Granična bezbednost predstavlja krucijalnu stavku i stub nacionalne bezbednosti i prioritet je brojnih vladinih agencija širom sveta. Suočene sa složenim izazovima – poput sprečavanja terorizma, nezakonitih migracija i krijumčarenja narkotika – države sve češće primenjuju napredne tehnologije koje smanjuju rizike ilegalnog ulaska ljudi i unošenja opasnih materija kroz granične prelaze.
U ovom tekstu osvrnućemo se na aktuelne tehnologije, poput biometrijske identifikacije i veštačke inteligencije (AI), koje su revolucionarno promenile način obezbeđenja granica, ali i na potrebu za regulacijom njihove primene, uzimajući u obzir etičke i pravne izazove.
Digitalna identifikacija na granici: Između efikasnosti i kritike
Primena biometrijskih sistema, uključujući napredne softvere za prepoznavanje lica, sve je učestalija na aerodromima i drugim tačkama ulaska u zemlju. Međutim, ovakve tehnologije dolaze pod lupu organizacija za zaštitu ljudskih prava koje ukazuju na rizike po migrante i tražioce azila koji beže od represije i ratnih sukoba.
Istovremeno, nadzor nad ulaganjima u visokotehnološke bezbednosne sisteme dolazi i od strane državnih revizora, koji očekuju da tehnologije ispune obećanja u pogledu brzine i obima nadzora, ali i da budu efikasne u borbi protiv sigurnosnih pretnji.
Tehnologije koje oblikuju budućnost granične kontrole
Uloga graničnih agenata se drastično promenila – uz fizičku spremnost i oštro oko, danas se od njih očekuje poznavanje naprednih sistema za snimanje i identifikaciju, kao i obrada podataka prikupljenih iz povezanih senzorskih mreža.
Pored toga, savremeni uslovi zahtevaju da službenici za kontrolu granice sarađuju sa drugim bezbednosnim i obaveštajnim službama, razmenjuju informacije i aktivno komuniciraju sa javnošću radi rešavanja potencijalnih nesporazuma.
Eliminisanje rizika od “tačke kvara” na graničnim prelazima
Napredne tehnologije imaju za cilj da uklone tzv. „single point of failure“ – situacije u kojima pojedinačna greška može ugroziti čitav sistem bezbednosti.
Zamislimo teroristu koji uspe da prođe prvi bezbednosni punkt sa skrivenim eksplozivom. Ipak, savremeni aerodromi sve češće koriste senzorske sisteme nove generacije povezane u centralizovane baze koje u realnom vremenu šalju podatke lokalnim agentima.
Kombinacijom prepoznavanja lica i AI analize, sistem može identifikovati osumnjičenog i alarmirati agente pre nego što ukrcavanje počne – čime se otvaraju višestruke tačke za potencijalnu intervenciju.
AI u nadzoru granica: Potencijal i kontroverze
Izveštaj Evropskog parlamenta iz 2021. ukazao je na brojne izazove u vezi sa primenom veštačke inteligencije u graničnom nadzoru. Posebno su istaknute sumnje u pouzdanost algoritama za detekciju emocija, kao i rizici od diskriminacije, povrede privatnosti i nezakonitog profilisanja.
Preporuka izveštaja jeste da se AI u upravljanju granicama reguliše na sličan način kao nuklearna tehnologija – uz prepoznavanje njenog potencijala, ali i uz stalnu kontrolu i etički nadzor.
Trenutne tehnologije u zaštiti granica – četiri glavne grupe
1. Fizičke barijere
Podrazumevaju zidove i ograde, kao što su one duž 1.954 milje duge granice između Meksika i SAD.
Prednosti: Dobar dodatak u gusto naseljenim područjima.
Nedostaci: Skupi za održavanje, lako se zaobilaze ili uništavaju; migranti ih često prevazilaze koristeći rupe između segmenata.
2. Skeniranje tereta
Većina droge unosi se legalnim kanalima, skrivajući se u vozilima ili kontejnerima. Moderni senzori otkrivaju promene u gasovima ili pritisku koje ukazuju na krijumčarenje.
Prednosti: Visoka efikasnost najnovijih skenera.
Nedostaci: Visoki troškovi i potreba za obukom; veliki gabariti otežavaju instalaciju na svim prelazima.
3. Tehnologije za nadzor u zabačenim predelima
Podzemni senzori koriste seizmičke, akustične i infracrvene tehnologije za otkrivanje kretanja, dok su „robotski psi“ nedavno uvedeni u jugozapadne delove SAD.
Prednosti: Pogodni za teško pristupačne terene.
Nedostaci: Lažni alarmi zbog životinja; zahtevaju održavanje; podložni vandalizmu.
Tornjevi sa radarima i kamerama pokrivaju i do 11 km radijusa, dok se iz vazduha koristi kombinacija aviona, helikoptera i – sve češće – dronova.
-
Biometrijska identifikacija
Digitalni pasoši sa RFID či čitači otpovima,isaka prstiju, skeneri dužice oka i mreže kamera sa prepoznavanjem lica koriste se sve češće.
Prednosti: Visoka preciznost i brzina.
Nedostaci: Brige oko privatnosti; potreba za obukom; mogućnosti pristrasnosti u prepoznavanju lica kod osoba tamnije puti.
Efikasnost tehnologije naspram alternativnih politika
Rasprava o graničnoj bezbednosti često se polarizuje: jedni veruju da stroge mere i tehnologija mogu zatvoriti granice, dok drugi ističu da to nije realno izvodljivo. Jedan pogled se oslanja na broj susreta s migrantima kao dokaz neuspeha politika, dok drugi ukazuju na rastući broj smrtnih slučajeva kao rezultat strogih mera. Bez obzira na stavove, jasno je da bezbednost granica ne može biti izolovan koncept – ona zavisi od ekonomskih tokova, klimatskih promena, pandemija i geopolitike.
Pametne granice i sveprisutni nadzor
U fokusu budućnosti su tzv. pametni ili virtuelni zidovi – sistem koji objedinjuje podatke sa kamera, senzora, biometrijskih uređaja i dronova. Granica više nije mesto – ona postaje mreža.
Prepoznavanje lica: Rapidna ekspanzija i pitanje poverenja
CBP je od 2017. do 2021. obradio više od 117 miliona putnika koristeći Biometric Facial Comparison. I dok promotivni materijali ističu praktičnost, istraživanja Pew centra pokazuju nisko poverenje određenih grupa u pravičnost primene ove tehnologije.
Manji, pametniji i jeftiniji dronovi
Zamena glomaznih Predator B modela manjim dronovima (fiksno-krilnim i kvadkopterima) značajno je unapredila efikasnost patrola. CBP planira da broj dronova poveća na 460, dok je već obučeno više od 600 operatera.
Sutrašnjica bez granica – distopija ili realnost?
Zamislimo 2060. godinu: iznad granice lebdi mreža mikrodronova, opremljenih senzorima i AI sistemima za prepoznavanje identiteta i ponašanja. Klasične fizičke barijere više ne postoje.
S jedne strane – osećaj sigurnosti za stanovnike „zaštićenih“ zona. S druge – potencijalna pretnja za migrante, izbeglice i ranjive grupe.
Zaključak
Bez obzira na razlike u pristupu, jasno je da će tehnologija u zaštiti granica postajati sve sofisticiranija i sveprisutnija. Njena efikasnost mora ići ruku pod ruku sa odgovornošću. Zakonodavci, stručna javnost i građani moraju budno pratiti kako se ove tehnologije razvijaju, kako bi njihova primena bila u skladu s najvišim standardima bezbednosti, zakonitosti i etike.
