CRVENI ALARM: Šta nam govore skriveni heštegovi i koji su bezbednosni rizici dece i mladih na internetu?

Veoma je važno na šta usmeravamo našu pažnju i kognitivne procese, jer to što radimo u najvećoj meri određuje to što postajemo. Roditelji po pravilu ne pridaju veliki značaj bezbednosti na Internetu jer smatraju da je to polje u kome se bolje snalaze njihova deca, do momenta dok se ne oglasi crveni alarm.

12

Na Internetu možete pronaći gro najrazličitijih informacija i ilustracija na skoro svaku temu. Koliko je fascinantan i koristan, toliko može biti i izuzetno štetan u zavisnosti od sadržaja koji se “konzumira”. Zbog toga je važno znati koje opasnosti na internetu vrebaju decu,  a još važnije znati kako ih zaštititi od kontakata sa neželjenim osobama, od lako dostupnih materijala koji nisu namenjeni deci ili su jednostavno opasni po dečiju psihu, od zlonamernih programa i napada I drugih bezbednosnih pretnji, a ujedno i sačuvati roditeljski autoritet i poverenje.

Zbog svoje naivnosti, otvorenosti i neiskustva, deca nisu u stanju da prepoznaju opasnost, a svojstvena radoznalost ih čini izuzetno ranjivim u internet prostoru, roditelji su pre svega dužni i odgovorni za njihovu bezbednost o čemu bi trebalo da vode posebnu brigu, iako se u našoj praksi to pokazalo kao nedovoljno primenjivo.

Šta ugrožava decu i mlade na internetu?

Prema iskustvu ruskih eminentnih stručnjaka postoje više grupa rizika kojima su deca izložena pa da vidimo kako je to kategorisano.

  • Negativne i neprilagođene informacije dostupne deci.
  • Protivpravne i društveno opasne radnje samog deteta
  • Sadržaj koji lično plasira o sebi (slike i druge informacije)

Takođe svrstane su kao izuzetno opasne i svrsishodne radnje trećih lica u odnosu na dete, od kojih su najopasnije komunikacije sa sedećim kategorijama:

  • Pedofili, za koje deca postaju predmet izvršenja krivičnog dela protiv polne slobode
  • Pripadnici sekti koji nameću netradicionalne, asocijalne stavove i vrednosti.
  • Internet prevaranti (prevaranti, onlajn kockari i sl.), usađivanje zavisnosti od kockanja, izvlačenje od dece poverljivih podataka o roditeljima i stepenu finansijske sigurnosti porodice, kao i dovođenje deteta u materijalnu i drugu zavisnost, ucene pretnje
  • „Sajberbuleri“ – internet nasilnici – ponižavaju i „truju decu“ menjajući njihov stav o njima samima čineći ih inferiornim, zavisnim, nesigurnim. Sajber maltretiranje dobija na zamahu i među sajber kriminalcima i među tinejdžerskim društvenim grupama.

Među decom su postala moderna samoubistva igre koje uključuju izazove sa smrću, samopovređivanje, anoreksija, ekstremni selfi, kao i razni radikalni pokreti: protiv roditelja i porodice, škole i nastavnika itd. Više od polovine dece suočava se sa pretnjama na Internetu bez obaveštavanja roditelja o tome plašeći se njihovih reakcija i posledica otvorene komunikacije, u nekim slučajevima usled nedostatka poverenja i sigurnosti, a u nekim usled “normalizovanja“  ove pojave pa dete i ne pravi razliku smatrajući da je ono problem zbog čega se i povlači.

Šta je digitalno nasilje (cyberbullying)?

Roditelji po pravilu ne pridaju veliki značaj bezbednosti na Internetu jer smatraju da je to polje u kome se bolje snalaze njihova deca, do momenta dok se ne oglasi crveni alarm. Opšte je poznato da je nasilje uvek bilo prisutno, a da je tehnologijom samo poprimilo novu dimenziju ekspanzije i posledica.

Nasilje na internetu je svaki oblik nasilja koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija, odvija se na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima. To je ponašanje koje je kontinuirano i ima za cilj da uplaši, naljuti, kompromituje osobe koje su napadnute i dovede ih u pat poziciju i submisivni položaj i to najčešće: širenjem neistina ili objavljivanjem kompromitujućih fotografija ili prepiski, ucenama i pretnjama, lažnim predstavljanjem i slanjem neprikladnih poruka drugima u tuđe ime i slično.

 #Skriveni heštegovi i ponašanje#

 Samoubistvo je uzrok smrti  13 %  kod tinejdžera u Sjedinjenim Državama. U današnje vreme, mnogi tinejdžeri društvene medije koriste kao kanal gde mogu da ispolje i upozore na stanje svog mentalnog zdravlja i misli o samopovređivanju. Dr Nidl kaže da mnogi objavljuju poruke o samoubistvu i depresiji koristeći tajna šifrovana imena i kodove i skrivene heštegove u svojim objavama poput  #f53 #f57 #f58 #d28 i druge

Na društvenim mrežama tinejdžeri koriste kodove u vidu hešetagova za poremećaje mentalnog zdravlja, poput Eni za anksioznost ili upozorenje da će izvršiti suicid. Heštagovi kao što su: #secretsociety123 ili #KMS, znači – ubij se. Frapantan podatak je da oba heštega imaju više od 2 miliona postova na Instagramu! Navešćemo listu koja sadrži još kodova (hešetegova) i ukazuje na druge probleme mladih:

  • Ana ili Rex – anoreksija
  • Mia ili Bill – bulimija
  • Perry or Pat – Paranoia
  • Cat ili Sem – samopovređivanje
  • Deb ili Dan – Depresija

MERE ZAŠTITE NA INTERNETU

Koje mere preduzeti za zaštitu dece?

  • Sa detetom komunicirajte otvoreno, objasnite šta smeju a šta ne. Da bi ste mu objasnili opasnosti prvenstveno morate Vi biti upućeni u bezbednosnu problematiku. Objasnite da internet nije samo pouzdan izvor informacija, već i opasan sagovornik zbog čega mlađi uzrasti svoje aktivnosti na internetu treba da ograniče i “povere“ roditeljima, nastavnicima.
  • Uspostavite sa detetom „pravila” za rad sa računarima, vremenska ograničenja, sadržaj koji se može posećivati. Objasnite da je Internet, pre svega, sredstvo razvoja i učenja, a tek sekundarno – zabava i komunikacija. Preporučljivo je da se nove igre, aplikacije, programi instaliraju u dogovoru sa roditeljima.
  • Uvesti ograničenja u korišćenju tehnologija. Predškolcima i mlađim školarcima mobilni internet nije potreban u svakodnevnom životu.
  • Zabranite komunikaciju sa strancima. Ovu meru treba preduzeti na isti način kao i zabranu komunikacije sa strancima na ulici – komunikacijom i ako je potrebno instalacijom određenih programa
  • Graditi bezbednosnu kulturu i kulturu ponašanja u IT-prostoru, stalno sprovodeći onlajn edukaciju deteta i kontrole

Pratite aktivnosti deteta pomoću računara i uređaja, posebno koristeći roditeljski nadzor. Istovremeno, detetu je potrebno objasniti da to činite kako biste sprečili opasnost i da imate puno pravo na to. Znajte da deca mogu da izbrišu svoju istoriju ćaskanja i veb-sajta i da postoji mnogo roditeljskih kontrola koje morate da koristite da biste zaštitili svoje dete.

Ako je deci dozvoljeno da koriste instant mesindžere ili da koriste onlajn ćaskanje, edukujte ih o opasnostima komuniciranja ili slanja poruka ljudima koje ne poznaju ili kojima ne veruju.

Instalirajte pouzdan antivirusni program koji može da zaštiti vaš računar od malvera i hakerskih napada. Mnogi proizvodi za bezbednost na mreži kombinuju antivirusnu zaštitu sa naprednim funkcijama roditeljske kontrole kako bi zaštitili decu dok su na Internetu.

Kontrolisanje prepiske putem društvenih mreža pomoću funkcije roditeljske kontrole omogućava vam da:

  • Napravite liste kontakata, prepiska sa kojima će biti dozvoljena ili odbijena.
  • Navedite ključne reči čije će prisustvo biti provereno u porukama.
  • Navedite lične podatke, čiji će prenos biti zabranjen.

Ako je prepiska sa kontaktom zabranjena, onda će sve poruke upućene ovom kontaktu ili primljene od njega biti blokirane. U izveštaju se prikazuju informacije o blokiranim porukama, kao i prisustvo ključnih reči u porukama. Za svaki korisnički nalog računara možete videti kratku statistiku prepiske preko društvenih mreža, kao i detaljan izveštaj o događajima.

Koje mere preduzeti za sopstvenu zaštitu?

  1. Budite svesni koje informacije činite javno dostupnim

Kada ste poslednji put tražili sami sebe? Ako to radite redovno, to je dobar način da vidite koje su vrste informacija o vama – ili vaše slike i video snimci – transparentni i javno dostupni. Takođe možete da podesite Google upozorenje za sebe tako da ćete biti obavešteni svaki put kada se na mreži objavi nova stavka o vama.

  1. Proverite podešavanja privatnosti

Svaka platforma društvenih medija nudi načine da kontrolišete koje informacije sa kim delite. Često proveravajte ova podešavanja jer se stalno menjaju.

  1. Ne prihvatajte zahteve za prijateljstvo od nepoznatih osoba

Jedan od načina da kontrolišete ko vidi vaše objave ili ima pristup informacijama o vama je prihvatanje zahteva za prijateljstvo samo od ljudi koje poznajete na platformama kao što su Snapchat, Facebook i LinkedIn.

  1. Budite pažljivi kada se prijavljujete ili delite svoju lokaciju

Kada se negde prijavljujete ili delite svoju lokaciju, imajte na umu da u suštini delite svoje mesto boravka sa svima koji imaju pristup onome što objavljujete. Svojim prijateljima, ali i potencijalno neželjenim osobama, objavljujete gde se nalazite i time ste sebe targetirali i stvorili nove šanse za nove opasnosti. Preporuka je da lokaciju podelite kada više na toj lokaciji ne boravite. Sa druge stane, postoji stav da je objavljivanje vaše lokacije deo vaših preferencija, navika i stila života, pa neko može saznati štošta o vama samo na osnovu vaših izbora. Razmislite dobro da li je vaša želja za objavom značajnija od vaše bezbednosti!

  1. Ne delite lične podatke na mreži

Bez obzira na kojoj platformi se nalazite, nemojte deliti lične podatke (čak ni u prepisci) kao što su broj telefona, kućna adresa, adresa e-pošte ili broj studentskog dokumenta ili bilo kog drugog dokumenta, registarske tablice, bankovni, matični broj i drugo. Ako treba da podelite te informacije, uradite to lično i uverite se da znate sa kim ih delite i zašto su im potrebne te informacije.

  1. Ne delite ništa što ne želite da vaša porodica ili dete sutradan vide

Čak i ako imate podešavanja privatnosti postavljena na maksimum, ne delite ništa na mreži što ne biste želeli da to bude viđeno od strane vama bliskih ljudi. Postoje stvari koje treba da zadržite za sebe ne za internet! Jednom objavljeno na mreži, zauvek na mreži.

  1. Budite svesni phishing prevara

Budite pažljivi kada date svoj broj telefona, adresu e-pošte i druge lične podatke na mreži, jer vas to čini potencijalnom metom za phishing prevare i tekstove, e-poštu ili drugu komunikaciju sa prilozima zlonamernog softvera. Ne otvarajte sumnjive e-poruke ili druge poruke. Ne odgovarajte na njih. Ne klikajte na veze sadržane u komunikaciji i nemojte davati svoj broj telefona, adresu e-pošte ili bilo koje druge informacije na veb stranici na koju možete biti upućeni.

  1. Pazite na svoje lozinke

Svi imamo previše lozinki, ali važno je osigurati da sve vaše lozinke budu različite i što je moguće nejasnije. Dobra lozinka treba da sadrži nekoliko velikih slova, brojeva i simbol. Ne delite svoje lozinke i obavezno ih redovno menjajte.

Odlučite se za obaveštenja putem e-pošte za svako prijavljivanje. Redovno proveravajte aplikacije trećih strana da biste videli koje imaju automatski pristup vašim nalozima na društvenim mrežama. Oduzmite ovlašćenje za one koje više ne koristite.

  1. Šta činiti u slučaju internet nasilja?
  • Ignorišite prozivke, vređanja, ucene
  • Ne ulazite u komunikaciju sa takvim osobama
  • Poverite se osobi kojoj verujete – roditelj, učitelj, profesor, pedagog, psiholog ili Nacionalnom kontakt centar za bezbednost dece na internetu.
  • Napravite dokaz (screenshot, poruke, slike, sačuvani video materijal) i blokirajte obavezno
  • Prijavite MUP-u ukoliko postoje direktne naznake da ste fizički ugroženi.
  • Ukoliko se nasilje odvija preko društvene mreže ili aplikacije, prijavite nasilje toj društvenoj mreži jer postoji politika privatnosti tako da kompanije moraju da štite svoje korisnike pa i vas
  • Promenite podešavanja privatnosti
5/5 - (2 votes)