Mobilne aplikacije za praćenje kontakata obolelih od COVID -19 i na Balkanu?

Mnoge zemlje uvele su mobilne aplikacije kojima se prati prenošenje virusa, odnosno registrovanje obolelih osoba, upozoravanje njima bliskih ili se u saradnji sa kompanijama mobilne telefonije i bankama prikupljaju podaci o kretanju zaražene osobe, lokaciji, susretima sa drugim osobama... Koliko je pouzdano i da li imamo razloga za brigu? Šta kažu nadležni u našoj zemlji i regionu?

138
Mobilne aplikacije za praćenje kontakata obolelih od COVID -19 i na Balkanu?

Usled pandemije i borbe protiv Covid-19, u mnogim državama pribeglo se oštrim politikama i primeni novih tehnologija za nadzor građana. Naime, reč je o mobilnim aplikacijama kojima se prati prenošenje virusa, odnosno registrovanje obolelih osoba, upozoravanje njima bliskih ili se u saradnji sa kompanijama mobilne telefonije i bankama prikupljaju podaci o kretanju zaražene osobe, lokaciji, susretima sa drugim osobama i slično. Primena ovih tehnika, stvorila je niz debata budući da jedan ovakav koncept dovodi do apsolutnog ugrožavanja privatnosti i opravdani strah od istog.

Ovakve aplikacije od nedavno se koriste u Australiji koja je među prvim zemljama uvela ovakav metod kontrole, zatim u Kini, Singapuru, Izraelu, Češkoj. U Poljskoj imamo situaciju, da ljudi koji se nalaze u karantinu putem aplikacije više puta dnevno moraju da potvrde svoju lokaciju. U Velikoj Britaniji tehnološke firme koriste poverljive podatke pacijenata u svrhe koje nisu bile predviđene, te nastaju brojne polemike o ugrožavanju privatnosti putem aplikacija. Takođe postoji opravdani strah i kada broj inficiranih padne na nulu, da će neke vlade čak zadržati mere nadzora u strahu od novog talasa Covid-19.

U kontekstu sa tim, postavlja se pitanje da li će primena ove tehnologije biti aktuelna i na Balkanu, konkretno u Srbiji i zemljama u Regionu.

Prema nezvaničnim navodima u Kriznom štabu Republike Srbije smatraju, da nema potrebe za sprovođenjem te mere. Primena takvih tehnologija i korišćenje aplikacija, imalo  bi smisla da je ovde situacija alarmantna, da je i dalje na snazi vanredno stanje, ali u ovim okolnostima smatra se da je bespotrebna i skupa investicija i da je dovoljno da se poštuju propisane mere zaštite. Navodi se da  ukidanjem vanrednog stanja, ne postoji pravni osnov za uvođenje ovakve tehnologije.

– Medicinski, mogao bih da vam navedem mnogo razloga da ta mera nije opravdana – izjavljuje za list Novosti prof. dr Vladimir Jorga. – Smatram da je uvođenje aplikacije preterivanje, da takva zaštita nije funkcionalna. Mislim da nije čak ni etički označavati ljude sa koronom ili one koji su je preležali. Kao lekar sam apsolutno protiv toga!

Šta više, smatra se da upotreba aplikacije nije dovoljno pouzdana, jer bi nosilac virusa Covid 19 mogao da ostavi telefon i kod kuće.

U Crnoj Gori, ocenju da se radi o dobroj preporuci u cilju praćenja pacijenata i pravovremenog obaveštavanja o novozaraženima, ali još uveki nije aktuelizovana ta priča, jer kako navode i bez ove aplikacije već postoji dobar sistem nadzora zaraženih.

U Hrvatskoj, takođe postoje podeljena mišljenja kada je reč o uvođenju ovakvih aplikacija i dok mnogi smatraju da je to udar na slobodu građana, sa druge strane postoji stav da je poželjno primeniti aplikaciju i da je takav projekat već pokrenut iako informatički stručnjaci upozoravaju da cela priča može ugroziti privatnost građana bezobzira na činjenicu je da praćenje telefona na dobrovoljnoj bazi i da neće postojati centralna baza podataka.

Hrvatski ministar policije Davor Božinović tvrdi da nije reč o aplikaciji kojom bi se pratili građani, nego o informatičkoj podršci epidemiolozima u borbi protiv virusa, uz obrazloženje “da će aplikacija biti u vlasništvu Ministarstva zdravstva” – Moći će slobodno da se “skine”, i ako se koristeći aplikaciju ustanovi da je neko bio u kontaktu sa zaraženim, koji je takođe dao pristanak da bude “praćen”, epidemiolozi će moći mnogo lakše da ustanove kontakte – ukazuje Božinović.

U Bosni i Hercegovini  za sada nema zvaničnih inicijativa iz IT sektora i dugih javnih institucija oko uvođenja covid-aplikacija. Iz institucija BiH i RS, potvrđuju da za sada ne postoji gravitiranje ka uvođenju aplikacija za Covid 19, jer tu postoji i problem oko prava i sloboda građana. Postoji stav da praćenja građana i njihovog kretanja duboko zadire u privatnost, posebno kada je reč o zdravstvenim podacima, koji se tretiraju kao visokoosetljivi podaci.

U Severnoj Makedoniji (RSM) mobilna aplikacija “Stop korona” za otkrivanje bliskog kontakta sa potencijalno zaraženima u funkciji je od 10. aprila i do sada je instaliralo skoro 60.000 građana i očekuje se porast na čak 200.000 za veoma kratko vreme.  Kako se navodi, aplikacija predstavlja jednu adekvatnu, dopunsku meru detekcije kontakata obolelih i da se njom garantuje potpuna zaštita privatnosti kako u pogledu lokacije, tako u pogledu kretanja i kontakata jer funkcioniše po principu anonimnih kodova.