Metode prevencije rizika u poslovanju kroz bezbednosne sisteme!

Koronavirus imao je široki uticaj i na organizacije izvan bezbednosti. Neke od najvećih tehnoloških kompanija u SAD-u preduzimaju dodatne mere kao što su zabrana putovanja i rad od kuće. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti savetuju da bi kompanije trebalo da imaju planove i uputstva za fleksibilno reagovanje, ne samo kao odgovor na COVID-19, već i u drugim situacijama i promenama u politici.

92
metode prevencije rizika

Budući da se epidemija koronavirusa i dalje širi i da je čitav svet u krizi, sve više kompanija usvaja i pooštrava mere u cilju zaštite svojih zaposlenih i svog poslovanja. Dok se kompanije pripremaju za nove promene, savetuje se da bi trebalo da razmotre i ulogu bezbednosnih sistema radi ublažavanja rizika izazvanih vanrednim stanjem, kao i rizicima koji će se tek pojaviti kao lančani sled događaja pandemisjke krize COVID-19.

U daljem tekstu navešćemo najbolje prakse korišćenja bezbednosnih sistema za jačanje mera prevencije i redefinisanja politika za zaposlene, kupce, posetioce  u svetlu vanrednog stanja COVID-19.

  1. Visitor Management Systems – VMS

Prva linija odbrane je korišćenje VMS-a radi pregleda osoba koje pristupaju organizaciji. Radi dodatne sigurnosti, organizacije koje su usvojile ovu meru  zaštite, postavljaju pitanja posetiocima kao dopunsku metodu prevencije. Pitanja se odnose na zdravstveno stanje lica:

  • da li je u proteklih par nedelja boravilo u državama koje su žarišta COVID -19 ili u zemljama gde su registrovani slučajevi
  • da li je lice imalo određene simptome kao što su kašalj, temperatura, otežano disanje
  • da li je bio u kontaktu sa licem koje je bilo sumnjivo ili  je potvrđen koronavirusa.

Ova pitanja su od značaja jer sistemu VMS pruža širi spektar infomracija, a samim tim daje jasniji uvid kompaniji. Kada je integrisan u sistem kontrole pristupa,  postaje još snažnija metoda za ublažavanje zdravstvenih i bezbendosnih rizika.

 

  1. Sistemi kontrole pristupa

Prilikom donošenja operativnih odluka kao odgovor na COVID -19, organizacije bi trebalo svoje politike ublažavanja rizika da integrišu i primene  kroz  sistem kontrole pristupa. Uzmimo za primer kompanije koje su svoje aktivnosti prenele na teren “rada od kuće“.  Zgrade su, uslovno rečeno prazne, te je potrebno porveriti ispravnost alarmnih sistema, kako bi se utvrdilo da su objekti dosledno i pravilno obezbeđeni.  Sve operativne odluke treba da budu ojačane u okviru postavki kontrole pristupa, kako bi kontrola organizacije i okruženja bila adekvatna. Takođe, ovakva metoda može da se koristi za reviziju pristupa kako  bi se osiguralo da pravi ljudi imaju pristup pravim delovima zgrade.

 

  1. Online usluge i podrška

Veliki broj organizacija svoj rad je preusmerilo na rad od kuće. Privremeno su “zatvorena vrata” posetiocima, osoblju, izvođačima radova, te se usluge i podrška za neke psolovne funkcije odvija daljinskim piutem, uključujući i bezbednost.  Budući da se posao prenosi na elektronske sisteme od ključnog značaja je da programi budu obezbeđeni od upada i da postoji mogućnost podrške i učenja i daljinskog „instant“ delovanja u slučaju nastanka problema.  Da bi se bezbednosni program održao, treba iskoristiti online tehničke obuke i učenje radi sticanja sertifikata i nadgradnje u ovom domenu.

 

Uticaj koronavirusa

Koronavirus imao je široki uticaj i na organizacije izvan bezbednosti. Neke od najvećih tehnoloških kompanija u SAD-u preduzimaju dodatne mere kao što su zabrana putovanja i rad od kuće. Prema podacima, u više od polovine svih američkih zemalja,  potvrđeni su slučajev COVID -19.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti savetuju da bi kompanije trebalo da imaju planove i uputstva za fleksibilno reagovanje, ne samo kao odgovor na COVID-19, već i u drugim situacijama i promenama u politici. Navedene metode, trebalo bi da budu implemetirane u okviru svake strategije poslovanja radi održivosti istog u kriznim situacijama.