PLAN OBEZBEĐENJA: 5 ključnih uslova

U Srbiji od oktobra 2018. izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju jasno je definisana obaveza privrednih društava da na osnovu Procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja izrade Plan obezbeđenja kao izvšni dokument u kome su definisane sve mere i aktivnosti za zaštitu kompanije.

510
PLAN OBEZBEĐENJA: 5 ključnih uslova

Deo poslovnog uspeha je obezbeđivanje da vaša sredstva, zaposleni i klijenti budu bezbedni. Kao i uspeh, bezbednost se jednostavno ne dešava, to zahteva koherentan i koordiniran plan poslovne bezbednosti. Pošto većina organizacija nije specijalizovana za bezbednost, neophodno je da oni rade sa kompanijom koja to čini. Ovo omogućava organizaciji da se usredsredi na ono što najbolje radi i da osigura da plan za poslovnu bezbednost koji je postavljen bude onaj koji ima smisla za njihovu kompaniju.

Prilikom dizajniranja vašeg Plana obezbeđenja, stručnjaci za bezbednost će uzeti u obzir nekoliko stvari. Prvo, oni će posmatrati veličinu vašeg poslovanja – ne samo fizičku strukturu, već i veličinu vašeg osoblja i klijentele, kao i obim vašeg poslovanja i koliko brzo raste. To će vam pomoći da odredite složenost vašeg bezbednosnog plana. Oni će takođe pogledati vašu lokaciju i radno vreme kako biste odredili najbolji način da planirate 24-časovno pokrivanje tokom vremena (i na mestima) kada niko nije fizički prisutan. Konačno, oni će identifikovati koja sredstva morate zaštititi, bilo da se radi o osetljivim računarskim podacima, gotovini ili vrednim proizvodima.

Iako će se specifične strategije razlikovati od organizacije do organizacije, stručnjaci za bezbednost obično rade na izradi plana koji će obuhvatiti pet ključnih aspekata poslovne bezbednosti:

1. Plan obezbeđenja počinje sa ljudima

Prvo područje koje treba rešiti nema nikakve veze sa visokotehnološkim bezbednosnim sistemima ili skrivenim kamerama, već se ono odnosi na ljude u vašoj organizaciji. Najbolje organizacije ne ostavljaju bezbednost slučajnosti, već one imaju jasne i ujednačene politike koje svi članovi osoblja znaju i pridržavaju se istih u slučaju incidenta.

Ove politike rade na zaštiti od događaja kao što su kibernetički kriminal i povrede podataka, fizičke krađe imovine kompanije, povrede zaposlenih i slično. Potrebno je uspostaviti standardiziovane procese kako bi se sprečile takve situacije, kao i procese koji upravljaju radnjama koje treba preduzeti čim se otkrije incident. Ove politike će regulisati stvari kao što su uloge i odgovornosti zaposlenih, kome je dozvoljen pristup u određenim oblastima, korišćenje lozinki za poslovne računarske sisteme, odgovarajuće rukovanje novcem, kreditnim karticama i vrednim proizvodima, kao i imenovanje određenih lica za pružanje prve pomoći.

Treba uspostaviti politiku koja će pokrivati šta treba učiniti u slučaju požara, prirodne katastrofe, pucnjave ili druge vrste hitnih slučajeva. Takođe je neophodno da se zaposleni edukuju i osposobe za reagovanje u slučaju hitne situacije.

2. Video nadzor

Video nadzor je važan ključ svakog Plana obezbeđenja. Koriste ga velike i male organizacije, od apoteka do auto salona. Postoji nekoliko različitih razloga zašto je video nadzor toliko bitan za sveobuhvatni bezbednosni plan. Prvo, video nadzor je zastrašujući za svakoga ko razmišlja da počini zločin protiv vašeg posla. Nije samo percepcija da ova strategija preventivno funkcioniše. Nakon što su kamere za nadzor postavljene u nekim gradskim parkovima, pozivi policiji zbog sumnjivih aktivnosti u tim parkovima naglo su opali. Video nadzor može delovati kao sredstvo odvraćanja od krađe kupaca ili kriminalnih radnji, kao i krađe zaposlenih. Takođe, u slučaju incidenta, video snimci uživo iz sistema video nadzora mogu pružiti neprocenjive informacije i dokaze.

3. Sistemi kontrole pristupa kao čuvari bezbednosti

 Sistemi kontrole pristupa predstavljaju bitan deo celokupnog Plana obezbeđenja. Ovi sistemi pomažu vlasniku preduzeća da odluči ko ima pristup kojim područjima u određeno doba dana i dana.

Sistemi kontrole pristupa mogu funkcionisati kao čuvari na visokom nivou, ali se mogu instalirati i na specifične manje prostore. To može uključivati ograničavanje pristupa kancelariji ili određenom ormaru gde se čuvaju vredni predmeti. Apoteke mogu koristiti kontrolu pristupa, na primer, kako bi osigurale da samo određeni zaposleni mogu imati pristup određenim supstancama.

U kombinaciji sa drugim aspektima Plana obezbeđenja, sistemi kontrole pristupa mogu funkcionisati kao efikasna strategija prevencije pljačke.

4. Priprema i obuka zaposlenih za hitne slučajeve i evakuaciju

Još jedan važan deo sveobuhvatnog plana bezbednosti je da svaka organizacija ima plan za hitnu evakuaciju. Da li vaša organizacija ima uspostavljene procedure tako da zaposleni znaju šta da rade i kako da usmeravaju vaše posetioce i klijente u slučaju požara, zemljotresa ili situacije aktivnog strelca?

Ovo je problematično, jer kada se desi hitan slučaj, strah i konfuzija mogu učiniti evakuaciju haotičnom i opasnom. Vreme za pripremu za katastrofu treba da se palnira detaljno i unapred, pre nego što do opasnosti dođe.

5. Monitoring za požare i vandredne situacije

Jedna polovina spremnosti za evakuaciju u hitnim slučajevima jeste da organizacija ima zaposlene koji su dobro obučeni i spremni, druga polovina je instalacija bezbednosnog sistema koji uključuje praćenje katastrofa i požara. Ovo će osigurati da zaposleni dobiju unapred upozorenje ako se nešto dogodi. Nadgledanje bezbednosnih i protivpožarnih sistema su suštinski deo poslovnog bezbednosnog plana, jer oni obaveštavaju vlasnike o velikim i malim problemima. Sistemi za detekciju požara su oni o kojima najčešće razmišljamo kada govorimo o ovim tipovima sistema, oni mogu pomoći u sprečavanju povreda, kao i gubitka života i imovine tako što će dati rano upozorenje kada se otkrije toplota ili dim.

Međutim, detekcija požara nije jedini način da vaš sistem za nadzor nadgleda pretnje. Mnogi od današnjih sistema mogu biti opremljeni sa sistemom za kontrolu situacione svesti (SASC) za nadgledanje i pružanje pomoći u aktivnim situacijama. Ovi sistemi upozoravaju vlasnike biznisa i vlasti ako se otkrije pucanj (ili ako je sistem aktiviran od strane zaposlenog) i obezbede policiji i osobama hitne pomoći audio / video napajanje prostorija kako bi mogli bolje odgovoriti kada dođu.

Današnji bezbednosni sistemi imaju senzore koji mogu da prate događaje kao što su curenje vode te vlasnici mogu da reaguju pre nego što dođe do poplava i skupih šteta. Ovi senzori takođe mogu da prate fluktuacije temperature i mogu da obaveste vlasnike preduzeća u slučaju da grejanje prestane da radi, pre nego što se počnu smrzavati, ili čak i ako jedinica za hlađenje u vašem restoranu prestane da radi.

Sveobuhvatna bezbednost se ne događa sama od sebe. Sveobuhvatni plan poslovne bezbednosti treba pokriti svih pet oblasti kako bi bio efikasan – od odgovarajuće obuke zaposlenih u politikama i vežbi evakuacije do video nadzora, kontrole pristupa i praćenja požara / katastrofa.