Primarna svrha stretegije je zaštita zdravlja, života, imovine ljudi, životne sredine i kulturnog nasleđa.
Zakonom je propisana i uređena hronologija u vezi sa vanrednim situacijama. Normativa obuhvata širok spektar aktivnosti, od proglašavanja vanrednog stanja, zaštite i spasavanja ljudi i njihove imovine, prava i obaveza koje tokom vanrednog stanja odstupaju od Ustavom zajemčenih, sve do prestanka vanrednog stanja.
Uvođenje univezalnog sistema “Broj 112 za hitne slučajeve” će obezbediti efikasnu reakciju u slučaju vanrednih situacija. Novoformirani sistem koristi savremene platforme i informacione sisteme u saglasnosti sa standardima i principima Evropske Unije.
Smanjenje rizika od katastrofe zahteva jaku institucionalnu podršku i informisanost civilnog stanovništva o identifikovanim izazovima, rizicima i pretnjama u domenu vanrednih situacija.
Posebna pažnja se posevećuje obuci profesionalnih kadrova u specijalnizovanim nacionalnim i regionalnim trening centrima čime se stiču dozvole i sertifikati za reagovanje u vanrednim situacijama. Pripremljenost na katastrofe obuhvata razne aktivnosti, kao što je izrada planova za reagovanje, sklapanje “stand-by” ugovora, priprema cirkularnih saopštenja.
Kontrolu implemetacije strategije zaštite i spašavanja u vanrednim situacijama sprovodi Republički štab za vanredne situacije.
Kao glavni nedostaci u našem sistemu zaštite i spasavanja navode se:
- institucionalno-organizacioni problemi
- nedostupnost specijalizovanih katastara
- nepostojanje sveobuhvatnih mapa rizika
- neravnomerna raspodela kapaciteta na čitavoj teritoriji države
- nedovoljna saradnja sa privatnim sektorom
- nerazvijena kultura prevencije
Čitava implementacija se može uspešno rezimirati rečenicom iz Hjogo okvira za delovanje: “U momentu katastrofe moguće je znatno smanjiti posledice ako su nadležni organi, pojedinci i zajednica pripremljeni, potkovani znanjem i opremeljeni adekvatnim kapacitetima za efikasno upravljanje katastrofama”.
