Izlazak na ulicu – Ulazak u rijaliti: Uskoro građani pod budnim okom biometrijskih kamera

„Nijedna zemlja EU još uvek nije uvela ovakav sistem biometrijskog nadzora, a i u samim institucijama EU se vode oštre diskusije oko načina kako ovo pitanje legalno urediti“. Da li nam je sistem prepoznavanja lica građana zaista prekopotreban i da li nas čeka "rijaliti"?

56
izlazak-na-ulicu-ulazak-u-rijaliti-uskoro-gradjani-pod-budnim-okom-biometrijskih-kamera
- Sponzor članka -hikvision srbija

Da podsetimo šta je šta

Upotreba tehnologije prepoznavanja lica jedna je od najbrže rastućih tehnologija za nadzor, a prisutna je u našem svakodnevnom životu, a da mi to i ne shvatamo. Da li su ozbiljno shvaćene opasnosti koju ovakva tehnologija ima po stanovništvo?

Sistemi za prepoznavanje lica su biometrijske tehnologije koje snimaju crte lica osobe sa ciljem verifikacije njihovog identiteta ili lociranja u grupi, mestu ili u bazi podataka. Tehnologija koju koriste promenila je način na koji se ljudi mogu identifikovati, čineći proces mnogo efikasnijim. Aplikacije kao što je Snapchat koriste ga za primenu filtera za lice, može se koristiti za otključavanje vašeg telefona, a neki aerodromi sada testiraju tehnologiju prepoznavanja lica kako bi identifikovali putnike pre ukrcavanja. Ali se takođe može iskoristiti u cilju nadzora; bilo da se radi o praćenju ljudi na ulicama, praćenju protesta ili za poslovne operacije.

Upotreba veštačke inteligencije –  AI se povećava a to potvrđuje i novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima u Srbiji da bi ovakav sistem koji je već instaliran, bio pušten u rad.

biometrijski nadzor

Šta kažu evropski stručnjaci?

Tehnologija prepoznavanja lica izazvala je mnoge debate i kontroverze. U nacrtu Zakona o veštačkoj inteligenciji , objavljenom u aprilu 2021. godine, Evropska komisija je predložila da se donekle ograniči javna upotreba tehnologije za prepoznavanje lica, a Evropski parlament je pozvao na zabranu te tehnologije u oktobru 2021. godine . Evropski nadzornik za zaštitu podataka i Evropski odbor za zaštitu podataka objavili su 2021. godine zajedničko mišljenje o zakonu o veštačkoj inteligenciji u kojem pozivaju na zabranu daljinskog biometrijskog nadzora na javnim mestima. Organizacije za ljudska prava osporavale su upotrebu ove tehnologije u javnim prostorima i redovno upozoravaju na njene opasnosti. Mnogi vode kampanju za zabranu. 

Jesmo li uskoro u rijalitiju?

video nadzor (2)Kamere su postavljene, softver za prepoznavanje lica kupljen – jedina prepreka da policija počne sa biometrijskim nadzorom građana je nepostojanje zakonske odredbe koja bi takvu praksu učinila legalnom. Sa novim Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima  i njegovim usvajanjem otkloniće se svaka prepreka korišćenja biometrijskog nadzora .

Nacrt je nedavno objavljen na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova i predviđa korišćenje biometrijskog nadzora, odnosno tehnologije za prepoznavanje lica. Ova tehnologija će moći da se koristi zarad pronalaženja izvršioca dela koje se goni po službenoj dužnosti, lica za koja se sumnja da pripremaju krivično delo terorizma, kao i nestala lica.

Šta piše u novom dokumentu?

U članu 44. novog Nacrta zakona navodi se da policija prilikom obavljanja poslova „koristi sisteme za obradu podatka“, kao što su pored ostalog, „sistem audio i video-nadzora“.

Dodaje se da se delovi tog sistema koriste i za automatsku detekciju lika koja uključuje „obradu biometrijskih podataka detektovanog lika i telesnih karakteristika, vreme i lokaciju i učešće lica u događaju (…)“.

U članu 71. navodi se da se prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika može izvršiti „radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela, za pronalaženje lica za koje se osnovano sumnja da priprema krivično delo, te za pronalaženja lica za kojim se traga“.

Iako je primena ovog sistema video-nadzora ograničena na gonjenje počinilaca krivičnih dela, iz organizacija civilnog društva upozoravaju na široke mogućnosti zloupotreba.

Mi jednostavno nećemo imati načina niti da znamo da li se to zloupotrebljava, niti da efikasno kontrolišemo primenu tih ovlašćenja“, rekao je Bojan Elek iz BCBP-a.

On je dodao da je u novom dokumentu izbrisana „automatska biometrijska obrada podataka“.

„Sada se navodi da se primenjuje kao posebna dokazna radnja, dakle uz potencijalnu dozvolu suda. Međutim, MUP i dalje nije dokazao zašto je neophodno da se uvodi jedno tako invazivno ovlašćenje“, rekao je Elek. Upotreba sistema masovnog nadzora pravda se potrebom za unapređenjem bezbednosti, a MUP je ranije naveo da će korišćenje napredne tehnologije doprineti „prevenciji kriminala, većoj stopi otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i hapšenju učinilaca“.

Ne postoji, ili nisu dostupna nikakva istraživanja koja bi ukazala da je ovakav sistem neophodan da bi se razrešila određena krivična dela

biometrijski nadzorKamere su instalirane na mnogim mestima u glavnom gradu Srbije, a projekat „Bezbedan grad“ predviđa da ih bude više od 1.000 na 800 lokacija u Beogradu.

Za razliku od prethodnog nacrta zakona, ovaj nedavno objavljeni ipak predviđa i određena ograničenja, pa propisuje da će se biometrijski nadzor koristiti po istom postupku kao i primena posebnih dokaznih radnji, među kojima su prisluškivanje komunikacije ili tajno praćenje.

Danilo Krivokapić iz Share fondacije ističe da bi ova odredba mogla da bude malo preciznije definisana kako bi se tačno znalo da li je za biometrijski nadzor potrebna sudska odluka ili ne. Ipak, kako napominje, sa odredbom postoji znatno dublji problem.

– Nezavisno od uslova koji su propisani za konkretnu obradu, da bi do nje došlo mora da postoji baza podataka iz koje se podaci uzimaju. Drugim rečima, policija mora da vrši snimanje i prikupljanje podataka SVIH osoba koje prolaze kroz snimanu lokaciju, da bi mogla da pronađe onu koju traži. Nemoguće je raditi biometrijski nadzor koji nije masovan i neselektivan, ističe Krivokapić.

Prema njegovim rečima, dodatan problem predstavlja i postupanje policije kod primene posebnih istražnih metoda.

– Jednom kada se ovaj sistem implementira, nebo je granica. Jedna je stvar uspostavljanja institucionalne kontrole, a sasvim druga njene primene. Tu smo onda na terenu vladavine prava, a tu je u prošlosti bilo problema. Primera radi, policija da bi pristupila podacima koje zadržavaju telekomunikacione kompanije mora da ima odobrenje suda. Međutim, u praksi, policija ima mogućnost direktnog pristupa tim podacima, pa im i pristupaju više stotina hiljada puta godišnje, ističe Krivokapić.

Legalizacija biometrijskog nadzora pokušana je i pre godinu i po dana tadašnjim Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima. Ipak, taj nacrt je ubrzo po objavljivanju povučen, nakon brojnih kritika javnosti na niz predviđenih rešenja ali i molbom predsenika Aleksandra Vučića. 

Čitajući odrebe aktuelnog nacrta, Nevena Ružić iz Fondacije za otvoreno društvo naglašava da on predviđa da biometrijski nadzor pogađa svako lice koje se nađe na ulici.

Spisak dela koja se gone po službenoj dužnosti je obiman i raznovrsan, a samim tim je osnova za korišćenje biometrijskog nadzora data isuviše neodređeno. Pored toga, u prošlosti kad god je došlo do povrede zaštite podataka o ličnosti po pravilu je izostajala odgovornost. Teško je poverovati da će se to sada promeniti, kaže Ružić.Ona podseća da je ceo projekat instaliranja pametnih kamera počeo netransparentno.

– Ako je i postojao ikakav plan oko postavljanja kamera, on nije stavljen javnosti na uvid. Da ne spominjem da je većina kamera postavljena tokom vanrednog stanja, dok je većini građana bilo onemogućeno da napušta domove, navodi Ružić

   Pitanje neophodnosti ovakvog sistema je i prema Danilu Krivokapiću ostalo bez odgovora.

Mi zapravo nemamo pojma šta će policiji ovakav sistem. Ne postoji, ili nisu dostupna nikakva istraživanja koja bi ukazala da je ovakav sistem neophodan da bi se razrešila određena krivična dela. Nijedna zemlja EU još uvek nije uvela ovakav sistem, a i u samim institucijama EU se vode oštre diskusije oko načina kako ovo pitanje legalno urediti, ističe Krivokapić.

5/5 - (1 vote)