Rapidan razvoj tehnologije u društvu, omogućio je brz pristup informacijama, neutralisanje prostorne i vremenske distance, da ste u svakom trenutku i na svakom mestu u mogućnosti da zavirite u dešavanja neke zemlje na drugom kraju sveta, da dolazite u dodir sa različitim ljudima udaljenih hiljadama kilometara od vas, da raspolažete sa gro (dez)informacija i imate pristup svemu što vašem umu padne na pamet.
A da li ste se zapitali, ima li ko pristup Vama i da li ste baš Vi predmet nečijeg interesovanja?
Tehnologija je neosporno reper našeg boljeg i kvalitetnijeg života u različitim domenima od zdravstva, filmske i muzičke industrije, arhitekture, pa do forenzike i bezbednosno-odbrambenog sektora. No, opšte je poznato da svaka stvar, kako ima svoju upotrebu, tako ima i zloupotrebu, pa se postavlja pitanje: Koliko je daleko otišla (zlo)upotreba tehnologije i da li njena revolucija prouzrokovala dekadenciju bezbednosti i privatnosti?
Ko i kako nas “prati“?
Većina ljudi postavlja upravo to pitanje i upravo na to pitanje odgovor ne nalazi, te se uglavnom završava uobičajenom opovrgavajućom konstatacijom da je to plod naše mašte. Uglavnom iz neznanja i neinformisanosti ili zbog zone konfora koju nam pruža sigurnost takvog razmišljanja, ignorišemo činjenice koje su svuda oko nas: pametne telefone, pametne televizore, računare, ili bilo koje druge uređaje. Imajući u vidu da svaki uređaj ima prijemnik i predajnik i koji je umrežen na internet, može biti predmet audio i vizuelne opservacije – praćenja.
Bar u današnjem društvu nije teško locirati neku osobu samo pomoću “dugmeta“, jer nam je to upravo omugućila era tehnologije. Kako vi možete da potražite lokaciju koja vama treba u datom momentu, tako pomoću GPS neko drugi može locirati vašu lokacju u bilo kom trenutku. Dovoljno je da neko ima samo vaš broj telefona i da zna sve o vama za vrlo kratko vreme: od vaše lokacije do sadržine vaših poruka, razgovora, preferencija, ljubavnog i socijalnog života, obrazovanja. FBI je upozorio da nas hakeri prate preko pametnih telefona i već pomenutih uređaja.
Praćenje korisnika telefona uglavnom se vrši preko tornjeva za mobilnu telefoniju, praćenjem signala IMSI tragača, GPS-a, WiFi, tagova na društvenim mrežama, kamera, mikrofona, fotografija sačuvanih na klaudu društvenih mreža, aplikacija za dopisivanje
U poslednje vreme veoma su popularne i već pomenute aplikacije za čet i prenos multimedije koje imate instalirane u telefonima, a koje služe kao sredstvo za prikupljanje informacija, pa se često dešava da vidite reklame koje odgovaraju upravo vašim zahtevima i potrebama. Koliko vas je pomislilo i izgovorilo da želi dobar izlazak, da treba da kupi dobru jaknu ili ode na zimovanje, a da neposredno nakon te izjave izlaze upravo ponude sa najboljim klubovima, restoranima, buticima, turističkim destinacijama? I dalje mislite da je to slučajnost?
Fikcija ili realnost?
Uzmimo za primer dela “1984“ Džordža Orvela, „Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija ili „Suvišni izveštaj“ Filipa K. Dika, u kojima možemo pronaći, ako ništa drugo, bar trunku današnje realnosti. 70 godina od objavljivanja romana o društvu Velikog brata, danas imamo situaciju da mi živimo u njemu – svuda oko nas su kamere, dobar procenat tih kamera ima sposobnost prepoznavanja lica i izvlačenje podataka o prolaznicima, dominiraju metropolama, vrši se satelitsko beleženje različitih dešavanja, čipovanje radnika, a sve u cilju preprodavanja podataka od strane tehnoloških korporacija koje su dobile podatke upravo sa naših pametnih telefona, kompjutera, drugih uređaja, satova i sl. Podatke prikupljaju već pomenute tehnološke mašinerije – kompanije koje prave hardvere i softvere (Gugl, Epl, Jahu, Amazon, Soni idr ), tajne službe i hakeri. Šta se radi sa podacima? Deo se prodaje drugim kompanijama, deo služi za unapređenje ponuđenih proizvoda, deo za oglase, a deo se kompenzuje ili prodaje tajnim službama.
