NEURALINK PROJEKAT: BEZBEDNOSNE IMPLIKACIJE

Zasigurno je da je ”naučna fantastika“ u potpunosti zaživela rađanjem ideje Elona Muska koja podrazumeva povezivanje pametne tehnologije i čipova sa korteksom (moždanom korom). Tako je, ovo je realnost koja pokazuje fascinantan napredak civilizacije zahvaljujući tehnologiji. No, postavlja se jedno krucijalno pitanje: Koje su bezbednosne implikacije funkcionisanja ovakve ideje u prkasi?

55
NEURALINK PROJEKAT: BEZBEDNOSNE IMPLIKACIJE

Elon Musk nastoji da, u svakom projektu koji započne, pogura tehnološki napredak na načine na koje su drugi ljudi mislili da su mogući samo u naučnoj fantastici. Uzmimo njegovu automobilsku kompaniju Tesla, koja je proizvodnju električnih vozila pretvorila u stvarnost. Isto važi i za SpaceKs, njegovu raketnu kompaniju koja ima za cilj da širokim masama približi svemirska putovanja.

Sada imate Neuralink – konceptualni proizvod koji radi u manjem obimu od Tesle ili SpaceKs-a, ali bi mogao imati isto toliko uticaja. Musk veruje da bi u bliskoj budućnosti računarski čip mogao biti instaliran u ljudski mozak, a zatim komunicirati sa drugim uređajima preko bežične frekvencije.

Pre nego što pobegnete od računara, pročitajte kako bi Neuralink teoretski funkcionisao i samo logično razmislite o bezbednosnim implikacijama koje programeri moraju da prevaziđu pre nego što tehnologija bude povezana sa čovekom direktno.

 

Neuralink projekat – kako izgleda koncept?

Neuralink projekat je još uvek u konceptualnoj fazi koji bi trebao da se realizuje u praksi instalacijom čipa u ljudski mozak. Ova vrsta napretka u interfejsima mozak-računar značila bi da ljudi mogu direktno da komuniciraju sa uređajima koristeći svoje misli umesto tastature, miša ili ekrana osetljivog na dodir. Prosečna osoba to može smatrati jezivim ili nepotrebnim, ali za one koji pate od moždanih poremećaja ili bolesti, ovakva prilagodljiva tehnologija može značiti šansu za normalniji život.

Na primer,  žrtva moždanog udara koja je izgubila sposobnost da formuliše reči u koherentnom obrascu,  u teoriji bi mogla da se podvrgne operaciji Neuralink, a zatim  bi mogla svojim mislima da  “govori”.  Šta to znači? To znači da bi se njene mislili prenosile bežičnom vezom na računar ili pametni telefon, odnosno posebnom frekvencijom msili prevodile u govor.

 

KORIŠĆENJE VAŠIH NEURALINK PODATAKA I SKLADIŠTENJE U OBLAKU

Projekat Neuralink  nastoji da se realizuje uključivanjem u popularne platforme pametnih telefona, kao što su Apple iOS ili Google Android. Tada se postavlja pitanje: koje će aplikacije ili veb lokacije biti ovlašćene da koriste vaše Neuralink podatke.

Ovo pitanje razmene podataka sigurno će zakomplikovati situaciju u sajber bezbednosti za projekat Neuralink. Ako se aplikaciji treće strane odobri pristup podacima o mozgu, možda će biti nezgodno pratiti tačno koje informacije ostaju na vašem uređaju i koje se informacije prenose prodavcu aplikacije.

Ubrzo će se razgovor prebaciti na sajber bezbednost. Jednom kada se vaši podaci povežu sa mrežnim uslugama i veb lokacijama koje hostuju uobičajeni provajderi, tada će biti ranjivi na bilo koji uobičajeni oblik sajber napada koji trenutno koriste hakeri. Kršenja podataka o kojima čujete u vestima često se dešavaju na nivou oblaka, a hakeri pronalaze načine za infiltriranje u virtuelizovane servere i izvlačenje informacija iz pozadinske baze podataka. Ako bi jedan od ovih tipova napada pogodio projekat Neuralink, to bi mogao predstavljati veliki korak unazad za tehnologiju zasnovanu na mozgu.

RANjIVOSTI WIRELESS TEHNOLOGIJE

Svaki put kada se novi deo tehnologije pojavi na tržištu, bilo da je reč o softveru ili hardveru, hakeri ga vide kao priliku za uništavanje. Tražiće načine za iskorišćavanje ranjivosti proizvoda u nadi da će ili zaraditi od njega ili samo izazvati frustraciju za kompaniju koja stoji iza njega.

Isti scenario treba očekivati i za povakav projekat. Potencijal tehnologije za kontrolu mozga je neverovatno ogroman, ali se oslanja na postojeće oblike bežične komunikacije. Svi znakovi upućuju na Neuralink koristeći Bluetooth za povezivanje između ugrađenog čipa i spoljnih uređaja, baš kao i bežične tastature i slušalice.

Generalno se Bluetooth smatra sigurnim protokolom zbog svog sistema uparivanja i prijemnika kratkog dometa. Međutim, poznati su trojanski virusi koji se mogu širiti preko Bluetooth-a i koristiti za krađu podataka sa Android uređaja. To sugeriše potencijalni rizik da Neuralink bude podložan zlonamernom softveru koji se može širiti preko Bluetooth-a.

Takođe je važno imati na umu da će uređaji koji podržavaju Bluetooth, prenositi signal na bilo koji prijemnik koji se nađe u tom području. Iako se tehnologija virtuelne privatne mreže (VPN) pokazala efikasnom kao alat za privatnost koji šifrira tradicionalne internet veze, Neuralink je neistražena teritorija. Pomoću nje bi se teoretski mogli snimiti bežični prenosi kako bi se pratili vaše kretanje tokom dana. Neki stručnjaci za sajber bezbednost su zabrinuti kako bi kompanije ili vlade koristile tehnologiju moždanih interfejsa za opservaciju i kontrolu.

Kako će se regulisati instalacija i korišćenje Neuralinka u široj javnosti?

Svaki računarski uređaj na današnjem tržištu, od laptopa preko tableta pa sve do pametnih telefona, mora da prođe kroz postupak regulacije sa različitim vladinim agencijama kako bi se osiguralo da je bezbedan za upotrebu pre nego što se može prodati široj javnosti. Isto će važiti i za moždani čip Neuralink, a zapravo se očekuje da će regulatorne provere biti dublje nego za dosadašnje konvencionalne uređaje.

Zbog činjenice da će za instalaciju Neuralink biti potreban oblik medicinske hirurgije, Muskovom projektu će trebati odobrenje Američke agencije za hranu i lekove (FDA) pre nego što započne sa ispitivanjima implantata. Ako medicinski stručnjaci uoče bilo kakav rizik u robotskoj fazi operacije, to bi moglo staviti ceo projekat na čekanje.

Pored toga, vlade širom sveta verovatno će želeti da sprovedu nezavisne studije kako bi utvrdile uticaj prenosa bežičnih signala između mozga osobe čipa i drugim uređajima putem kojih će se vršiti “moždana koordinacija“. Deo ove analize privući će stručnjake za sajber bezbednost da bi procenili potencijalne nedostatke u softverskom okviru Neuralink.

Da li postoji krajnja granica? 

Mnogi futuristički filmovi, knjige i TV emisije teoretišu o budućnosti u kojoj možete da komunicirate sa tehnologijom putem hologramskih ekrana. Izumitelj i poslovni lider Elon Musk misli da može napraviti jedan važan korak dalje svojim projektom Neuralink, koji će pokušati povezati ljudski mozak sa elektronskim uređajima. Kao i sa bilo kojim novim delom tehnologije, Neuralink će se sigurno suočiti sa bezbednosnim pretnjama, a hakeri će tražiti načine da kompromituju tehnologiju.

Možemo zaključiti da krajnja granica ipak ne postoji, jer mašta predstavlja inovativni obnovljivi resurs koji uvek ide nekoliko koraka dalje u realizaciji i kreaciji naše stvarnosti.