ŠTA NAM DONOSI 2018. GODINA: Bezbednosni izazovi koji se mogu očekivati u regionu

Bezbednosni izazovi u regionu su posledica narastajućih bezbednosnih, političkih, ekonomskih i socijalnih odnosa, nesporazuma i suprotstavljanja u okruženju, ali i na nivou međunarodne zajednice. Zbog toga se mogu podeliti na one koji se generešiu u našem neposrednom okruženju, kao i na bezbedenosne izazove koji proističu iz međunarodnih odnosa i sukoba, a koji su prisutni i koji se prepliću i u regionu

514
ŠTA NAM DONOSI 2018. GODINA: Bezbednosni izazovi koji se mogu očekivati u regionu

Kada je reč o bezbednosnim izazovima koji proističu iz suprotstavljenih interesa i kriza koje se generišu u regionu na prvom mestu je i dalje pitanje statusa Kosova i Metohije, odnosno nespremnost kosovske strane da implementira Briselski sporazum, odugovlačenje formiranja Specijalnog suda za zločine na Kosovu, nastojanje da se formira kosovska vojska i niz nerešenih socijalnih pitanja ugoržavaju srpsku zajednicu ne samo u enklavama, nego i na severu pokrajine.

Islamistički radikalizam na KiM

U ovom trenutku nije preterano izražena mogućnost radikalnih istupa albanskih ekstremista van teritorije KiM (misli se na teritoriju centralne Srbije), ne zato što oni ne bi bili spremni za takav korak, već zato što bi im naneo političku štetu, ali takvu mogućnost srpske bezbednosne snage ne bi smele da zanemare. Kao faktor koji će uzimati sve više učešća u vršenju pritiska i izazivanju bezbednosnih rizika je i narastajući islamski radikalizam na KiM.

Jačanje ekstremnih i krajnje desničarskih organizacija

Drugi bitan bezbednosni izazov u regionu je jačanje ekstremnih i krajnje desničarskih organizacija usled nesmirivanja političkih tenzija na relaciji Hrvatska – BiH – Srbija. Stav da se odnosi pogoršavaju u vreme izbornih kampanja i da su podgrejani od pojedinih političkih grupacija kako bi zadržali ili ojačali politički uticaj na unutrašnjoj političkoj sceni nije sasvim tačan. Mnogo ispravnije je konstatovati da je nacionalna ali i verska netrpeljivost neprekidno prisutna i da samo u vreme izbornih kampanja ili zarad dnevnopolitičkih interesa dolazi do punog izražaja. Ovakav odnos snaga neminovno dovodi do jačanja ekstremnih i krajnje desničarskih pokreta i organizacija koje „flertuju“ i sa vladajućim i sa opozicionim snagama i podgrevaju nacionalnu i vesrku netrpeljivost kao da je već nema previše.

Međunarodni organizovani kriminal

Iako nije specifičan samo za region međunarodni organizovani kriminal, na ovom području, zbog socijalnih, ekonomskih i nacionalnih okolnosti, predstavlja poseban bezbednosni izazov. Trgovina narkoticima je pored niza problema koje prouzrokuje u društvu izrodila i više ozbiljnih kriminalnih grupa koje su odavno prevazišle okvire regiona. Obračuni i sukobi oko prevlasti na međunarodnom tržištu narkotika ne pogađaju samo bezbednosni aspekt, već u dobroj meri i ekonomski i socijalni.

Kriminalne navijačke grupe

Kada je reč o organizovanom kriminalu ne treba zanemariti ni kriminalne navijačke grupe, koje su nakon poslednjih događaja pokazale da su sve masovnije, organizovanije i brutalnije. Očigledno je da će policijske i bezbednosne službe morati da ulože mnogo više napora, ali i da dobiju još veću podršku političke i šire društvene javnosti, kako bi se izborili sa organizovanim kriminalom.

Međunarodni terorizam

Bezbednosni izazovi koji proističu iz suprotstavljenih političkih, bezbednosnih, ekonomskih i socijalnih interesa, koji nisu generisani u regionu, ali koji s druge strane pogađaju ili mogu da ga pogode je pre svih međunarodni terorizam. Već su se svi navikli na činjenicu da na prostoru BiH postoje mesta gde borave ekstremni islamisti, da nije neobično da ih ima na KiM, da postoje pristalice ekstremnih islamističkih ideja i na području Srbije, Makedonije, Crne Gore. Ako je reč gotovo o opšteprihvaćenim informacijama i ako su do sada takva lica uglavnom bila pasivizirana na navedenim područjima, osim delom u BiH, to svakako ne znači da ne treba da budu pod punom prismotrom bezbednosnih službi. Pojedinačni povratak boraca, koji su bili na strani radikalnih islamskih grupacija u Siriji, nije izazvao do sada ozbiljnije istupe, ali njihovo kretanje, veze i kontakti treba da budu pod neprekidnom prismotrom. Područje regiona uglavnom nije bilo nezanimljivo za nalagodavce i ideologe izazivanja terorističkih napada i pre svega je korišćeno kao logističko i tranzitno područje ekstremista i terorista prema vodećim državama EU, ali to svakako ne sme da zavara.

Migrantska kriza

Na prvi pogled masovna migrantska kriza je okončana. Većina izbeglih pokušava da nađe utočište u državama EU, a oni koji se zadržavaju u regionu to doživljavaju kao nužno zlo i traže na sve načine da se ilegalno prebace do Nemačke, Francuske, Holandije… Ako nema velikog egzodusa to svakako ne znači da su migracije sa prostora Bliskog i Srednjeg Istoka, preko teritorije regiona, prestale. One su manje i sada se pre svega sprovode ilegalno, a kada su ilegalne onda je sve moguće. Onaj broj migranata koji ostaje na području regiona teško ili gotovo nikako se ne uklapa u lokalnu sredinu. Razlozi koliko kulturni i socijalni, pre svega su poseldica lošeg ekonomskog stanja. Države u regionu nisu u mogućnosti da sprovode socijalne programe za svoje stanovništvo, a kamoli za migrante. Zbog toga netrpeljivost s jedne, ali i nezadovoljstvo zbog trenutnog boravka na teriotriji koju nisu izabrali kao krajnje odredište za svoj boravak, nemaština i neizvesnost postaju inicijalna kapisla i plodno tlo za one koje u ekstremnim i radikalnim akcijama vide način delovanja i rešavanja trenutne situacije. Ne treba isključiti mogućnost novog talasa migranata, sve veća napetost izmeđi Izraela i Palestine, unutrašnje napetosti u Iranu i neodustajanje Kurda da formiraju svoju državu su potencijalna žarišta koja ponovo mogu da dovedu do migranstke krize.