Loša strana gradskog prevoza

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku žene i muškarci u proseku provedu sat vremena dnevno u putovanju, a neretko su u toku putovanja izloženi brojnim neprijatnim situacijma, pogotovo ako su korisnici javnog saobraćaja.

119

Prema tim podacima, žene manje od polovine pomenutih sat vremena putovanja provedu u gradskom prevozu, a muškarci u vožnji kolima. Žene su većinski korisnici javnog prevoza, kao i što su češće žrtve raznih zlonamernih radnji u GSP-u poput krađa i uznemiravanja.

Neki od najčešćih problema koji karakterišu gradski prevoz su:

DOTRAJALOST VOZILA GSP-a

Vozila gradskog prevoza su dosta stara, u proseku oko 15 godina. Prema podacima iz zvaničnih dokumenata prosečna starost voznog parka GSP-a je preko 15,5 godina. Starost 250 tramvaja, vučnih vozila i prikolica je 33,4 godine, za 123 trolejbusa ona iznosi 9,89 godina, a najkritičniji su autobusi jer je njih 837 prosečne starosti 10,47 godina. Vozila javnog prevoza se ne održavaju, ne ulaže se u njihove delove i u ispravnost uopšte. Gume su u vrlo lošem stanju, kao i kočioni i upravljački sistem. Takođe, elektroinstalacije su vrlo problematične, zato i dolazi do požara i eksplozija u autobusima. Ovog leta 30. jula dogodila se eksplozija u autobusu na liniji 78 u beogradskom naselju Dedinje u kojoj je lakše povređeno šest osoba koje su zbrinute u Urgentnom centru.

NEDOSTATAK BEZBEDNOSNE OPREME

Još jedan problem koji je karakterističan za GSP Beograda je nedostatak odgovarajuće bezbednosne opreme. Vozači ne rizikuju samo visoke novčane kazne u slučaju kontrole od strane saobraćajne policije, već i znatno veću odgovornost u slučaju saobraćajne nezgode kao i svoju bezbednost i život kada im autobus ostane u kvaru na putu, naročito u prigradskim naseljima i noćnim satima, gde je osvetljenost prilično slaba, pa se vozači služe raznim pomoćnim sredstvima kako bi drugim učesnicima u saobraćaju dali do znanja da su u kvaru. Često se može videti da je na autobusu prstom po prašini ispisano „u kvaru“.

SOS sindikat GSP „Beograd“ ističe da se u većini autobusa GSP-a ne nalazi propisana oprema od značaja za bezbednost saobraćaja, kao što su sigurnosni trougao, kompleti za pružanje prve pomoći (u zglobnom vozilu moraju da budu po dva), čekići za razbijanje stakla u slučaju opasnosti i svetloodbojni prsluk, već se od celokupne opreme jedino nalazi aparat za gašenje požara u početnoj fazi.

OPASNOST OD DŽEPAROŠA

Mesta koja su najviše primamnjiva džeparošima jesu mesta gde se okuplja veliki broj ljudi poput gradskog prevoza, autobuskih stajališta, podzemnih prolaza, tržnih centara i sva druga mesta gde je gužva velika. Ubedljivo omiljeno mesto džeparošima je gradski prevoz i to u vreme špica i najvećih gužvi. Urbana legenda je da se u “pedeseticu” koja spaja Ustaničku ulicu i Banovo brdo ulazi samo sa torbama čvrsto pribijenim ispred sebe. Ovaj autobus godinama unazad je omiljeno mesto za džeparoše. Džeparoši koriste gužvu u autobusu, kada je gotovo nemoguće da se vodi računa o svojim stvarima, oni mogu lagano da ukradu nešto, a da žrtva to i „ne oseti“. Ništa bolja situacija nije ni na autobuskim stajalištima gde je gužva takođe velika i usresređenost ljudi je na dolazak željenog prevoza, pa lopovi koriste situaciju da odrade svoj posao.

UZNEMIRAVANJE OD STRANE NAPASNIKA

Sav pomenuti stres koji može da vas snađe u gradskom prevozu ne može da se uporedi sa uznemiravanjem i to je ono što zaista ostavlja traume i posledice po žrtve.  Žrtve su uglavnom osobe ženskog pola, a prema istraživanju o seksualnom uznemiravanju u javnom prevozu koje je sprovedeno 2007. godine, napadač se pribija uz žrtvu i uynemirava je na razne načine, jer je taj oblik maltretiranja u uglavnom prepunim vozilima javnog prevoza najneupadljiviji. Uznemiravajuća je činjenica da čak ni putnici koji primete uznemiravanje žrtve ne reaguju i ne priteknu u pomoć, a često zbog neispravnosti video nadzora u vozilima nasilnici ostaju nepronađeni.

VISOKE TEMPERATURE I NEISPRAVNOST KLIMA UREĐAJA

Letnji dani praćeni visokom temperaturom doneli su još jedan problem korisnicima javnog prevoza. U autobusima je dosta sparno i zagušljivo, pa vožnja često predstavlja neprijatno iskustvo koje može loše da se odrazi na zdravlje putnika. Korisnici gradskog prevoza su svedoci  brojnih slučajeva kolabiranja putnika, a posebno starije populacije. Ovog leta posebno aktuelna tema jeste upotreba klime u autobusima. Putnici su ulagali žalbe na neupotrebu i neispravnost klima uređaja u brojnim vozilma.

Otvoreni prozori, usporena kretanja vozila što zbog gradskih radova i velike gužve, mala međustanična rastojanja zbog kojih se vrata svaki čas otvaraju, ali i usporeno kretanje ljudi, doprinose tome da su neka vozila nedovoljno rashlađena i da klima ne može da postigne da održava normalnu temperaturu.