političko okruženje u kojem terorističke organizacije deluju. Veliki broj podataka značajnih za borbu protiv terorizma, mogu se pronaći u opsežnim studijama i transparetnim izvorima kao što su knjige, časopisi ili pamfleti.
- Ageturni metod: Ovaj metod predstavlja ilegalan način prikupljanja obaveštajnih podataka korišćenjem tajnih saradnika, koji se nalaze unutar organizacije ili grupe prema kojoj se vrši „obaveštani napad” . Koristi se za upoznavanje sa stanjem, strukturom, mogućnostima i namerama protivnika.
- Tehnički metod: On podrazumeva korišćenje sredstava visoke tehnologije kao što su sresdtva za prisluškivanje, tajno fotografisanje i snimanje, izviđanje, koji su namenjeni za prikupljanje podataka značajnih za obaveštajno-bezbednosne službe. Pojedine ekonomski i vojno moćne države se sve više orjentišu na konstrukciju i primenu ovakvih uređaja.
- Metod isleđivanja ili ispitivanja: Ovaj metod predstavlja način prikupljanja informacija od zarobljenih (uhapšenih) terorista. Podaci koji se ovom metodom dobiju odnose se na saznanja o organizaciji, strukturi, brojnosti, ciljevima terorističke organizacije, ali vođama tih organizacija.
- Metod saradnje: Ovaj metod se pokazao kao veoma važan, s obzirom na to da terorizam danas izlazi iz okvira nacionalnih granica i postaje najveći bezbednosni problem u svetu. Sve se više javlja potreba za saradnjom između obaveštajno-bezbednosnih službi različitih država, u cilju uspešnije borbe protiv terorizma.
Pretvaranje prikupljenih obaveštajnih podataka u završna obaveštajna saznanja, vrši se pomoću metoda i metodoloških postupaka, među kojima je najznačajnija metoda analize sadržaja.
Pored svega navedenog, značajnu aktivnost obaveštajno-bezbednosnih službi u borbi protiv trerorizma predstavlja i predviđanje budućih terorističkih aktivnosti tj. budućih napada. Takođe, obaveštajno-bezbednosne službe mogu biti angažovane i u aktivnostima koje nisu striktno obaveštajne, kroz upotrebu njihovih specijalnih antiterorističkih snaga — Delta Force odred u Sjedinjenim američkim državama, Alfa u Rusiji, SAS (Specijalna vazdušna služba) u Velikoj Britaniji, Sajret Matkal u Izraelu, i mnoge druge.
