Kritična infrastruktura

Službenici obezbeđenja imaju veoma odgovoran zadatak – da štite objekte, lica i poslovanje od mogućih upada, incidenata ili neželjenih situacija koje mogu ugroziti pomenute vrednosti. Ta odgovornost je utemeljena u njihovom...

Objekti kritične infrastrukture su od vitalnog značaja za svaku državu, i tu se prvenstveno misli na telekomunikacione objekte, objekte za proizvodnju i prenos električne energije, finansijski i bankarski sistem, skladištenje i transport nafte, gasa i drugih derivata, vodosnabdevanje, saobraćaj, kao i  ostale objekte vitalnih državnih institucija

Informatizacija društva uticala je na sve oblasti naših života, kao i na vitalne sisteme kao što su energetika, saobraćaj, proizvodnja hrane ili finansijski sektor, čije su usluge veoma važne za društvo i u kojima se stručnjaci sve više oslanjaju na informaciono-komunikacione tehnologije

Pošto apsolutne bezbednosti nema, stanje požarne bezbednosti se postiže preduzimanjem mera zaštite do prihvatljivog nivoa. Postići požarnu bezbednost, znači postići prihvatljiv rizik.

Usled pandemije visokozaraznog virusa COVID-19, vanredno stanje potresa čitav svet, proteklih nedelja Srbiju i zemlje u regionu! Na prvoj liniji odbrane u borbi protiv COVID-19, su svakako zdravstveni radnici koji daju...

Ove godine je „Infrastruktura Železnice Srbije” , to jest celokupan železnički sektor pretrpeo materijalne štete zbog krađa od oko 150 miliona dinara, dok su štete zbog prekida saobraćaja i kašnjenja vozova daleko veće.

Sjedim sa frendom na kavi i lagano srčemo kratki espresso, kadli krene tema „kritične infrastrukture“. Moš’ mislit teme, nedjelja prije podne. No kako bilo da bilo sada nema nazad. I kako drugačije nego odmah na sam naziv. Koje su to kritične, tko je odredio da su kritične i koliko toga ima, uostalom ma ko će to sve potpisat’. A gdje je pečat?

Nakon 11. septembra i barijere za vozila se smatraju standardnim arhitektonskim elementom koji predstavlja prvu liniju odbrane od mogućih napadača, u SAD-u, ali i u ostatku sveta

Kritična infrastruktura poput vodovoda ili elektroenergetske mreže je najranjivija, jer su posledice nesagledive ako upravljanje sistemom dospe u pogrešne ruke. Mogu rezultirati ucenama, kompromitacijom, traženjem otkupa ili nekih drugih kompenzacija od strane hakera, u krajnjem mogu izazvati nestanak struje, trovanje vode ili neke druge nesagledive štete kada su u pitanju gasovodi, naftna postrojenja i druga kritična infarstruktura.

Hibridne pretnje i biohakovanje poslednjih godina predstavljaju globalnu opasnost za čitavo društvo – od infrastrukturnih sistema država do pojedinaca. Ovakvim atakom može se promeniti hemijski sastav vode i zatrovati vodovod, odseći snabdevanje električnom energijom, ukrasti lični podaci, pa čak mogu i da ubrzaju rad pejsmejkera. Do sada su na meti bile velike svetske zemlje, kao što su SAD i Iran, a nije bila pošteđena čak ni – Srbija.