Predrag Balcacanović: Biti telohranitelj znači 24h živeti tuđ život i biti spreman da svake sekunde, daš svoj”!

"Najkompleksniji problem je zaštita VIP lica u zonama visokog rizika. Tada, morate detaljno da isplanirate i izanalizirate svaki segment bezbednosti u lancu zaštite. Recimo, konvoj, pratnja klijenta u Libanu kada smo poslom morali da odemo do granice uz obalu prema Siriji do Arida. Zbog najavljene opasnosti bilo je potrebno promeniti rutu i krenuti totalno neobezbeđenim delom. Problem u takvim zonama je što nemate direktnog neprijatelja. To su uglavnom skrivene IED, ili projektili ručnih raketnih bacača koji dolete “niotkuda“."

731
Predrag Balcacanović: Biti telohranitelj znači 24h sata živeti tuđ život i biti spreman da svake sekunde, daš svoj”!

U razgovoru za SecuritySEE, poznati profesionalni telohranitelj i direktor WIA – World Intelligence Association, Predrag Balcacanović pokazao je da porfil jednog bezbednjaka nosi svoje čari, ali i težinu lanaca koju nije spreman svako da ponese.

Biti telohranitelj nije samo bajan prikaz sa filmskog platna u kome je dovoljno da glavni junak izgleda opasno. Biti telohranitelj je mnogo više od toga. U nastavku intervjua saznajte kako izgleda profil jednog bodyguard-a.

  1. Zašto baš bezbednost? Odakle interesovanje za „ulaz u te vode“?

– Pre svega, smatram sebe svestranim čovekom. Celoga života radim ono što volim. Samim tim, uspeh je zagarantovan. Put u “vode” security sfere, počeo je sa redovnim služenjem vojnog roka ‘93. Aktivan sportista, borilačke veštine, samo su bili koraci na toj stazi, ka profesionalnim vodama. Godine u vojnoj uniforimi su definitivno samo to i potvrdile.  Nakon vojne karijere, nekako logičan nastavak priče, bili su poslovi privatnog obezbeđenja.

  1. Koliko dugo se bavite poslovima bezbednosti?  Koje poslove ste obavljali i otkud interesovanje za vojnu sferu?

– Ne računajući godine provedene u vojsci, u ovim sam poslovima (kroz razne etape i sektore) od 2002.godine, dakle punih 18. godina. Ako uz to uračunamo i uniformu, celih 26 godina. Odrastao sam “burnih” ’90-tih. Vojničku uniformu sam poneo kao što rekoh, već 1993/94 sa svojih nepunih 18. godina. Inače potičem iz vojničke porodice. Nekako logičan sled…Pradede su dale život na Solunskom frontu. Deda je bio vojno lice i na žalost preminuo od posledica ranjavanja u II Svetskom ratu. Otac je završio SRVO, tako da sam u vojnojn sferi pronašao sebe i radio kao podoficir do 2002.godine.

  1. Da li je postojao raskorak u pogledu vaših očekivanja i shvatanja poslova branše i onome što zaista oni u praksi jesu?

-U suštini, dok zaista ne počnete da se bavite ovim poslom, ne možete biti svesni realnosti vezano za to koliko je on zapravo zahtevan. Određena očekivanja jesu uvek prisutna, ali ne preterano. Uvek sam bio priseban i svestan svog trenutnog znanja i mogućnosti. Hoću da kažem da, uvek postoji raskorak u onome što poslovi očekuju od tebe samog i onoga što ti u praksi možes da pružiš. Kada ovo kažem, mislim na to da se u Srbiji olako prihvataju i klijenti, ali i klijenti nemaju preterane kriterijume pri angažmanu samog obezbeđenja. Takođe, ljudi precenjuju sebe  misleći da je za ovaj posao dovoljno samo da izgledaš “opasno”.

  1. Kako je došlo da vaših putašestvija kao telohranitelja? Kako je biti telohranitelj?

– Želja da se usavršavam i steknem profesionalno iskustvo,  vodila me je preko Evrope, čak do Pojasa Gaze, Marakeša, Libana… Koristio sam posao da se usavršavam, učim, povezujem sa ljudima iz branše. Kako je biti telohranitelj? Mislim da je najbolji odgovor na to jedan od mojih prvih izjava  pri osnivanju Srpske Asocijacije Telohranitelja. Biti telohranitelj nije samo crveni tepih sa VIP ličnostima. To je puno truda i odricanja. Biti telohranitelj znači, 24h sata ziveti tuđi zivot, i biti spreman da svake sekunde, daš svoj”

Predrag Balcacanović - telohranitelj i direktor WIAWIA

5. Koji je najveći izazov ovog posla? Kako je izgledao najkompleksniji problem u kome ste se vi (i vaša ekipa)  pokazali i rešili problem?

-Većinu vremena u našem poslu se ništa ne dešava. Ali morate biti spremni da tog trenutka kada se desi, odreagujete kao da se dešava svakodnevno. “Očekujte neočekivano”. Preventiva je naša barijera. To što ste bili vojnik ili policajac može biti dobra preporuka ali nikako garancija i glavni kriterijum kvaliteta zato se uvek morate usvršavati i adaptirati. Svakako je najkompleksniji problem, zaštita VIP lica u zonama visokog rizika. Tada, morate detaljno  da isplanirate i izanalizirate svaki segment bezbednosti u lancu zaštite. Uzmimo za primer, konvoj, pratnja klijenta u Libanu kada smo poslom morali da odemo do granice uz obalu prema Siriji do Arida. Zbog najavljene opasnosti bilo je potrebno promeniti rutu i krenuti totalno neobezbeđenim delom.

Problem u takvim zonama je što nemate direktnog neprijatelja. To su uglavnom skrivene IED, ili projektili ručnih raketnih bacača koji dolete “niotkuda”. Pošto je rizik za samu okolinu (koja je itekako pod takvom pratnjom vidljiva) bio preveliki, premestili smo klijenta u komercijalna vozila i diskretno nastavili put, dok nam je zvanično konvoj, poslužio kao izvidnica i čistač terena.

6. Kada je nastala World Intelligence Association i sa kojim ciljem i misijom?

-Kada sam oformio našu nacionalnu Srpsku Asocijaciju Telohranitelja SAB, zaista nisam očekivao da SAB iz ove naše “male” Srbije, pređe granice i “zapliva” u Evropu pa i svet.  Ne zato što mi nemamo šta da ponudimo od kvaliteta, već što su drugi iz celog sveta naučili da taj kvalitet uzimaju i pripisuju  sebi pa nam nanovo to upakovano prodaju. A mi smo navikli da ga olako dajemo, jer nama je uvek sve tuđe “mirisalo” bolje nego naše.  Sa druge strane, mi nismo imali ni resurse, novca, strukturu da se ikako drugačije nametnemo sem kvalitetom. Bio sam svestan tog trnovitog puta ispred sebe, ali verovao sam u svoje snove. Radeći, putujući, usavršavajući se, osluškivao sam zahteve tržišta na različitim podnebljima.

Svuda je isti problem. Nedostaju profesionalnost i kvalitet. Pre dve godine, na Skype sastanku sa sada već dokazanim saradnicima, prijateljima, profesionalcima, došao sam na ideju i dao predlog, da se formira međunarodni lanac saradnika i stavi pod jedan “krov”. Da se time obuhvati kompletn sektor bezbednosti, i umrežavanjem ponude pouzdani pojedinci, kompanije, organizacije u zavisnosti od potreba samih klijenata. Priča se “kockala”, uobličavala i korak po korak, ugledala svetlost dana, ove godine i zvanično.

7. Kako izgleda uloga direktora WIA? Da li je bolje biti “u fotelji“ ili na terenu?

-Prvenstveno, ova uloga imponuje i kruna je moje karijere. Veliko poverenje i priznanje od strane kolega sa kojima sarađujem. Takodje, ogromna potvrda profesionalnosti našim ljudima i našoj zemlji dodeljivanjem statusa @Headquarter” za celi svet. Međutim, uloga direktora nikako nije statična. Vi ste sada “srce” organizacije i zahtevi, konsultacije, sastanci, klijenti iz celoga sveta, prpcene rizika, prvo prolaze kroz vaš “filter”, zatim umrežavanje sledi dalje.

8. Koji su kriterijumi za članstvo? I koliko članova broji udruženje?

-WIA je pre svega, svetska “mreža” koja pod okriljem asocijacije okuplja profesionalne organizacije, agencije  i pojedince koji u potpunosti pokrivaju svet iz svih segmenata bezbednosti, pružajući kvalitetne usluge, kontakte, informacije VIP klijenteli. Kroz saradnju civilnig i vojno/policijskog sektora. Našu organizaciju ne zanimaju “papirna partnerstva”. Tu mislim na  razmenu sertifikata,  virtuelnog partnerstva i sl. Isključivo gradimo poslovnu saradnju i sistem ozbiljnog, profesionalnog partnerstva. Želimo da organizacija bude prepoznata po stručnosti, a naši klijenti sigurni.

9. Koji su to zahtevi klijenata koji vam stvaraju poteškoće u realizaciji misije –zaštite ljudi?

-Najveće poteškoće u profesionalnom obavljanju našeg posla, stvaraju klijenti koji smatraju da sami znaju kako je najbolje organizivati sistem obezbeđenja. Time pre svega ugrožavaju svoj a i život telohranitelja pored sebe. A sasvim je jednostavno. Nisko ugrožena klijentela može imati diskretno obezbeđenje. Visoko ugroženi klijent NE! Ne mogu da te zaštitim, ako nisam stalno uz tebe, najdalje na dohvat ruke.

10. Kakva je problematika VIP bezbednosti?

-Glavna problematika je, recimo kod nas u Srbiji, jako loša saradnja privatnog i državnog sektora. Čak ni uvođenje obaveznog licenciranja nije za pet godina donelo ozbiljnije poboljšanje u ovim poslovima. Nedostaje kategorizacija obuke samih radnika. Nedovoljno poznavanje i primena sampg zakona i ovlašćenja koja su više nego štura. Da napomenem, u svim Iole uređenijim svetskim državama, privatni sektor je treći po značaju iza Vojske i Policije.

11. Kako usklađujete realizaciju vašeg posla i domen privatnosti fizičkog (VIP)  lica koga štitite? Kako to izgleda u praksi?

-Odlično pitanje. I glavna stavka za postavljanje zdravih temelja u odnosu sa klijentom je upravo to. Razgraničiti privatno i poslovno. Vaš posao možete raditi profesionalno samo dok se ta granica ne pređe.

12. Koje su to karakteristike, osobine, znanja i veštine vrhunskog telohranitelja? (psiho-fizičke, moralne, peceptivne…)

-Koliko god to izgledalo “filmski i manekenski”, taj posao nije nimalo lak. Profesionalni telohranitelj je pre svega neko, ko se bavi “prevencijom”. Pouzdanost, diskrecija, timski rad su neke od obaveznih osobina. Takođe, podrazumeva se poznavanje mnogih veština…. recimo, od bezbedne vožnje, poznavanja sistema rukovanja različitim oružjem, pa do borbe i samoodbrane golim rukama, krioto zaštite i sl. Sve to iziskuje konstantna usavršavanja.

  1. Koja je vaša poruka klijentima i onima koji žele da postanu deo vašeg tima?

-Mislim da je našim klijentima glavna i najbitnija poruka, naša reputacija. Pre svega, do nas i samih klijenata se u pvoj branši dolazi isključivo preporukom.

Poruka onima koji bi želeli da budi deo tima?   Osnovno, ostavite sujetu kući. Timski rad i konstantno usavršavanje, čine osnovu stvaranja jednog profesionalca. Dokažite da vredite, time što ćete postati profesionalac.

Na zadatku