NIJE FIKCIJA VEĆ STVARNOST: Futuristički četvorotočkaši menjaju koncept bezbednosti

Uvođenjem novih, pametnih, tehnologija menja se dosadašnji koncept upravljanja vozilom, održavanja istog, ponašanje učesnika u saobraćaju, bezbednost vozača i drugih učesnika. Uopšte, menja se koncept bezbednosti saobraćaja koji omogućava drugačiju dimenziju funkcionisanja – bezbedniju i lagodniju vožnju.

60
NIJE FIKCIJA VEĆ STVARNOST: Futuristički četvorotočkaši menjaju koncept bezbednosti

Kroz istoriju, automobil je u uvek predstavljao simbol prestiža i luksuza da se jednostavno zaboravila njegova stvarna funkcija prevoznog sredstva. No, automobil kao takav uvek je  bio izvor i cilj inovacija. Denis Golosjuk, tehnički direktor multifunkcionalne platforme za automobiliste Ministarstva ekonomskog razvoja i trgovine u Rusiji, objasnio je koje inovacije u automobilskoj industriji nas očekuju u narednim godinama.

Ono što se danas najviše očekuje i što je u fokusu razmatranja je uvođenje funkcije autopilota. Šta više, smatra se da je to već trebalo da se uvede još 2014. godine. Kao što su dronovi bili fascinacija pre desetak godina i nešto što je produkt sience fiction produkcije, sada  je jednostavno postala svakodnevnica u kojoj veliki broj građana poseduje bespilotne letelice. Tako je i sa četvorotočkašima, dokle god budemo pričali o tome da treba da se uvede, sve će biti apstraktno i nerealno, a kada postanu deo naše svakodnevnice, zaboravićemo na činjenicu da smo ih posmatrali kao automobile iz žanra naučne fantastike.

Smatra se da je 2020. godina, godina revolucije i promena. Ispitivanja i eksperimentalni radovi mašina koji koriste pametnu tehnologiju sprovode se u mnogim zemljama, uključujući i Rusiju, dok u Americi započinje njihova komercijalizacija. Dakle, sada smo na samom početku saobraćajne revolucije koja će uvesti fascinantne promene za vozače i drastičnu promenu koncepta bezbednosti u saobraćaju.

Smatra se da u 9 od 10 slučajeva, saobraćajne nesreće uzrokuje ljudski faktor, čiji uticaj u određenim uslovima treba smanjiti. Ipak, postavlja se logično pitanje….zašto usvajanje bespilotnih automobila ne ide tako brzo kako bismo želeli? Tehnički problemi na tom putu već su praktično rešeni, a visoki troškovi autonomnih sistema vožnje, zakonodavna pitanja u ovom području i psihološka nespremnost mnogih da veruju automobilu bez vozača i danas su prepreka – jednostavno, strah od nečeg novog. Pa ipak, ta nova stvar ide na put, a u narednih par godina zasigurno ćemo na putevima videti bespilotna vozila.

Sigurnost i optimizacija – sistem integracija  

Razvijena tehnologija, koja je dugo bila predmet rasprava, a koja bi u narednim godinama konačno mogla steći široku prihvaćenost je takozvani “povezani automobil”odnosno integracija. “Povezani automobil” može razmenjivati ​​informacije sa drugim povezanim automobilima i putnom  infrastrukturom, primati podatke o ostalim učesnicima u saobraćaju  (pešacima, biciklistima itd.) Ili pak preprekama na njegovom putu.

Zašto je  ovo potrebno? Glavni cilj je poboljšanje bezbednosti, sprečavanje nesreća  i optimizacija ruta. Ideja povezanog automobila je da se automobili trebaju povezivati ​​na bežičnu mrežu i međusobno razmenjuju ​​informacije o brzini, smeru kretanja, zastoju u saobraćaju, radovima na putu itd. kako bi upozorili vozača i pomogli mu da izbegne sudar ili na vreme promeni rutu ukoliko je na planiranoj tranzitnoj deonici gužva. Dugo ne postoje tehničke prepreke za uvođenje takvih sistema, a široku upotrebu ometa uglavnom nedostatak jedinstvenog standarda i potreba za dodelom raspona radio frekvencija za organizovanje bežične mreže za razmenu podataka.

sistem integracija

Čist vodonik 

Još jedna „tehnologija budućnosti“ o kojoj svi već duže vreme pričaju –  ekološki prihvatljiv prevoz, odnosno električni automobili i automobili na vodonik koji ne stvaraju štetne emisije prilikom vožnje. Sada se, međutim, pojavljuje sve više informacija da električna vozila nisu toliko ekološka kao što nam predlažu njihovi proizvođači i razne vrste eko-aktivista. Glavni problem je što proizvodnja i zbrinjavanje električnih vozila (pre svega njihovih baterija) stvara još veći teret za životnu sredinu od klasičnih vozila. Ali i proizvodnja električne energije „sa strane“ podrazumeva i emisiju gasova staklene bašte

*Novi automobili pojaviće se dosta ranije zahvaljujući koronavirusu

Sa tim u vezi, automobili sa vodonikom, koji ispuštaju samo čistu vodenu paru, počinju izgledati mnogo privlačnije. I njihovo vreme punjenja gorivom znatno je kraće od punjenja električnih vozila, a autonomija je uporediva sa konvencionalnim automobilima. Međutim, električna vozila se neće odreći: nove baterije na bazi grafena, bez retkih zemaljskih elemenata i metala, koje se nakon ponovnog radnog veka u potpunosti mogu reciklirati. Nadamo se da će se ovi pojaviti u narednim godinama.

Obrnuti vizir

Danas nećete nikoga iznenaditi adaptivnim i aktivnim sistemima prednjih farova koji su instalirani na mnogim proizvodnim modelima. Ovi sistemi u stvarnom vremenu formiraju svetlosni snop koji stvaraju glavni i pomoćni farovi, menjajući njegov domet, širinu i smer, zavisno od brzine vozila, strmosti zavoja, prisustvu vozila za dolazak i prolazak, pešaka itd. Međutim, loša vidljivost puta događa se ne samo u mraku, već, naprotiv, vedrog lepog dana, kada sunce doslovno zaslepi vozača.

Tradicionalno rešenje – senzor – ograničava vidno polje i ne blokira uvek sve sunčeve zrake. Savremene tehnologije omogućavaju izradu vizira ili zaštitne trake od svetla na vrhu vetrobranskog stakla sa prilagodljivim zatamnjenjem, kada se smanji transparentnost samo onih područja vizira kroz koja svetlost zaslepljuje lice vozača. Ovo je obrnuto analogan adaptivnom svetlu. Prototipovi takvih sistema već su razvijeni i verovatno ćemo ih u skoroj budućnosti videti na stvarnim automobilima.

Više elektronike

Danas je teško zamisliti automobil bez elektronskog sistema. Već sada je jasna tendencija povećanju broja prikaza (touch display) u kabini, povećanju njihove veličine i objedinjavanja u okviru ujedinjenih sistema koji prikazuju informacije o parametrima automobila i prikazuju različite sadržaje – navigaciju, vesti, zabavu itd.

Drugim rečima, unutrašnjost automobila će se postepeno pretvoriti u svojevrsni “monitor” koji će osvojiti sve veću površinu unutarnje površine. Čak se i vetrobransko staklo može u potpunosti transformirati u touch screen display na kojem će se pojaviti informacije iz sistema. Zvuči kao da ste u svemirskom brodu! U stvari, njihov prototip već koristimo u head-up ekranima koji prikazuju brzinu i navigacijske pozive.

A šta je sa zvukom? Nekada je u automobile bio instaliran samo radio sa jednim zvučnikom, a sada postoje višekanalni muzički sistemi sa desetak (ili čak i više) zvučnika, a u budućnosti će se unutrašnje ploče putničkog prostora pretvoriti u emitore zvuka. Sličan koncept razvija, na primer, Sennheiser, poznata audio kompanija.

ID lica

Raširena upotreba identifikacijskih sistema ubrzo će učiniti da ključevi i ostale folije za ključeve budu potpuno nepotrebne za ulazak i pokretanje motora. Automobili će naučiti da jednostavno prepoznaju vozača “vidom” i glasom, a motor će se uključiti nakon prepoznavanja otiska prsta pomoću senzora ugrađenog u dugme “Start”.

P.S.

Sve gore navedeno pitanje je za blisku budućnost. Ali šta nas čeka dalje? Vrlo je verovatno da će automobili dieliti svoju saobraćajnu funkciju sa putničkim multikopterima i drugim letećim sistemima, čije koncepte sada aktivno razvijaju i tradicionalne vazduhoplovne kompanije i proizvođači automobila. Nedavni je primer leteći taksi Hyundai PAV S-A1, dizajniran za prevoz pet osoba brzinom do 290 km / h. Glavna prednost takvih vozila je mogućnost izbegavanja gužvi i velikih zagušenja na ključnim saobraćajnicama. U svakom slučaju, još nisu u vazduhu, ali očekujemo da će uskoro biti.