Iz istorije službi bezbednosti: Istine i mitovi o najmoćnijoj bezbednosnoj službi

Naslednik službi bezbednosti iz perioda Staljina, Komitet državne bezbednosti (KGB), često je proglašavan za brutalnu i bezobzirnu službu. Ipak, ovo je jedna od najmoćnijih i najuticajnijih službi bezbednosti, ne samo u svoje vreme, nego se slobodno može reći i do danas. KGB-u su bili dozvoljeni svi metodi rada i delovanja, ako su za cilj imali zaštitu sovjetskih interesa

0
123
Iz istorije službi bezbednosti: Istine i mitovi o najmoćnijoj bezbednosnoj službi

Komitet državne bezbednosti – KGB (Komitet Gosudarstvennoy Bezopasnosti), formiran je 13. marta 1954. godine, četiri meseca nakon streljanja  Lavrentija Berija, dugogodišnjeg, zloglasnog, šefa sovjetskih službi bezbednosti, i godinu dana nakon smrti Staljina. Za šefa KBG-a postavljen je Ivan Serov, koji je nakon uspešnog vođenja KGB-a, 1958. godine prešao na mesto šefa vojne obaveštajne službe Crvene armije – GRU (Glavnoje razvedivatelnije upravljenije). Međutim, nakon špijunske afere on je sa ovog mesta smenjen.

Odlučne i brutalne službe bezbednosti preteče KGB-a

Inače, preteča KGB-a je Narodni komitet unutrašnje bezbednosti – NKVD, osnovan jula 1934. godine, a pre njega nastala je Državna politička uprava GPU, formirana  februara 1922. godine. Ipak, preteča svih službi bila je Izvanredna komisija za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže – ČEKA, nastala još tokom sovjetske revolucije, decembra 1917. godine.

Reč je o službama koje su za cilj imale da zaštite tekovine sovjetke revolucije, ali su posebno u vreme NKVD-a, u najvećem broju slučajeva bile krajnje brutalne i imale zadatak da se obračunaju sa političkim protivnicima Staljina.

Period od osnivanja NKVD-a, sve do formiranja KGB-a, karakterišu ne samo hapšenja, progon, zatvor i streljanja političkih oponenata, već i hapšenja i streljanja pripadnka NKVD-a. Svaki novi šef službe bezbednosti, ne samo da je dovodio novu hijerarhijsku strukturu, već je prethodnu hapsio, a mnoge i streljao.

Posebno je po tome bio poznat Nikolaj Ivanovič Ježov, koji je likvidirao veliki broj rukovodilaca NKVD-a, koji su radili pod komandom prethodnog šefa Genriha Jagode.

Praksa je bila da se službenik NKVD-a pošalje na službeni put van Moskve, gde bi odmah po izlasku iz grada bio uhapšen i sproveden u zloglasni zatvor Lubjanku, u Moskvi. Lubjanka je pre revolucije bila zgrada u kojoj je bio smešten osiguravajući zavod, gde je po osnivanju ČEKA bilo i prvo sedište sovjetske službe bezbednosti. Tokom 1937. godine uhapšeno je oko 3.000 pripadnika NKVD-a.

Nova služba stari metodi

Osnivanje KGB-a je, između ostalog, imalo za cilj da se raskine sa Staljinovim vremenom kada je reč o sistemu bezbednosti.  Međutim, i dalje je služba odnosno njeni politički nalogodavci, bila bezobzirna prema političkim oponentima. Tako je dve godine nakon osnivanja KGB-a, pokrenut proces protiv 28 visokih oficira službi bezbednosti, a suđenje se završilo sa 20 smrtnih kazni.

U to vreme u javnosti se pojavljuju informacije o uspešnom delovanju KGB-a, ne samo u Sovjetskom Savezu, već i kada je reč o obaveštajnim akcijama. Karakteristika navedenog perioda je izuzetna obaveštajna, ali i kontraobaveštajna aktivnost.

U više navrata su pripadnici britanske, američke i nemačke službe ubacivali špijune na teritoriju sovjetske države. Uglavnom se radilo o ruskim emigrantima. Mnogim špijunima protiv sovjetske države i naroda je suđeno, ali je broj smrtnih kazni smanjen. Kada je reč o progonu pripadnika KGB-a, bilo je i slučajeva da se nakon suđenja otpuste iz službe bez sudskog epiloga, što je u ranijem periodu bilo nezamislivo.

Problem KGB-a je tokom pedesetih godina prošlog veka predstavljao prebeg visokih oficira u zapadnu Evropu i SAD, koji su pokušavali da reše hapšenjem, kadrovskim rotiranjem i smenama. Unutrašnja kadrovska previranja nikada nisu prestala. Tako je 1962. godine, po nalogu Hruščova, donet ukaz da se oduzmu odlikovanja visokim oficirima koji su učestvovali u masovnim progonima, dodeljena 1944. godine.

Organizovanost, osposobljenost i masovnost

I pored ozbiljnog istorijskog nasleđa, velikih kadrovskih previranja, stalne i krute umešanosti sovjetskih lidera, za koje je služba bezbednosti predstavljala najvažniji instrument u održavanju vlasti i uticaja, nesumljivo je da je KGB bila jedna od vodećih službi bezbednosti u svetu, do poslednjih decenija 20. veka.

Po svojoj brojnosti, od preko 110.000 pripadnika, sa koliko se operiše u dokumentima, obučenosti, osposobljenosti i opremljenosti, KGB je jedna od najbolje uređenih i organizovanih bezbednosnih službi. O radu pratećeg aparata, posebno onog u Moskvi, ispredaju se priče koje prerastaju u legendu. Ono što je sigurno je da je bilo gotovo nemoguće izbeći ili uteći tajnoj pratnji kada je organizuje KGB.

KGB, koji je u svom sastavu objedinjavao i obaveštajnu aktivnost – Prva Uprava i kontraobaveštajne poslove – Druga uprava, bio je uspešan suparnik u operativnim akcijama i aktivnostima vodećih zapadnih službi bezbednosti iz SAD-a, Velike Britanije, Savezne Republike Nemačke, Francuske.

Savršeno, a jednostavno

Svoju operativnu aktivnost, bez obzira o kojem broju metoda i sredstava je reč, kao i broj pripandika koji bi učestvovali u izvršenju, nastojali su da dovedu do savršenstva, koje se ogledalo u jednostavnosti.

Zbog toga su čuvena dva pitanja prilikom isleđivanja određenog lica za koje su, po bilo kom osnovu, bili zainteresovani kontraobaveštajci KGB-a:

  • Zašto si to uradio?
  • Ko je?

Kako je u većini slučajeva odgovor na prvo pitanje glasio: „Nisam ja“, naredno pitanje se logično nametnulo. Drugim rečima, sovjetski kontraobaveštajci ne greše i ako je osoba dovedena u vezu sa određenim bezbednosnim događajem ili pojavom, onda je ona izvršilac, saučesnik ili svedok.

Na organizacionim i kadrovskim osnovama KGB-a nastala je današnja služba bezbednosti Rusije, Federalna služba bezbednosti – FSB.

Iz istorije službi bezbednosti: Istine i mitovi o najmoćnijoj bezbednosnoj službi
5 (100%) 3 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

eight + 16 =