Pravo pacijenta: Moji podaci – moja stvar
Lečite se kod privatnog lekara, želite da zatvorite karton i nastavite lečenje kod drugog specijaliste? Međutim, naišli ste na problem – izveštaje i nalaze koje ste platili i koji su vaši ne možete da dobijete, jer vam ih lekar iz nekog razloga ne šalje, ignoriše ili, još gore, odbija da ih preda.
Da li je to dozvoljeno? Koliko se protežu njihova prava, a koja su vaša? Malo ko je upućen kako zaista stvari stoje na relaciji doktor-pacijent. Da li moramo da se baš uvek pozivamo na zakon i da on bude sredstvo „podsećanja i opomene“ da bi smo iznudili minimum respekta, profesionalnosti i etike koja bi po difoltu trebala da bude integralna komponenta svake branše?
Da li vam sve ovo zvuči poznato? Ako se i niste našli u situaciji, pročitajte tekst do kraja i steknite iskustvo za buduće situacije.
Da li doktor ima pravo da nam uskrati izveštaje, dijagnostiku i informacije o našem zdravstvenom stanju, bilo usmen, bilo pismeno?
Kratko i jasno: ne.
Zdravstveni podaci su lični podaci posebne kategorije, prema Opštoj uredbi o zaštiti podataka (GDPR) i Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti Republike Srbije (ZZPL). To znači da imate pravo pristupa svim podacima koji se odnose na vas – uključujući i zdravstvene nalaze, mišljenja, dijagnoze, laboratorijske rezultate i medicinsku dokumentaciju.
Šta kažu zakoni: GDPR + ZZPL
Zašto se pozivamo na GDPR? (član 15) – Pravo na pristup:
Ono što piše u ovoj regulativi potpuno je isto i u našem zakonu o zaštiti podatka o ličnosti. Imate pravo da dobijete kopiju svih ličnih podataka koje neko ima o vama, uključujući i zdravstvene informacije, kao i da budete informisani o tome kako se ti podaci koriste.
Naš ZZPL (član 26) jasno kaže da imate: Pravo na uvid
Pravo lica na koje se podaci o ličnosti odnose na pristup
Član 26
Lice na koje se podaci odnose ima pravo da od rukovaoca zahteva informaciju o tome da li obrađuje njegove podatke o ličnosti, pristup tim podacima, kao i sledeće informacije:
1) o svrsi obrade;
2) o vrstama podataka o ličnosti koji se obrađuju;
3) o primaocu ili vrstama primalaca kojima su podaci o ličnosti otkriveni ili će im biti otkriveni, a posebno primaocima u drugim državama ili međunarodnim organizacijama;
4) o predviđenom roku čuvanja podataka o ličnosti, ili ako to nije moguće, o kriterijumima za određivanje tog roka;
5) o postojanju prava da se od rukovaoca zahteva ispravka ili brisanje njegovih podataka o ličnosti, prava na ograničenje obrade i prava na prigovor na obradu;
6) o pravu da se podnese pritužba Povereniku;
7) dostupne informacije o izvoru podataka o ličnosti, ako podaci o ličnosti nisu prikupljeni od lica na koje se odnose;
8) o postojanju postupka automatizovanog donošenja odluke, uključujući profilisanje iz člana 38. st. 1. i 4. ovog zakona, i, najmanje u tim slučajevima, svrsishodne informacije o logici koja se pri tome koristi, kao i o značaju i očekivanim posledicama te obrade po lice na koje se podaci odnose.
Ako se podaci o ličnosti prenose u drugu državu ili međunarodnu organizaciju, lice na koje se odnose ima pravo da bude informisano o odgovarajućim merama zaštite koje se odnose na prenos, u skladu sa članom 65. ovog zakona.
Rukovalac je dužan da licu na koje se podaci odnose na njegov zahtev dostavi kopiju podataka koje obrađuje. Rukovalac može da zahteva naknadu nužnih troškova za izradu dodatnih kopija koje zahteva lice na koje se podaci odnose. Ako se zahtev za kopiju dostavlja elektronskim putem, informacije se dostavljaju u uobičajeno korišćenom elektronskom obliku, osim ako je lice na koje se podaci odnose zahtevalo drugačije dostavljanje.
To znači da pacijent ima pravo na uvid i kopiju zdravstvenih podataka koje o njemu vodi zdravstvena ustanova, uključujući i privatne ordinacije. Takođe, imate pravo i na prenosivost podataka – što znači da možete tražiti da vam se dokumentacija pošalje elektronski ili u drugom formatu, kako biste je odneli drugom lekaru.
Čija je zdravstvena dokumentacija i da li može da se briše na zahtev pacijenta?
- Vlasništvo podataka
Zdravstvena dokumentacija pripada pacijentu kao nosiocu ličnih podataka. Međutim, prava na vođenje, čuvanje i obradu tih podataka ima zdravstvena ustanova ili lekar koji je pružio uslugu, u skladu sa zakonskim obavezama. Dakle, iako je dokumentacija „vaša“ u smislu ličnih prava, fizički i pravno je pod kontrolom zdravstvene ustanove ili privatne prakse koja je uradila pregled, laboratorijsku analizu ili dijagnostiku. - Brisanje zdravstvenih podataka
Zbog specifičnosti i osetljivosti zdravstvenih podataka, i zbog zakonskih obaveza čuvanja, pravo na brisanje (tzv. „right to erasure“ ili „pravo na zaborav“ po GDPR) nije apsolutno u zdravstvu.
- Zdravstvene ustanove su dužne da dokumentaciju čuvaju određeni zakonski propisani period (kao što smo prethodno naveli — od 10 do 90 godina u zavisnosti od vrste podataka i okolnosti).
- Zbog ovih obaveza, pacijent ne može jednostrano zahtevati brisanje zdravstvene dokumentacije dok traju ti rokovi.
- Brisanje može biti dozvoljeno samo ako podaci nisu više potrebni za medicinske, pravne ili druge opravdane svrhe definisane zakonom, ili ako postoji druga pravna osnova (npr. greška u unosu podataka).
- Razlika u odnosu na druge branše
Za neke druge vrste ličnih podataka (npr. marketing, korisnički nalozi, obrazovni podaci), GDPR omogućava veću fleksibilnost u zahtevu za brisanje podataka. U zdravstvu, zbog sigurnosti pacijenata, javnog interesa i zakonskih obaveza, ova prava su ograničena.
Koliko dugo lekar ima pravo da čuva vaše zdravstvene podatke?
Zdravstvene ustanove i privatne prakse u Srbiji dužne su da čuvaju zdravstvene podatke pacijenata u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji (član 39, „Sl. glasnik RS“, br. 92/2023) i zahtevima GDPR-a. Rokovi čuvanja variraju u zavisnosti od vrste podataka i medicinske specifičnosti: zdravstveni karton i istorija bolesti se čuvaju do 10 godina nakon smrti pacijenta ili 90 godina od poslednjeg unosa ako datum smrti nije poznat; u slučaju profesionalnih bolesti izazvanih štetnim materijama, rok je 40 godina od prestanka izloženosti. Dijagnostički nalazi, kao što su snimci i laboratorijski rezultati, u praksi se čuvaju od 5 do 10 godina, dok se bolnička dokumentacija i operativni protokoli često čuvaju i do 50 godina. Ovi rokovi su usklađeni sa GDPR principom da se podaci ne čuvaju duže nego što je neophodno. Pacijent ima pravo da traži uvid i kopiju svojih podataka tokom perioda čuvanja, a zdravstvene ustanove moraju da obezbede bezbedno čuvanje i zaštitu podataka tokom celog ovog perioda.
Šta kada doktor odbije?
Nažalost, u praksi se dešava da neki lekari iz sujete, straha od konkurencije ili jednostavno nemara ne žele da podele podatke koje su dužni da daju. Ovo je ne samo neetično, već i protivzakonito.
Evo šta možete da uradite:
- Zatražite podatke pisanim putem – putem e-maila ili preporučeno poštom. Pozovite se na član član 26 ZZPL.
- Zadržite dokaz da ste poslali zahtev.
- Ako ne dobijete odgovor u roku od 30 dana, imate pravo da podnesete pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Kome se obratiti?
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
https://www.poverenik.rs
[email protected]
+381 11 3408 900
Poverenik ima ovlašćenja da izvrši nadzor, traži informacije od ordinacije i izrekne mere, uključujući i novčane kazne UKOLIKO uVRDI DA SU POVREĐENA PRAVA PACIJENTA U SKlaDU SA ZZPL..
Da li ovo važi i za stomatologa, dermatologa, pedijatra…?
Da, bez obzira kod kog ste lekara bili – bilo da je to ginekolog, stomatolog, pedijatar, dermatolog, psihijatar, oftalmolog ili bilo koji drugi specijalista – ako ordinacija vodi vašu medicinsku dokumentaciju, imate pravo da je dobijete. Ta dokumentacija nije vlasništvo lekara ili ustanove, već je vaše lično pravo, te imate mogućnost da zatražite uvid ili kopiju svojih podataka kad god vam zatrebaju.
Koji podaci vam pripadaju?
Zahtevom možete tražiti:
- sve nalaze, dijagnoze i mišljenja
- rezultate analiza i laboratorije
- rendgenske i ultrazvučne nalaze
- istoriju bolesti i terapije
- sve podatke koje su evidentirali tokom lečenja
Još nekoliko značajnih informacija
- Informisani pristanak znači da imate pravo da dobijete jasne i potpune informacije o svom zdravstvenom stanju i svim mogućim opcijama lečenja, pre nego što date saglasnost za terapiju.
- Sloboda izbora lekara i zdravstvene ustanove je vaša, u skladu sa zakonskim mogućnostima.
- Pravo na privatnost i poverljivost podataka garantuje da vaši lični i zdravstveni podaci ne smeju biti otkriveni bez vaše saglasnosti, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
- Pravo na pristup i uvid u zdravstvenu dokumentaciju je zajamčeno – možete tražiti kopiju ili uvid u svoje medicinske podatke u svakom trenutku.
- Zaštita ličnih podataka u skladu sa GDPR-om i domaćim zakonima osigurava da se vaši podaci koriste isključivo u svrhu lečenja i administracije, uz visoke standarde bezbednosti.
Nemojte da ćutite
Zdravstveni podaci su vaša imovina, ne privatna svojina lekara. Ako lekar ne želi da vam ih dostavi, nemojte ćutati – reagujte, pozovite se na zakon i zaštitite svoja prava.
Nemogćnost pristupa zdravstvenim podacima nije samo administrativna neprijatnost – to je povreda vaših osnovnih prava. Čak i kada se lečite privatno, imate pravo na dokumentaciju i njeno korišćenje kod drugog lekara. Informišite se, reagujte i zaštitite sebe – jer podatak o zdravlju nije privilegija lekara, već vaše pravo.
