IT Bezbednost

Jedan od problema koji se javlja upotrebom QR kodova na globalnom nivou jeste i nedostatak saglasnosti da se podaci korisnika usluga prikupljaju, čuvaju i koriste u reklamne ili promotivne svrhe. Čak i ako se pruži opcija saglasnosti, kako bi trebalo da bude u sladu sa regulativama koje regulišu zaštitu podataka o ličnosti, korisnici usluga obično nemaju drugog izbora osim da prihvate ono što piše ako žele da nastave sa uslugom.

„Manipulacije zvukom, koje je lakše uskladiti i iskoristiti nego pravljenje dubokih lažnih video zapisa, samo će se povećati i bez edukacije i razvoju svesti o ovoj novoj vrsti vektora napada, zajedno s boljim metodama provere autentičnosti, verovatno će više preduzeća postati žrtve veoma uverljivih razgovora".

Zahvaljujući automatizovanim alatima koje koriste hakeri, sva preduzeća su stalno na meti. U stvari, hakeri više vole da ciljaju mala i srednja preduzeća, jer obično ulažu manje vremena i novca u preventivne mere bezbednosti u poređenju sa velikim kompanijama, za koje im je potrebno više ulaganja i nešto ozbiljnija strategija za upad, no, to ne znači da su velika preduzeća izuzeta i bezbedna, za njih su rezervisane druge metode kompromitacije IT sistema . Procenjuje se da je preduzeće zaraženo ransomvare -om svakih 14 sekundi. A hakeri mogu zahtevati hiljade i hiljade evra za otključavanje vaših podataka ... bez garancije da će se u potpunosti pridržavati kada platite.

Ako ste ikada izgubili mobilni telefon, makar i na minut, onda vam je poznat osećaj panike koji se javlja od trenutka kada posegnete za telefonom i shvatite da ga nema, i taj jeziv osećaj traje sve do trenutka dok se ne pojavi i ponovo nađe u vašim rukama. U tim momentima, imate osećaj kao da ste izgubili sve što ste imali. Osim velike neprijatnosti zbog gubitka svih vaših kontakata (i čiste jezive spoznaje da slučajni stranac možda gleda vaše fotografije i tekstualne poruke), ako je u pitanju smart telefon, on može sadržati čak i osetljive podatke koji bi mogli ugroziti vašu finansijsku bezbednost.

Ispitivanja sistema organizacija su postala krucijalna u sajber bezbednosti koja je naša nezaobilazna svakodnevnica. Svuda je oko vas i ako se vi ne bavite njome, ona će se pozabaviti vama, jer današnje doba je informaciono doba, u kome imamo prilično razvijene AI sisteme, ekspanziju i dostupnost informacija; podaci su postali najskuplja „roba“, a mnogi stručnjaci čak sugerišu da su vredniji od nafte. Dakle, ne treba čuditi što je sajber bezbednost postala najvažnija, a sa njom i etičko hakovanje (testiranje penetracije).

Povreda podataka izlaže poverljive, osetljive ili zaštićene informacije neovlašćenoj osobi. Datoteke u slučaju povrede podataka se pregledavaju i/ili dele bez dozvole. U opasnosti od povrede podataka može biti svako-od pojedinaca do preduzeća i vlada na visokom nivou. Što je još važnije, svako može dovesti druge u opasnost ako nije zaštićen.

Podučavanje dece o rizicima koje nose aktivnosti na mreži, može biti još jedan važan korak kako bi njihovo iskustvo bilo sigurno, zabavno i zaštićeno. Međutim, bezbednost dece na Internet igralištu može biti izazov. Na kraju krajeva, nema učitelja koji bi ih čuvali - i zasigurno ih ne možete pratiti svakog trenutka. Statistika NetSmartza (Nacionalni centar za nestalu i eksploatisanu decu), potvrđuje činjenicu da su deca na mreži više nego ikad što potvrđuje i činjenica da je čak 93% dece starosti od 12 do 17 godina na mreži, a 75% iste starosne grupe ima mobilne telefone, 73% tinejdžera ima profile društvenih mreža na web lokacijama poput Facebooka, a skoro polovina postavlja svoje slike.

Kako funkcioniše kontrola pristupa? Osnovna premisa kontrole pristupa je da koristi određene podatke za prijavljivanje, poput korisničkih imena i lozinki, ličnih identifikacionih brojeva (PIN-ova) ili čak biometrijskih skeniranja da bi odobrila pristup određenim sistemima ili podacima ovlašćenim korisnicima. Većina platformi za kontrolu pristupa takođe uključuje višefaktorsku autentifikaciju, što je korak dodatne sigurnosti koji zahteva više metoda autentifikacije da bi se verifikovao identitet korisnika pre nego što odobri pristup.

Pametni telefoni, kao i drugi računarski uređaji, takođe mogu biti zaraženi malverom. U zavisnosti od vrste, može da vrši razne vrste zlonamernih aktivnosti; Keiloggeri mogu da snime i prenose svaki dodir prsta na pametnom telefonu sajber kriminalcima, omogućavajući im da se domognu vaših lozinki ili akreditiva naloga koje koristite za pristup aplikacijama za plaćanje. Takođe mogu da primene lažne aplikacije koje se maskiraju kao nešto drugo i napadaju vaše aplikacije za plaćanje. Nedavno su istraživači otkrili trojanca prerušenog u alat za optimizaciju baterije, koji je ciljao korisnike zvanične aplikacije PayPal -a i pokušao da prebaci 1.000 evra (otprilike 1.200 američkih dolara) na račune napadača.

Zaposleni moraju da budu adekvatno obučeni za uočavanje bezbednosnih problema; da shvate važnost zaštite osetljivih informacija; i prepoznaju rizike od nepravilnog rukovanja ovim podacima.