Povrede na radnom mestu sve češće, ni situacija u regionu nije na zavidnom nivou

Radnik preduzeća “MIN Kopex“ iz Niša teško je povređen na radnom mestu u pogonu ove firme kada ga je metalni poklopac, težak oko dvadesetak kilograma, koji je izleteo pod pritiskom, udario u nogu i bukvalno je zdrobio. Radnik je u teškom stanju transportovan u Urgentni centar Kliničkog centra u Nišu gde je hitno operisan. Tim lekara pokušao je da mu spase nogu, ali je na kraju ipak morala da se amputira. Kako mediji prenose, radnik je imao propisanu zaštitnu opremu koja podrazumeva zaštitne cipele, ali to je očigledno bilo nedovoljno da spreči ovaj incident.

20
Povrede na radnom mestu sve češće, ni situacija u regionu nije na zavidnom nivou

Samo par dana ranije, građevinski radnik teško je povređen prilikom pada sa višespratnice u izgradnji u Ulici generala Živkovića u Novom Pazaru. Nesreća se desila oko 13 časova kada je radnik sa petog sprata pao kroz ventilacioni otvor i teško se povredio.

U proteklih pet godina, čak 187 lica izgubilo je život usled povreda na radu u Srbiji. Među glavnim uzrocima za povrede na radu su nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, zatim rad u nepropisno obezbeđenim iskopinama, kao i angažovanje neobučenih lica koja rade na crno, a protiv odgovornih je podneto 155 prijava za pokretanje krivičnog postupka i 32 zahteva za pokretanje prekršajnog, prenosi Telegraf.

Kao mogući uzroci povreda navode se i nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, prvenstveno rad bez zaštitnog šlema i zaštitnog opasača, rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, neprimenjivanje osnovnih načela organizacije izvođenja radova, odstupanje od propisanog i utvrđenog procesa rada, nepropisna saradnja (koordinacija) učesnika u radu, nepropisan rad sa opremom za rad, neosposobljenost angažovanih na radu za bezbedan rad, nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu na mestima rada.

Iz Ministarstva poručuju da imaju u vidu da su najčešći uzroci povreda na radu nebezbedan rad na visini, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, kao i rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, te da je cilj sprovođenja svih prevetivnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu eliminisanje ili smanjenje opasnosti i štetnosti u procesu rada, što se, pored ostalog, postiže i korišćenjem sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.

Duplo više povređenih na radnom mestu u Republici Srpskoj

U Republici Srpskoj je u maju 2018. godine registrovano 120 povreda na radu, dok je u istom mesecu prošle godine bilo 67 povreda, rečeno je Srni u Ministarstvu rada i boračko-invalidske zaštite Srpske.

Iz Ministarstva su naveli da se povećanje beleži i na godišnjem nivou, pa se prošle godine dogodila 1.351 povreda na radu, što je za 196 više nego 2016. Godine, prenosi Srna.

Takođe, čak 1.023 nesreće na radu u Federaciji BiH zabeležene su u prošloj godini u evidencijama Federalne inspekcije rada. Povreda na radu sigurno ima i više ako se uzme u obzir da podatke nisu dostavile sve kantonalne inspekcije, a posebno ako se uzme u obzir da ih poslodavci sve i ne prijavljuju, piše Avaz.

Aktuelni Zakon o zaštiti na radu u BiH datira još iz 1990. godine i u najmanju ruku je prevaziđen i neprimenjiv, posebno ako se zna da su kazne izražene u bivšim jugoslavenskim dinarima!

Tako bi se novi predlog Zakona trebao naći pred poslanicima na jednoj od sledećih sednica. Iz Vlade BiH, koja je zvanični predlagač ovog zakonskog propisa, uglavnom tvrde da je on moderan, da priznaje sindikat kao partnera, te da uvodi novčane kazne i do 15.000 KM za poslodavce, kao i da olakšava rad inspekcija, radi na prevenciji i štiti posebno trudnice, mlade, invalide i starije radnike.

Ovim izmenama trebala bi biti propisana i obaveza poslodavaca da vode evidenciju o povredama, o radnim mestima s povećanim rizikom, a izveštaj o povredi na radu mora se dostaviti inspekciji rada u roku od sedam dana od nastanka povrede. Primena ovakvog zakona imala bi veliki uticaj na poboljšanje zaštite radnika, prenosi Avaz.

Muhamed Pašukanović, glavni federalni inspektor rada, potvrdio je za Avaz da su najčešće povrede u građevinarstvu, šumarstvu, metalnoj i namenskoj industriji jer se radi sa eksplozivom.

Do nesreća dolazi i usled nesrećnog slučaja, ali i zato što poslodavci ne poklanjaju puno pažnje zaštiti na radu ili imaju problem sa nedostatkom novca za zamenu rizičnih mašina modernijim.

Pašukanović se pribojava i odredbe u predloženom zakonu po kojoj poslodavci treba da donesu akt o proceni rizika za svako radno mesto, jer nije sigurno hoće li to poslodavci iskreno učiniti ili će samo jedni od drugih prepisati.

Za Avaz je Mahir Semić, predsednik Sindikata građevinarstva i industrije građevinskog materijala BiH, istakao kako nije retkost u Bosni i Hercegovini da poslodavac radniku naredi da sam sebi nabaviu zaštitnu opremu poput rukavica, radnih cipela, radnog odela i da se to češće dešava u privatnom sektoru.

“Ljudi su primorani da rade u opasnim uslovima i zato stradaju. Sredstva za zaštitu su minimalna”, objašnjava  Semić za Avaz i dodaje da ipak ima i dobrih primera gde poslodavac zaista brine o radniku.

I u Crnoj Gori  česte povrede na radu

Česte pogibije radnika i povrede na radu, razlog su zbog kog će se u ovoj godini menjati Zakon o zaštiti na radu i u Crnoj Gori.

Najgora situacija je u građevinskom sektoru, prenose Vijesti. U Crnoj Gori je prošle godine pet ljudi poginulo na radnom mjestu, pokazuju zvanični podaci. I nadležni priznaju da na gradilištima, naročito kada se žuri sa završetkom radova, fale mere zaštite na radu.

Očekuje se da će se izmenama zakona ove godine stanje poboljšati jer bi investitori trebalo da ispune vise obaveza u delu zaštite radnika.

“Ugovorno se krše rokovi i da se zadnjih par meseci žuri da se oni ispune i to rezultira većim brojem povreda na radu”, istakao je Zlatko Popović, inspektor zaštite na radu za Vijesti.

Statistički podaci za prošlu godinu pokazuju da se 38 odsto svih povreda na radu dešava u građevinskom sektoru gde je verovatnoća povrede 1,5 puta veća nego u svim drugim delatnostima.

“Svaki poslodavac je dužan da periodično obezbeđuje zdravstvene kontrole radnika pogotovo onih koji se nalaze na rizičnim pozicijama i svaka pozicija na gradilištu mora da je maksimalno dobro obezbeđena. Pored toga imate i odgovorno lice za zaštitu na radu koje je dužno da sprovodi vrlo ozbiljne kontrole i da pomno prati sve faze razvoja jednog gradilišta”, objašnjava Maja Krstajić, PR građevinske firme.

Inspektori tokom nadzora u firmama deluju preventivno, a preduzimaju i mere kako bi se spriječile eventualne nesreće. Njih je u Crnoj Gori osam i u toku 2017. godine su izdali 651 prekršajni nalog u ukupnom iznosu od preko 200 hiljada eura. Popović kaže da postoji potreba za većim brojem inspektora ali da to nije jedini problem, navode Vijesti

“Stvar je u podizanju svesti i poslodavaca i zaposlenih i samih građana i kao takvi imali bi mnogo manje problema i na samim gradilištima što se i dešava u pojedinim zemljama Zapadne Evrope. U Nemačkoj je 200 inspektora napustilo inspekciju rada jer se podizanjem svesti smanjio broj povreda, a time se smanjila i potreba za njihovim angažovanjem”, objašnjava Popović.

Kako Vijesti prenose, iz Uprave za inspekcijske poslove u toku ove godine očekuju da će Ministarstvo rada i socijalnog staranja uputiti u skupštinsku proceduru izmene zakona o Zaštiti na radu kojima će se uvesti veće obaveze za investitore. Oni će na gradilištima morati da imenuju dva koordinatora, jednog u fazi planiranja, a drugog u fazi izvođenja projekta, što će, kako se nadaju, u značajnoj meri uticati da se broj povreda na radu smanji, prenose Vijesti.

Naknada štete u slučaju povrede na radu

U slučaju nastupanja povrede na radu ili profesionalne bolesti, zaposlenom pripada pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Naknada nematerijalne štete na koju zaposleni u ovim slučajevima ima pravo ogleda se u pravičnoj naknadi za pretrpljene fizičke bolove, duševne bolove, strah ili naruženost koja nastane kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti.

U slučaju teškog invaliditeta ili smrti zaposlenog, naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova mogu zahtevati i njegovi bliži srodnici. Visina dosuđenog iznosa naknade nematerijalne štete zavisiće od intenziteta pretrpeljenih bolova, straha, odnosno naruženosti.

Naknada materijalne štete se u ovom slučaju odnosi na naknadu izgubljene zarade, naknadu troškova lečenja, nege i oporavka, kao i naknade drugih vidova materijalne štete koji tim povodom nastanu.

U slučaju da kod zaposlenog usled pretrpljene povrede na radu ili profesionalne bolesti dođe i do trajnog umanjenja radne sposobnosti, šteta koja tim povodom nastane se može isplaćivati u vidu rente i obuhvata :

– naknadu štete za izostalu zaradu i druga lična primanja zbog gubitka radne sposobnosti (računa se kao razlika između zarade koju bi zaposleni ostvarivao da do povrede na radu ili profesionalne bolesti nije došlo i zarade koju ostvaruje nakon nastupanja povrede, odnosno profesionalne bolesti), kao i

– naknadu za izdatke zbog gubitka radne sposobnosti (određuje se prema visini troškova za zadovoljanje osnovnih životnih potreba nakon nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti koje su uzrokovale umanjenje radne sposobnosti).

Ukoliko usled povrede na radu nastupi smrt zaposlenog, roditelji, deca, bračni drug preminulog zaposlenog i druga lica koja je zaposleni po zakonu bio dužan da izdržava i izdržavao mogu zahtevati naknadu štete za izgubljeno izdržavanje.

Povrede na radnom mestu sve češće, ni situacija u regionu nije na zavidnom nivou
5 (100%) 1 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

14 − 7 =