FUTURISTIČKI KONCEPT: Da li nas čeka sve veća zavisnost od veštačke inteligencije?

2020. godinu obeležiće sve veća zavisnost čoveka od veštačke inteligencije. AI je dostigla nivo kada pretenduje u potpunosti da zamneni kvalifikovane stručnjake u raznim oblastima. Sve je veća ekspanzija programa koji zamenjuju čovekovu kerativnost u različitim oblastima, od bezbednosti, arhitekture, preko zdravstva pa do umetnosti - muzike, slikarstva...

37
UTURISTIČKI KONCEPT: Da li nas čeka sve veća zavisnost od veštačke inteligencije?

Protekle decenije, veštačka inteligencija provlačila se nezapaženo i bila je samo reč u trendu. Sada, kada smo već zagazili u 2020. godinu, postoje mišljenja da će novu dekadu obeležiti sve veća zavisnost čovečanstva upravo od AI –  Artificial intelligence, koja će svojim revolucionarnim mogućnostima imati uticaj na naš život, kao pronalazak vatre, struje i interneta, pa se postavlja pitanje da li će njene implikacije po našu ljudsku bezbednost biti pozitivne ili negativne.

Konferencija u Dartmutu 1956.godine predstavlja osnivački akt Veštačke inteligencije kao sferu naučnog izučavanja i futurističkog koncepta života. Tada se u javnosti prvi put i pominje pojam iste. Nakon održane konferencije, decenije su obeležene aktivnim izučavanjima i istraživanjima na polju AI, otvoreni su brojni istraživački centri u Sjedinjenim Američkim Državama, što je sa sobom povuklo i nastanak novih zanimanja u ovoj oblasti: AI inženjeri, AI anačitičari, AI istraživački naučnici, AI prevodioci …

Veštačka inteligencija je do sada u mnogome dostigla, čak i prevazišla učinak čoveka u raznoraznim oblastima. Poslove koje su tradicionalno obavljaju ljudi, danas  su preuzeli roboti, algoritmi, pametni uređaji i drugi tipovi veštačke inteligencije. Ovim su bili pogođeni pre svega poslovi za nekvalifikovanu radnu snagu koja je zamenjena robotizovanom automatizacijom procesa (RPA), zbog čega su sve više fabrike automatizovane, a na kasama u supermarketima u većini zemalja gde se AI uveliko primenjuje, sve manje zaposlenih. Međutim Ai je dostigla nivo kada pretenduje u potpunosti da zamneni kvalifikovanu radnu snagu. O tome svedoče primeri da se u brojnim kompanijama, na primer Devoteam, Ai koristi u sektoru ljudskih resursa za pregledanje biografija i selekciju odgovarajućih kandidata, čime se, kako te kompanije izjavljuju, veoma štedi na vremenu.

Sa druge strane, veštačka inteligencija ne može još uvek da radi sve samostalno. Od izuzetnog zanačaja je za prikupljanje podataka, ali su potrebni ljudi – inženjeri obrade, specijalisti obrade, stratezi kako bi se na sveobuhvatan način izvršio određeni zadatak. Uzmimo za primer motorna vozila bez vozača. Da,  moguće je da se vozilo kreće i ide do određenih destinacija uz pomoć AI, no ukoliko je reč o biznisu, špediciji na primer, još uvek je nemonovna uloga čoveka – da nadgleda kako se vozilo kreće, da se prikupljeni podaci kretanja obrade i analiziraju, i naravno organizacija tima za obavljanje prethodno pomenutih radnji. Veštačka inteligencija ne može da se poistoveti i u potpunosti zameni čoveka, ma koliko bila na visokom stepenu razvoja. Bezobzira na tu činjenicu i na kreativnost koju čovek poseduje za različita zanimanja, danas imamo sve više programa koji zamenjuju čovekovu krativnost upravo u tim oblastima, posebno u oblasti umetnosti – muzike, slikarstva.

Artificial intelligence

Šta nas čeka u budućnosti?

2020. godinu obeležiće sve veća zavisnost čoveka od veštačke inteligencije, posebno u firmama koje će imati kurseve edukacije zaposlenih za komunikaciju sa visokom tehnologijom. Stručnjaci za AI najavljuju uvođenje “glasovnog asistenta”, koji će pomagati šefovima određenih sektora u kompanijama, prikupljati za njih informacije i prenositi im alternativne planove. U cilju sprečavanja manipulacija, kompanije će morati da posvete posebnu pažnju procesu donošenja odluka i monitoringu tehnologije koja će preuzimati odluke o najvažnijim pitanjima poslovanja.

Tendencija je da se za nekih 10–15 godina, svaki posao obavlja uz asistenciju veštačke inteligencije, a tržište rada da se bazira na kooperaciji ljudi i veštačke inteligencije. No, imajući u vidu ubrzan  razvoj i eksponencijalnii rast  njene primene, trebamo li se zapitati da li će čovek biti u službi Ai i samo bleda senka u odnosu na svoju prirodnu ulogu?