Kritična infrastruktura

Službenici obezbeđenja imaju veoma odgovoran zadatak – da štite objekte, lica i poslovanje od mogućih upada, incidenata ili neželjenih situacija koje mogu ugroziti pomenute vrednosti. Ta odgovornost je utemeljena u njihovom...

Objekti kritične infrastrukture su od vitalnog značaja za svaku državu, i tu se prvenstveno misli na telekomunikacione objekte, objekte za proizvodnju i prenos električne energije, finansijski i bankarski sistem, skladištenje i transport nafte, gasa i drugih derivata, vodosnabdevanje, saobraćaj, kao i  ostale objekte vitalnih državnih institucija

Usled pandemije visokozaraznog virusa COVID-19, vanredno stanje potresa čitav svet, proteklih nedelja Srbiju i zemlje u regionu! Na prvoj liniji odbrane u borbi protiv COVID-19, su svakako zdravstveni radnici koji daju...

„Ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da se dešava progresivna informatizacija društva, da se povećava broj uređaja povezivih na Internet (takozvanih Internet stvari - IoT), i da su sajber kriminalci po pravilu domišljati i kreativni, realno je očekivati pojavu novih scenarija za narušavanje individualne, korporativne, nacionalne i globalne bezbednosti” , kaže u razgovoru za SecuritySee docent na Fakultetu bezbednostu u Beogradu, dr Nenad Putnik.

Objekti „Beogradskog vodovoda” čuvaju se sistemom najveće zaštite, u šta se uverila i ekipa časopisa Security SEE. Prema rečima Ivana Ćorića, direktora Sektora bezbednosti ovog javno-komunalnog preduzeća, svako lice koji ulazi u “Beogradski vodovod i kanalizaciju” prolazi bezbednosnu proveru

Između 2,3 i 2,5 kubnih metara radioaktivne "tečnosti" curi iz objekta svakog dana, a potencijalna nesreća u Selafildu može biti dosta opasnija od Černobilja jer sadrži znatno više radioaktivnog materijala nego nuklearna elektrana u Ukrajini. Navodi se i da bi ispuštanje radioaktivnog otpada u atmosferu dovelo do eksplozija i izazvalo padove aviona.

Nakon 11. septembra i barijere za vozila se smatraju standardnim arhitektonskim elementom koji predstavlja prvu liniju odbrane od mogućih napadača, u SAD-u, ali i u ostatku sveta

Sjedim sa frendom na kavi i lagano srčemo kratki espresso, kadli krene tema „kritične infrastrukture“. Moš’ mislit teme, nedjelja prije podne. No kako bilo da bilo sada nema nazad. I kako drugačije nego odmah na sam naziv. Koje su to kritične, tko je odredio da su kritične i koliko toga ima, uostalom ma ko će to sve potpisat’. A gdje je pečat?

Hibridne pretnje i biohakovanje poslednjih godina predstavljaju globalnu opasnost za čitavo društvo – od infrastrukturnih sistema država do pojedinaca. Ovakvim atakom može se promeniti hemijski sastav vode i zatrovati vodovod, odseći snabdevanje električnom energijom, ukrasti lični podaci, pa čak mogu i da ubrzaju rad pejsmejkera. Do sada su na meti bile velike svetske zemlje, kao što su SAD i Iran, a nije bila pošteđena čak ni – Srbija.

Informatizacija društva uticala je na sve oblasti naših života, kao i na vitalne sisteme kao što su energetika, saobraćaj, proizvodnja hrane ili finansijski sektor, čije su usluge veoma važne za društvo i u kojima se stručnjaci sve više oslanjaju na informaciono-komunikacione tehnologije