DA LI KOMŠIJA SME DA ME SNIMA? Sve o video nadzoru u stambenim zgradama i domaćinstvu

Zakonska regulativa po ovom pitanju je drugačija od države do države, a kod nas građani sve više i više upućuju pritužbe koje se odnose na obradu putem video-nadzora u stambenim zgradama.

4162
- Sponzor članka -hikvision srbija

Dobro nam je poznata situacija kada se komšije pozabave našim privatnim životom pa pomno prate u koliko sati smo došli i sa kim, brinu kada ne odemo na posao i zašto uveče bacamo smeće. Nije redak slučaj i kada imamo okršaj zbog različitih navika koje smetaju jedni drugima, pogotovo ako je u pitanju stambena zgrada, ili kada nastane spor zbog međe ili podizanja ograde. Problem može nastati onda kada vaš komšija ili vi postavite video nadzor kako bi “rešili“ međusobni problem ili držali na oku jedni druge.

U našoj zemlji ne postoji poseban zakon koji se isključivo bavi upotrebom video nadzora i prikupljanjem podataka koji se vrši putem cctv kamera u stambenim zgradama, pa pojedinci i nisu toliku upoznati u postojeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti kojim se, između ostalog reguliše i obrada ličnih podataka prikupljenih putem sigurnosnih sistema zaštite.

Na pitanje: Da li Vaš komšija može da snima vaše dvorište? Odgovor je NE! U daljem tekstu saznajte kako da vaša privatnost ostane vaša i kako legalno da upravljate sistemom video nadzora na vašem privatnom posedu.

Zašto toliko prašine oko “običnih kamera“?

Zato što se video nadzorom vrši obrada vaših ličnih podataka. Obrada predstavlja svaku radnju koja ima za cilj prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način.

Podatkom o ličnosti smatra se svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije, što uključuje i video zapise, odnosno snimanje kamerom.

Vaše lice je vaš podatak, vaše registarske tablice takođe. Vi kao individua ste jedan podatak u kontekstu  obrade putem CCTV Sistema. Zbog toga je važno da znate da li u vašem okruženju postoji legalna upotreba video nadzora, za koje potrebe je postavljen, da li ima grafičkog obaveštenja, ko vrši datu uslugu snimanja i kome možete da se obratite i preuzmete video zapis na kome se nalazite.

Da podsetimo!

Instalacija sistema video nadzora za svrhu treba da ima zaštitu lica, imovine i poslovanja, kada se postavlja u okviru poslovnog prostora, a kada se instalacija vrši u domovima i stambenim zajednicama, primaran  fokus treba biti na očuvanju bezbednosti tog poseda, zgrade ili kuće kako bi se moglo govoriti i o bezbednosti članova porodice i stanara datih objekata. Treba imati u vidu da se sistemom video nadzora ne vrši samo snimanje datog područja već i svih lica koja se nađu pod budnim okom kamere i to treba posebno naglasiti i regulisati.

Sa stanovišta svrhe obrade podataka i fizičke zaštite imovine potrebno je izvršiti procenu da li je određeni prostor neophodno zaštititi video nadzorom ili se to može ostvariti na manje invazivan način, na primer uvođenjem jačeg osvetljenja (senzomatik rasvete), kontrole pristupa, mehaničke zaštite, sigurnosnih brava i vrata  i slično.

Ako je instalacija CCTV sistema neophodna i ne postoji adekvatna zamena kojom se može ostvariti funkcija zaštite imovine i lica, onda je neophodno da postoji srazmera između legitimne svrhe i načina ostvarivanja iste, bez zadiranja u privatnost.  A to znači da se prilikom instalacije CCTV sistema mora  voditi računa o opsegu kamere i da vizuelni ugao ne sme biti veći od onog koji je neophodan za ostvarenje svrhe. Takođe ne sme da pokriva prostor koji je isključivo vlasništvo privatnih lica. A to znači da komšija ne sme da postavi kameru koja će gledati u vaš prozor, ulaz u stan, izlaz na balkon.

Zakonska regulativa po ovom pitanju je drugačija od države do države, a u mnogim zemljama je zabranjeno snimanje ulaska i izlaska iz individualnih stanova, liftova i spratova na kojima se nalaze privatni stanovi, pa ukoliko bi ste hteli da instalirate video nadzor na svakom spratu, koji bi pokrivao privatne stanove, znajte da to nije dozvoljeno. Postavljanje uređaja na zajedničkim delovima zgrade može se realizovati ali samo odlukom koju donosi skupština stanara.

Stambena zgrada koja vrši video nadzor dužna je da na vidnom mestu istakne javno obaveštenje da je objekat pod video nadzorom i ko vrši datu uslugu sa kontakt podacima.

Kakav je status “kućnog“ CCTV-a?

“Kućni“ CCTV sistem bi trebalo da funkcioniše samo na način na koji snima potez unutar perimetra sopstvenog imanja, uključujući baštu, prilazne puteve, potez oko ograde sa unutrašnje strane. Sistemi koji su instalirani u okviru privatnog poseda i NE utiču na ljude koji se slobodno kreću van zaštićenog područja, ne podležu zakonu o zaštiti podataka. Ali, ako je domaćin izvršio instalaciju video nadzora sa spoljne strane ograde i time vrši snimanje prolaznika i svih onih koji se tu zadržavaju, posebno ako je uložio u nešto kvalitetniju kameru koja ima audio zapis i druge kvalitativne performanse (noćni vid, biometrijsko očitavanje) onda se to može smatrati invazivnim zadiranjem u privatnost.

Ako je kamera postavljena izvan zone perimetra vašeg privatnog poseda, pa objektiv kamere  snima ljude na javnim stazama i ulici, tuđe prilazne puteve, kapije, parking zone, imanja ili delove objekta susednog stana ili kuće omogućavajući vam da vidite ono zbog čega kamere i nisu postavljene, time narušavate  slobodu privatnosti, kretanja i ponašanja drugih ljudi. U tom slučaju se morate u potpunosti pridržavati obaveza koja proističu iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, pod uslovom da imate validan razlog da kamera i ostane (dešavanja provala, pljački na tim potezima, neovlašćeni ulazi, istorija incidenat priložena iz MUP-a) u suprotnom, kamere moraju biti uklonjene.

Mogu li se komšije žaliti na moj  CCTV?

Komšije se mogu (a neki će sigurno ) žaliti na sistem video nadzora, ali da li ta žalba ima ikakvog osnova ili ne, to će zavisti od toga da li vaš CCTV koristite u skladu sa zakonom. Ako je komšija zabrinut jer vaše kamere za video nadzor gledaju u njegov dom (ili se tako čini), razumno je da o tome razgovarate i da mu pokažete koji potez dvorišta kamera pokriva, kako bi bio spokojan.

Pošto vaša briga treba da budu vaši ukućani i kućni ljubimci onda je lako prilagoditi položaj bezbednosne kamere kako ne bi ste ugrožavali privatnost suseda. Ali ako vaš komšija prvo ode u policiju, malo je verovatno da će vas njegova žalba dovesti u nevolje — osim ako video nadzor ne krši pravila privatnosti.

Šta treba da uradim ako snimam ljude izvan svog doma i bašte?

Kada su u pitanju domaćinstva, postoji nešto drugačiji stav u odnosu na stambene zgrade. Kako stručnjaci razvijenijih zemalja smatraju (data protection commission), neophodno je da postoji usklađenost sa GDPR regulativom / zakonom o zaštiti podataka, a to je da se ponašate kao Rukovalac podataka u slučajevima kada kamere snimaju delove perimetra koji ne pripada vašem dvorištu. To podrazumeva da se pridržavate zakona o zaštiti podataka o ličnosti prema licima koja snimate van „svog dvorišta“, uključujući: dokaz da imate zakonsku osnovu za upravljanje CCTV sistemom, da ste transparentni u vezi sa funkcionisanjem sistema, što podrazumeva postavljanje odgovarajuće signalizacije i obaveštenja da je objekat i površina pod video nadzorom, da čuvate sve lične podatke na sigurnom u ograničenom periodu i da se pridržavate svih zahteva za pristup i brisanje podataka koji se tiču pojedinaca snimljenih vašom kamerom. Komšije, prolaznici, dakle bilo ko, ko tuda prolazi, a može biti snimljen, treba biti u mogućnosti da vas kontaktiraju putem telefona koji navedete na obaveštenju jer imaju puno pravo da zatraže od vas video zapis na kome se nalaze. U suprotnom možete biti izloženi sudskoj tužbi za naknadu štete ukoliko ste povredili njihova prava.

Problematika nekontrolisanog oticanja podataka u stambenim zgradama

Ovde je situacija nešto složenija, posebno jer instalacija video nadzora obuhvata veći broj ljudi, stanara, posetilaca, te je važno na pomenuti da se instalacija i upotreba kamera mora odvijati isključivo u zakonskim okvirima, u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, pošto, poseban zakon za upotrebu video nadzora u stambenim zgradama ne postoji.  Građani sve više i više upućuju pritužbe, tj. predstavke koje se odnose na obradu putem video-nadzora u stambenim zgradama.

Ovo pitanje posebno može biti interesantno i od značaja jer sve veći broj zgrada (novogradnja, starogradnja) uvode sistem video obezbeđenja. Integritet i poverljivost podataka su apsolutno ugroženi jer postoji mogućnost nekontrolisane i neovlašćene upotrebe video-zapisa.

  1. Prvi problem –  posmatranje slike sa kamera u realnom vremenu i pristup snimcima iz sistema video-nadzora u stambenim zgradama nisu dozvoljeni zato što zadiru u privatnost građana, tj. drugih stanara i lica koja im dolaze u posetu.

2. Drugi problem ogleda se u nepostojanju lica koje ima pristup video nadzoru. Pristup imaju svi stanari za sve pozicije kamera, uključujući ulaze, hodnike, snimajući na taj način i ostale stanare zgrade koji možda ne žele da budu na displeju TV-a svog komšije.

3. Treći problem ogleda se u mogućnosti da stanari ove podatke nekontrolisano dele i umnožavaju putem socijalnih medija, viber grupa.

Rešenje je da stanari imaju pristup samo onim kamerama koji se tiču njihovih ulaznih vrata, garažnog mesta kako bi drugi stanari mogli da ostvare svoje pravo na privatnost. Kamere koje su postavljene na kanalima komunikacije, stepeništu i ulazima, dakle one koje objektivno snimaju sve stanare u zajedničkim prostorima, neophodno je delegirati isključivo jednom licu – upravniku zgrade na osnovu prethodne odluke skupštine stanara. Na taj način bi se sprečilo oticanje podataka – video zapisa.

Šta da radim, ako sused koristi video nadzor suprotno zakonu?

Često se dešava da se i pored svesti o kršenju zakona i dalje nastavlja sa kršenjem i  povredom podataka, jer zakonski okviri regulišu pristup, prikupljanje, uopšte upravljanje ličnim podacima, pa stanarima sužavaju krug aktivnosti – onemogućavaju im da zadiru u privatnost čitave zajednice i komšiluka.

Ruku na srce, u svakoj zgradi uvek ima bar po jedan radoznao stanar koji bi se teško odrekao ovih mogućnosti. Sa druge strane nije isključeno da će stanar o svom trošku instalirati sistem video obezbeđenja samo za svoj stan u zgradi koja nema sisteme tehničke zaštite. To je sasvim uredu, sve dok komšija ne zadire u pravo na privatnost drugih stanara i posetilaca, a to bi značilo da kamere snimaju potez hodnika, stepeništa ili ulazna vrata drugih stanara.

Ukoliko postoji sumnja u povrede Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, obratiti se službi Poverenika koja će sprovesti postupak inspekcijskog nadzora i utvrditi činjenično stanje.

5/5 - (6 votes)