SRBIJA DO GUŠE U ĐUBRETU: Upravljanje i odlaganje otpada u Srbiji nije za pohvalu!

Zagađenje životne sredine predstavlja jedan od najvećih problema današnjice. Uništavanjem prirodnih resursa i vrednosti, uništava se budućnost nadolazećih generacija. Brojni ekološki problemi nastaju zbog pogrešne koncepcije i sistema upravljanja otpadom koji nije ekološki zasnovan

54
srbija-do-guse-u-djubretu-upravljanje-i-odlaganje-otpada-u-srbiji-nije-za-pohvalu

Urbanizacija i industrijalizacija su uticale na povećanje količine otpada, tako da su sa napretkom i razvojem došli i ovi problemi, koji danas predstavljaju ozbiljan svetski problem. Povećanjem broja stanovnika i standarda života, povećava se i otpad.

U Srbiji se godišnje odloži oko 2,2 miliona tona otpada, što je nezamisliv podatak za državu sa relativno malim brojem stanovnika. Dnevno, po glavi stanovnika to bi iznosilo od 0,8 do 1,3 kg čvrstog otpada.

Otpad je nepotreban, neželjen ili suvišan materijal preostao nakon završetka nekog procesa. Takođe možemo reći da pod otpadom podrazumevamo svaki materijal ili predmet koji nastaje u toku obavljanja proizvodne, uslužne ili druge delatnosti, koji je isključen iz upotrebe, koji nije za dalje korišćenje i mora se odbaciti.

Otpad se deli na više načina: prema toksičnosti, prema mestu nastanka i prema sastavu.

Upravljanje otpadom predstavlja sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. Pravilno upravljanje otpadom štiti zdravlje ljudi, kvalitet životne sredine i čuva prirodne resurse.

U Republici Srbiji je 2009. godine donet Zakon o upravljanju otpadom. Ovim zakonom uređuju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekogranično kretanje otpada; izveštavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom.

Usvojena je i Strategija upravljanja otpadom koja određuje osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom za naredni period, u saglasnosti sa politikom EU u ovoj oblasti i strateškim opredeljenjima Republike Srbije. Strategija upravljanja otpadom 2010-2019 predstavlja osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom na nivou Republike Srbije. Strategijom su jasno definisani kratkoročni i dugoročni ciljevi u svrhu smanjenja zagađenja životne sredine i degradacije prostora.

Razvijene zemlje troše sve više novca na unapređivanje procesa recikliranja otpadaka, što se odražava na ljudsku zajednicu kroz bolju ekonomiju resursa i zdraviju okolinu. Pravilno postupanje sa komunalnim otpadom treba da se zasniva na odvojenom prikupljanu komponenti odnosno selekciji otpada na samom mestu nastanka. To će doprineti da se te komponente u novim oblicima lakše vrate u ponovnu upotrebu.

Posebnu pažnju treba posvetiti toksičnom otpadu koji se mora kontrolisano čuvati, eventualno reciklirati ili uništiti. Komunalna preduzeća i organizacije treba da obezbede stanovništvu odgovarajuće uslove za odlaganje otpada.

U Srbiji način postupanja sa komunalnim otpadom nije u skladu sa aktuelnim ekološkim načelima i standardima već se zasniva na zastarelom i štetnom pristupu odlaganja otpada na običnim deponijama. Štetnost ovog pristupa po okolinu je nemerljiva jer je za njenu sanaciju potrebno više stotina godina. Samim tim jedan od najvećih problema zaštite životne sredine u Srbiji su deponije.

Upravljanje i odlaganje otpada Srbija

Prema oceni Evropske unije, situacija u sferi zaštite životne sredine u Srbiji nije za pohvalu. Zaštita životne sredine je jedna od ključnih oblasti evropskih integracija i najizazovnija u procesu pridruživanja jer se jedna trećina celokupnog zakonodavstva EU odnosi na tu oblast.

Problem divljih deponija ima skoro svaka opština u Srbiji, a razlozi nastanka takvih smetilišta, najčešće u parkovima prirode i uz vodne slivove, su nepostojanje zaokruženog sistema upravljanja otpadom, nedovoljan broj sanitarnih deponija, izbegavanje nesavesnih kompanija i građana da svoj otpad, građevinski materijal i šut odlažu na regularne deponije kako bi izbegli plaćanje naknada, kao i izostanak svesti građana o značaju zaštite životne sredine.

Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraženi u svim lokalnim samoupravama, a sprovođenje aktivnosti na uvođenju integralnog sistema zavisi prvenstveno od ekonomske strukture pojedine opštine.

Prema Strategiji za upravljanje otpadom za period 2010-2019. planirano je formiranje 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom, gde je planirano da se vrši separacija reciklabilnog otpada, a otpad koji nema upotrebnu vrednost da se odlaže na sanitarne deponije. Ovakvi regionalni centri će implementirati principe integralnog sistema upravljanja otpadom i pružiti mogućnost uvođenja novih tehnologija u preradi otpada.

Postoji opasnost od požara na deponijama u Srbiji, koji mogu ostaviti velike posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Sagorevanjem raznog otpadnog materijala, a naročito plastike, koji se nalaze na deponijama, mogu nastati kancerogene materije opasne za ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Lokalne samouprave obavezne su da proveravaju kvalitet vazduha kako bi se znao nivo zagađujućih materija.

Otrovi sa deponija mogu dospeti u podzemne vode, a štetni efekti se javljaju u narednim godinama. Zastrašujuća činjenica je da se na obalama mnogih rekla nalaze kako legalne tako i nelegalne deponije koje pored štetnih posledica, kvare sliku prirodnih lepota Srbije. Jedna od njih je i reka Lim koja na svojim obalama ima blizu 90 smetlišta. Ovakav prizor utiče na turistički ugled zemlje.

Da bismo zaštitili zivotnu sredinu i sprečili dalje ugrožavanje iste, pre svega treba da krenemo od nas samih. Ni jedan od postojećih ekoloških problema nije moguće do kraja rešiti ukoliko se ne usresredimo na menjanje naseg ponašanja prema prirodi. Misli globalno, deluj lokalno.

SRBIJA DO GUŠE U ĐUBRETU: Upravljanje i odlaganje otpada u Srbiji nije za pohvalu!
4.3 (86.67%) 3 ocena/e