Security SEE – Magazin za bezbednost

Kompanija Meta, formalno poznata kao Facebook, izvestila je da će u narednim nedeljama ugasiti svoj sistem za prepoznavanje lica i izbrisati preko milijardu „otisaka“, tako da vaše lice više neće biti automatski prepoznato na objavljenim fotografijama. Pa da vidimo šta je podstaklo ovaj potez i šta to znači za korisnike.

Većina korisnika svesna je da korišćenje ličnog naloga e-pošte za profesionalnu korespodenciju veoma loša ideja. Međutim, mnogi ljudi ne vide lošu stranu korišćenja korporativne mail adrese za registrovanje na društvenim mrežama, za onlajn usluge i druge aktivnosti lične priorode. Na kraju krajeva, praktično je primati sve poruke i lične i profesionalne - u jednom poštanskom sandučetu, no jedan od osnovnih problema koji se javlja u ovoj situaciji je obim informacija, bezbednost korporativnih resursa, produktivnost i radni učinak ali i privatnost zaposlenog.

Zabrinutost da nas kamere na našim uređajima špijuniraju nije ništa novo – ljudi već godinama prekrivaju veb kamere svojih laptopa trakom. Međutim, većina ljudi bi bila šokirana kada bi saznala da postoji komercijalno dostupan špijunski softver koji je posebno dizajniran da hakuje kameru mobilnog uređaja, a da korisnik to i ne zna.

Ukoliko se pitate da li je instalacija video nadzora i drugih bezbednosnih rešenja zaista rešenje da zaštitite vašu porodicu, odgovor je - DA. Instaliranje kućnih bezbednosnih kamera može biti jedna od najboljih investicija koje možete da pružite svojoj porodici. Iako jednostavno ne postoji valjana zamena za lično čuvanje dece, zaposleni roditelji ipak mogu da preduzmu neophodne mere predostrožnosti instalacijom kamera za video nadzor.

Jedan od problema koji se javlja upotrebom QR kodova na globalnom nivou jeste i nedostatak saglasnosti da se podaci korisnika usluga prikupljaju, čuvaju i koriste u reklamne ili promotivne svrhe. Čak i ako se pruži opcija saglasnosti, kako bi trebalo da bude u sladu sa regulativama koje regulišu zaštitu podataka o ličnosti, korisnici usluga obično nemaju drugog izbora osim da prihvate ono što piše ako žele da nastave sa uslugom.

Putovanje moskovskim metroom postalo je jednostavnije nego ikad - barem za one koji su se prijavili za plaćanje karte pomoću prepoznavanja lica. Dovoljno je samo da pogledate u kameru i već ste kupili kartu za metro. Više od 240 metro stanica širom Moskve sada omogućava putnicima da plate vožnju gledajući u kameru koristeći FacePay sistem za beskontaktno plaćanje.

„Manipulacije zvukom, koje je lakše uskladiti i iskoristiti nego pravljenje dubokih lažnih video zapisa, samo će se povećati i bez edukacije i razvoju svesti o ovoj novoj vrsti vektora napada, zajedno s boljim metodama provere autentičnosti, verovatno će više preduzeća postati žrtve veoma uverljivih razgovora".

Zahvaljujući automatizovanim alatima koje koriste hakeri, sva preduzeća su stalno na meti. U stvari, hakeri više vole da ciljaju mala i srednja preduzeća, jer obično ulažu manje vremena i novca u preventivne mere bezbednosti u poređenju sa velikim kompanijama, za koje im je potrebno više ulaganja i nešto ozbiljnija strategija za upad, no, to ne znači da su velika preduzeća izuzeta i bezbedna, za njih su rezervisane druge metode kompromitacije IT sistema . Procenjuje se da je preduzeće zaraženo ransomvare -om svakih 14 sekundi. A hakeri mogu zahtevati hiljade i hiljade evra za otključavanje vaših podataka ... bez garancije da će se u potpunosti pridržavati kada platite.

Američka vlada tajno je naložila Google -u da dostavi podatke o svakome ko upiše određene termine za pretragu, o čemu svedoči slučajno otpečaćeni sudski dokument. Postoje strahovi da takvi „nalozi za ključne reči“ prete da upletu nedužne korisnike Weba u ozbiljna krivična dela iako su samo hteli da iz radoznalosti ili nekog drugog razloga ukucaju reči koje ih interesuju, a koje je vlada nalogom okvalifikovala kao ključna za identifikaciju izvršilaca krivičnh dela.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je zajedno sa Međunarodnom organizacijom rada (ILO) nedavno je objavila globalni izveštaj, „Zajedničke procene bolesti i povreda na radu, VHO / ILO, 2000-2016. Global Monitoring Report “, koji tvrdi da su bolesti i povrede na radnom mestu odgovorne za smrt oko 2 miliona radnika širom sveta, odnosno za 1,9 miliona umrlih u 2016. godini. Broj umrlih je posebno neproporcionalan za muškarce u starijoj starosnoj grupi - starije od 54 godine.