Naučni skup Instituta za međunarodnu politiku i privredu: Kakva je pozicija sile u međunarodnim odnosima?

U Institutu za međunarodnu politiku i privredu je 1. novembra održan naučni skup „Upotreba sile u međunarodnim odnosima”. Pre početka izlaganja panelista, eminentnih stručnjaka i naučnika iz oblasti međunarodnih odnosa, dobrodošlicu je govornicima i posetiocima poželeo direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu, prof. dr Branislav Đorđević

0
67
Naučni skup Instituta za međunarodnu politiku i privredu: Kakva je pozicija sile u međunarodnim odnosima?

Moderator prvog panela „Teorija i geopolitika” bila je dr Žaklina Novičić, dok su geopolitičku analizu vojnog angažovanja Sjedinjenih Američkih Država krajem 20. i početkom 21. veka, dali govornici prof. dr Branislav Đorđević i dr Nebojša Vuković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Dr Vladimir Trapara sa Instutita za međunarodnu politiku i privredu, rekao je da je sila neophodna i za društvene i za međunarodne odnose.

  • Činjenica je da su se međunarodni odnosi promenili u poslednjih nekoliko decenija i da ni upotreba sile više nije kao što je nekada bila. Imamo trend da se najčešće vode građanki ratovi, a da su međudržavni ratovi mnogo ređi. Neposredni ratovi između velikih državnih sila se više ne vode, a sve su ređi i ratovi između ravnopravnih protivnika. Primećujemo sve više asimetričnih ratova, u kojima velika sila napada znatno slabiju državu, istako je Trapara.

Dr Mladen Mrdalj sa Nortistren univerziteta u Bostonu, rekao je da teoriju rata smatra ključnim polazištem za nauku o međunarodnim odnosima.

  • Gde je međunarodno pravo? To je jasan spisak prava i pravila koja bi trebalo da se poštuju, ali se ne poštuju. Ne znamo gde udaramo u tom mraku, tražeći šta su pravila međunarodnih odnosa. Autor koji se smatra ključnim za pitanje teorije rata je Džejms Firon, ali se on u našoj zemlji veoma malo citira, što i govori o tome koliko smo relevantni. Smatram da je to jedan od problema za našu nacionalnu bezbednost. Bitno je da znamo ko pripada kojoj školi mišljenja o međunarodnim odnosima, zbog toga što na osnovu naučnog dela naše akademske zajednice, politički deo našeg sistema mora da se hrani idejama, objasnio je Mrdalj.

Moderator drugog panela „Oružje i razoružanje” na kojem se govorilo o rastu diplomtske moći nukleralnog sveta, bio je dr Slobodan Janković.

Profesorka Jelica Stefanović Štambuk sa Fakulteta političkih nauka, rekla je da imamo ozbiljnu tendenciju pada upotrebe sile i da danas ratovanje pripada silama u slabljenju.

  • Diplomatska moć je jedna od najstarijih moći, koja ima jako mnogo sakrivenih značenja i slojeva. Verovatno ste svi čuli za izreku: „Da je diplomatija najbolje što je čovečanstvo ikada stvorilo, sila ne bi vladala svetom”. Ovde se ne radi samo o vojnoj sili, već i o različitim oblicima nasilja, kao što je sila prava, istakla je Stefanović Štambuk.

Dr Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, govorio je o razvoju nuklearnih potencijala početkom 21. veka kao instrumenta tvrde moći u međunarodnim odnosima.

  • Pomalo su u pravu i nuklearni pesimisti i nuklearni optimisti. Rasprava između njih traje već 50 godina, a poslednjih meseci je dobila novu dinamiku, usled dešavanja u Severnoj Koreji. Što se Rusije tiče, prema vojnoj doktrini iz 2010. godine, nuklearno oružje će se koristiti kao odgovor na upotrebu nuklearnih i drugih vrsta oružja za masovno uništenje protiv Rusije i njehih saveznika. Dakle, Rusija predviđa upotrebu nuklearnog oružja i u slučaju komercijalnog rata protiv nje. Uprkos pokušajima ograničavanja nuklearnog naoružanja, uvećava se i broj država koje ga poseduju i to oružje postaje sve sofisticiranije, zaključio je Proroković.

O depersonalizaciji ubijanja je u okviru drugog panela govorio dr Srđan Korać, sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu. On je objasnio da često sredstva kojima raspolažemo utiču na izbor cilja.

  • Ako pogledate istoriju ratovanja, možete videti kontrast između naučno-tehnoloških pronalazaka i efikasnosti i delotvornosti ljudske upotrebe tih pronalazaka. Ako krenemo od luka i strele, preko dugačkog koplja, samostrela, topa, puške, pa danas do raketa, vidimo da je tehnolološki razvoj uticao na povećanje razdaljine između neprijateljskih jedinica. Jedno istraživanje pokazuje da povećanje razdaljine smanjuje stepen empatične povezanosti između neprijatelja. Preko 90% vojnika koji učestvuju u ratovima zapravo nikada ne vidi tu osobu koju ubije. Takođe, čovek genetski nije predodređen da bude agresivan i da ratuje, već to uči kroz civilizaciju, objasnio je Korać.

Moderator trećeg panela „Ujedinjene nacije i međunarodno pravo” bio je dr Duško Dimitrijević. O zabrani oružja za masovno uništenje su govorili prof. dr Vesna Knežević Predić i doc. dr Miloš Hrnjaz, sa Fakulteta političkih nauka. Na ovu temu su sjajna izlaganja imali i: dr Senad Ganić sa Pravnog fakulteta u Novom Pazaru, dr Boris Krivokapić, kao i dr Mihajlo Vučić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Moderator četvrtog panela „Evropska unija”, bio je dr Marko Novaković. O evoluciji zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU i budućim perspektivama, govorili su: amb. dr Duško Lopandić, kao i dr Zlatan Jeremić i dr Aleksandar Jazić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Naučni skup Instituta za međunarodnu politiku i privredu: Kakva je pozicija sile u međunarodnim odnosima?
5 (100%) 4 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

one × one =