MOŽE LI U OBRAZOVNE USTANOVE BAŠ SVAKO DA UĐE? Loše obezbeđenje perimetara zeleno svetlo za uljeze!

Koliko ste se puta pitali da li je vaše dete u školi bezbedno i pored činjenice da je okruženo nastavnicima i drugom decom? Obzirom da deca provode naveći deo svoga vremena u školi, neophodno da budu adekvatno zaštićena, a bezbednosni rizici svedeni na minimum.

94

Koliko ste se puta pitali da li je vaše dete u školi bezbedno i pored činjenice da je okruženo nastavnicima i drugom decom? Imajući u vidu bezbednosne pretnje koje se u tim krugovima mogu javiti, noćna je mora za svakog roditelja da pomisli da mu je dete ugroženo. Obzirom da deca provode najveći deo svoga vremena u školi, neophodno je da budu adekvatno zaštićena, a bezbednosni rizici svedeni na minimum.

Obrazovne ustanove – škole, učenički i studentski domovi, treba da imaju adekvatne mehanizme zaštite i da spreče neželjene ulaske lica kako ista ne bi ostvarila svoju krajnju nameru. Tehnologija poput video nadzora, kontrole pristupa, senzora, angažovanja fizičkog obezbeđenja omogućava  efikasniju zaštitu. Takođe perimetarska zaštita je primarna linija odbrane u zaštiti učenika i zaposlenih, jer predstavlja prvi i najvažniji obruč u zaštiti prostora.

Pogrešno je misliti da se perimetraska zaštita svodi samo na puko zaključavnje vrata  i da je to dovoljno. Ona je mnogo više od toga. Pogrešno je čak i uključiti gomilu barijera, kapija, katanaca, pregrada, ukoliko to nije strateški osmišljeno, prilagođeno prostoru, nameni, lokaciji, jednom rečju ukoliko ne postoji adekvatan menadžment i ulaganje u celokupan proces obezbeđenja, koji sem navedenog, u ovom slučaju nužno uključuje fizičko- tehničku zaštitu i podizanje svesti svih o značaju bezbednosti.

FIZIČKE BARIJERE

Ukoliko napravimo osvrt na postojeće stanje, vidimo da veliki procenat škola poseduje nedovoljno visoke ograde, koje su često oštećene na više mesta omogućavajući na taj način preskakanje i ulaz u štićeni prostor kao i izlaz učenika iz školskih klupa. Situacija, je aproksimativno ista u pogledu studentskih domova. Perimetri često nisu adekvatno obezbeđeni, mahom su ograđeni živom ogradom, a mehaničke ograde ukoliko i postoje ne nalaze svoju svrhu.

Zašto je bitna ograda?

Ograda je multifunkcionalnog karaktera i prvi obruč zaštite  – sprečava nedozvoljen pristup, otežava ulazak osobama sa ulice i štiti decu od prometnog saobraćaja. Takođe, prostor između objekta i ograde treba biti maksimalno osvetljen i pokriven video nadzorom.  Dobra zaštita na obodu u velikoj meri smanjuje mogućnosti za vandalizam i krađu tokom školskih sati, kao i nakon njih. Današnje škole su prepune opreme, uključujući računare, laptopove, laboratorijski materijal i opremu, projektore, ozvučenje i još mnogo toga, a neadekvatno obezbeđeni studentski domovi su pravi raj za neovlašćeni ulaz i krađe studenata.

PREVENCIJA KROZ BEZBEDNOSNI DIZAJN

Škole se često suočavaju sa niskim budžetom u pokušajima da umanje rizik. No, postoje dosta početnih jeftinih i besplatnih strategija koje institucije mogu primeniti kako bi dodale nivoe sigurnosti svoju bezbednost ojačale. To uključuje poboljšanje vidljivosti sečom bespotrebnog grmlja koje zaklanja pogled ispred prozora ili na drugim mestima, poboljšanje osvetljenja i strogo ograničavanje pristupa krovovima i podrumima. Sveobuhvatna zaštita najbolje se ostvaruje kroz dizajniranje plana obezbeđenja na osnovu izrađene Procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja što je i prvi korak ka izgradnji sigurnih obrazovnih ustanova.

Vrlo je važno obezbediti jasnu definiciju granice i obezbeđenje kontrolisanog prostora – gde se nalazi ograda, kapije, koji perimetri u krugu objekta su pokriveni video nadzorom, da li je obod ograde pokriven cctv sistemom, u kojim delovima su senzorna svetla, gde je pozicionirano fizičko obezbeđenje, kada se vrše patrole i slično. Takođe od značaja je da se odrede zone parkinga, postavljanje rampi i vrši kontrola istog.

OBEZBEĐENI ULAZI / IZLAZI

Kontorlisani ulazi /izlazi ogledaju se u efikasnoj kontroli pristupa objektu, praćenju stanja, vođenju evidencija, beleženju video zapisa. Sa druge strane ti isti ulazi koji trebaju biti efikasno obezbeđeni, takođe moraju biti i prohodni – slobodni za izlaz u slučaju požara ili neke druge vrste incidenta. Neophodno je da zaštita kako od spolja, tako i iznutra bude komplementarna, jer ukoliko su zadnji (požarni) ulazi neobeleženi, zapušteni, mehanički neispravni i otvoreni za pristup, onda su napori ulaganja u zvanične ulaze uzaludni.

Opšte je poznato da skoro svaka škola i internat imaju više ulaza, a što je objekat veći, svakako da ima više modusa za pristup zgradi: preko požarnih vrata, požarnog stepeništa, neadekvatno obezbeđenih ulaza, pristup drugim objektima kompleksa preko terasa ili drugih (krovnih) konstrukcija i drugo. Zbog toga je važno da objekti imaju zvaničan, prohodan i dobro obezbeđen glavni ulaz, kao i dobro obezbeđene zadnje ulaze i kritične tačke koje omogućavaju slobodan pristup objektu.

PRIMENITE KONTROLU PRISTUPA

Kao deo plana obezbeđenja, trend koji je sve više zastupljen je stvaranje ulaznog predvorja – jedinstvene, kontrolisane pristupne tačke koja sprečava posetioca da se neovlašćeno kreće pored te tačke, što je u studentskim domovima uveliko primenjiva metoda.

Ovo stvara kontrolnu tačku na kojoj posetilac ulazi u predvorje, razgovara sa licem na recepciji. Lice za info pultom postupa na osnovu procene i prikupljanja informacija u skladu sa internim uputstvima, a zatim posetiocu dozvoljava ili mu zabranjuje pristup u kontrolisano područje, koje je obično glavni hodnik škole ili internata. Stalnu analizu navika ljudi koji prolaze kroz objekat trebali bi izvršiti administratori i stručnjaci za obezbeđenje kako bi se osiguralo da plan ostane relevantan i efikasan.

Ukoliko ne postoji adekvatno upravljanje posetama, obrazovne instituacije, osnovne, sredje škole, domovi učenika, rizikuju da u objekat uđu lica koja mogu biti velika opasnost za sve koji se u zgradi nalaze. Posle brojnih incidenata i napada na školske ustanove, zbog čega su konvencionalni mehanizmi evidentiranja polako otišli u istoriju, bezbendosna industrija preporučuje korišćenje elektronskih evidencija  poseta i kartičnu kontrolu pristupa za ulaz u blokove sa smeštajem. Računarsko upravljanje posetama, službenicima obezbeđenja daje mogućnost provere posetioca prema nacionalnoj bazi podataka na osnovu koje dobija informaciju o seksualnom prestupništvu ili nekim drugim izvršenim krivičnim delima.

SARADNJA SA POLICIJOM I ULOGA ZAPOSLENIH

Vrlo je važno da postoji komunikacija sa nadležnim organima u slučaju incidenta. A zaposleni moraju imati odgovarajuće znanje u domenu evakuacije, požarnih puteva, postupanja u slučaju neželjenih upada i slično. Dakle, moraju biti upućeni u dešavanja, ko  ulazi, ko izlazi, da prate aktivnosti imajući u vidu da đaci provode trećinu radnog dana upravo u školi, a studenti više od 70% vremena u čitaonicama i svojim sobama.

Od ključnog značaja za reagovanje u hitnim situacijama je i taster za opasnost koji se može  pozicionirati i na glavnom ulazu, kako bi se u školi oglasio alarm u slučaju incidenta koji emituje upozorenje čitavom objektu.

Imati uspešnu (perimetarsku) bezbednosnu strategiju znači osigurati da su fizički aspekti sigurnosnog sistema – brave, elektronski sistemi za kontrolu pristupa i drugi hardveri – uspostavljeni. I što je jednako važno, to znači da su  fizičko obezbeđenje, studenti i administratori pripremljeniji i obučeniji. Unutar koncentričnih slojeva obezbeđenja, plan je jak samo onoliko koliko je jak primaran sloj. Zbog toga je neophodno da se pre svakog planiranja obezbeđenja izvrši sveobuhvatna analiza organizacije koja kroz analizu 11 opasnosti uključuje i sam kontekst organizacije i njeno relevantno okruženje.

To znači da je neophodno izraditi procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja kojom se utvrđuje postojeće stanje bezbednosti, potencijalni rizici i opasnosti, definišu mere u cilju minimizacije detektovanih rizika po organizaciju, a Planom obezbeđenja kao izlaznim aktom propisuju smernice za postupanje sa rizicima. Upravo to je preduslov za stvaranje sigurnih obrazovnih ustanova.