Bezbednost i zdravlje na radu mora biti prioritet poslodavca

Bezbednost i zdravlje na radu (BZR) podrazumeva ostvarivanje uslova rada u kojima se preduzimaju određene mere i aktivnosti u cilju zaštite života i zdravlja zaposlenih i drugih lica koji na to imaju pravo. Interes društva, svih subjekata i svakog pojedinca je da se ostvari najviši nivo bezbednosti i zdravlja na radu, da se neželjene posledice kao što su povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom svedu na najmanju moguću meru, odnosno da se ostvare uslovi rada u kojima bi zaposleni imao osećaj zadovoljstva pri obavljanju svojih profesionalnih zadataka. Za ostvarivanje ovakvog cilja neophodan je sistematski pristup u preventivnom delovanju.

41
bezbednost-i-zdravlje-na-radu-mora-biti-prioritet-poslodavca

Nakon stupanja na snagu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS br. 101/05 i 91/2015) zaposleni su dobili šansu da se izbore za bezbedno radno mesto i da tokom rada sačuvaju svoje zdravlje. Zakon je, pre svega, napisan uz poštovanje Direktiva Evropske Unije (EU) i Međunarodne organizacije rada (MOR), iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Bezbednost i zaštita zdravlja na radu jedno je od osnovnih prava svakog čoveka, jer jedino bezbedan rad, zdrava i bezbedna radna sredina omogućavaju produktivan rad i život. Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih (član 4. tačka 4.).

Dakle, bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva skup mera, postupaka i aktivnosti koje preduzimaju poslodavci i zaposleni uz angažovanje drugih stručnih lica i službi radi obezbeđivanja takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.

U praksi je to, nažalost, malo drugačije i u glavnom se svodi na izradu/posedovanje Akta o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini jer je kazna za nedonošenje akta u pismenoj formi za poslodavca sa svojstvom pravnog lica od 800.000 do 1.000.000 dinara.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu je stručna osoba koja vodi poslove BZNR. Osoba mora da bude adekvatno kvalifikovana i mora da poseduje licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu (Član 56. Zakona). Zadatak lica koje je zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu je:

  • izrada Pravilnika bezbednosti i zdravlja na radu;
  • evidencija;
  • osposobljavanje zaposlenih;
  • davanje saveta poslodavcu u izboru SLZ (sredstva lične zaštite);
  • slanju zaposlenih na lekarske preglede;
  • prethodne i periodične provere opreme za rad i slično.

Nasuprot tome što „Akt o proceni rizika“ moraju da imaju svi poslodavci bez obzira na broj zaposlenih, obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu se organizuje različito u zavisnosti od delatnosti poslodavca i broja zaposlenih.

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, Akt o proceni rizika je pisani dokument koji mora da izradi svaki poslodavac; Član 13. stav 1. glasi: „Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.” Takođe, poslodavac je dužan da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.

Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog. Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini propisuje ministar nadležan za rad.

„Zašto je to meni potrebno?”

Poslodavac je dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni tako da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Glavna „motivacija” poslodavcima za delovanje na polju bezbednosti i zdravlja na radu jeste pomenuti Zakon, odnosno nadzor koji se izvršava na osnovu Zakona od strane ovlašćenih lica. Ovde se poslodavci često vode pretpostavkom „Ma zaobići će nadzor mene…”. Srećnima se dešava da im upravo niko i ne „svrati”, ali ukoliko se desi suprotno, kazne koje se sprovode su drakonske. One se kreću od 800.000-1.000.000 dinara za poslodavce sa svojstvom pravnog lica (član 69.stav 1. Zakona), a 400.000-500.000 dinara za poslodavca koji je preduzetnik (član 69.stav 2. Zakona).

Ako ste na poslodavac koji ima manje od 20 zaposlenih, a ne bavite se proizvodnjom, Vi ste u mogućnosti da sami obavljate poslove bezbednosti i zdravlja na radu i jedina obaveza koja bi Vam iziskivala troškove jeste izrada Akta o proceni rizika. Dakle, Vi postajete odgovorno lice koje je u obavezi da poznaje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i ostalu regulativu iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i da postupa po istim. Naravno, ukoliko nemate vremena, možete i odrediti eksterno odgovorno lice i osloboditi se obaveze čitanja Zakona, Pravilnika itd. Međutim, poslodavac se ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.

Poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite i u stambeno-komunalnim delatnostima, ako ima do deset zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit prema članu 37. ovog  Zakona.

Ako ste poslodavac koji ima preko 20 zaposlenih, svakako ste u obavezi da pored Akta o proceni rizika odredite i odgovorno lice koje će voditi poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Isto tako, ukoliko se bavite proizvodnim delatnostima, bez obzira na broj zaposlenih, u obavezi ste da angažujete odgovorno lice sa licencom.

Koji su sve troškovi ako ne obezbedim zdrav i bezbedan rad?

Ekonomska dimenzija bezbednosti i zdravlja na radu sagledava se na osnovu posledica povreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti i iskazuje se određenim finansijskim pokazateljima koji zavise od broja i težine takvih slučajeva.

Naime, povrede na radu i profesionalne bolesti, često su praćene havarijama, odsustvom sa rada i slično, čime se stvaraju troškovi i izdaci jer radnik nije u mogućnosti da radi, dolazi do zastoja koji nastaje u proizvodnji, a znatna sredstva se izdvajaju za lečenje radnika, nadoknadu njegove zarade i drugih troškova i izdataka koji padaju na teret poslodavca i fondova socijalnog osiguranja. To znači da bezbednost i zdravlje na radu utiču na produktivnost i ekonomičnost poslovanja u preduzeću, kao i na kvalitet i konkurentnost proizvoda na tržištu, te da poslodavac ima neposredni interes da ona bude što efikasnija.

Zato je svako ulaganje u mere zaštite za poslodavca korisna investicija. Od stepena bezbednosti zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih a time i produktivnost u okviru preduzeća, koja se na nacionalnom nivou odražava na visinu nacionalnog dohotka. Istovremeno boljom zaštitom zdravlja na radu i smanjenjem broja povreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti, smanjuje se opterećenje fondova socijalnog osiguranja što se neposredno odražava na visinu izdvajanja ovih sredstava po osnovu doprinosa i iz nacionalnog budžeta. Dakle, od stepena bezbednosti zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih a time i produktivnost u preduzeću ali i sposobnost radne populacije na nacionalnog nivou što u krajnjem utiče na nacionalni dohodak i standard svih građana.

Ukoliko posmatramo ekonomsku stranu svega ovoga, na nivou poslodavca, troškovi se mogu podeliti u dve grupe:

  • Prva grupa su troškovi za obezbeđivanje bezbednosti i zdravlja na radu (angažovanje lica za bezbednost i zdravlje na radu, izrada Akta o proceni rizika);
  • Druga grupa su troškovi koji proizilaze iz broja izgubljenih radnih sati zbog povreda na radu i profesionalnih bolesti. Takođe se u drugu grupu mogu dodati i troškovi za lečenje, za nadoknade za vreme odsustvovanja sa posla, sudske naknade, štete i sl.

Razvoj tehnologije doprineo je inovacijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Savremeni alati i softverska rešenja olakšavaju rad u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, i stručnom licu za bezbednost i zdravlje na radu treba da omoguće praćenje stanja na što jednostavniji način bez puno papirologije. Takvi programi, tj. softverska rešenja treba da omoguće, pored ostvarivanja zakonskog minimuma, mogućnost razvoja i kreiranja dodatnih analitičkih i statističkih izveštaja u cilju unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu. Na osnovu pomenutih izveštaja, stručno lice za bezbednost i zdravlje na radu i sam poslodavac mogu da dobiju jasniju i sveobuhvatniju sliku o trenutnom stanju bezbednosti i zdravlja na radu u svom preduzeću kao i korisne informacije i podatke o mogućem unapređenju ove oblasti.

Najveći problem je nerazvijena svest poslodavaca o kompleksnosti, značaju i benefitima koje mu donosi potpuno ispravno obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Nedonošenje Akta o proceni rizika je samo jedan od prekršaja za koje su propisane ogromne novčane kazne. Svaka povreda zaposlenog na radnom mestu košta poslodavca mnogo više od izdataka koji se odnose na uređenje bezbednosti i zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini.

Sve ovo ukazuje da se bezbednost i zdravlje na radu mora sagledati dublje. Neophodno je razmotriti njegovo uvođenje u svaki sistem poslovanja, a finalni rezultat je bezbedno i zdravo radno mesto, kao i veća produktivnost zaposlenih.

Bezbednost i zdravlje na radu mora biti prioritet poslodavca
5 (100%) 1 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

20 − nine =