Šta se sme, a šta se ne sme?
Svako je na neki način doživeo neku neprijatnu situaciju da li za vreme zaposlenja, da li na samom razgovoru za posao. Zamislite da vam poslodavac postavi neko izuzetno intimno pitanje ili insinuaciju kako bi izvukao informaciju koja NEMA veze sa zaposlenjem, radnim aktivnostima i vašim kvalifikacijama?
Svaki poslodavac koji je u potrazi za odgovarajućim kadrovima na pozicijama, neophodno je da pored opšte kulture bude i zakonski informisan šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno u pogledu ispitivanja budućeg zaposlenog na razgovoru za posao. Ili u toku trajanja ugovora o radu.
I ne samo to. Mnogi poslodavci vrše praćenje svojih zaposlenih na radnom mestu iz kancelarije bez obaveštenja (audio – video kamere ili putem drugih alata i uređaja), a da stvar bude još kompleksnija i osetljivija, ima i brojnih slučajeva gde se zaposleni kontrolišu dok rade od kuće. O tome nekom drugom prilikom, ali je važno istaći da pored svih navedenih stavki, ipak postoji još jedna, a to je da poslodavac ima puno legitimno pravo da vrši bezbednosne provere kandidata. Šta su bezbednosne provere, ko i kada i pod kojim uslovima može da ih vrši, šta može prikupljati o kandidatu/ zaposlenom, a šta ne, o tome pročitajte u tekstu:
BEZBEDNOSNE PROVERE KANDIDATA I ZAPOSLENIH: Zašto su važne i imali razloga za brigu?
Gde je granica između legitimnog interesa poslodavca i povrede prava privatnosti kandidata?
Razgovor za posao treba da bude prilika da se poslodavac i kandidat upoznaju kako bi se utvrdilo da li osoba poseduje znanja, veštine, kompetencije potrebne za konkretno radno mesto. Međutim, u praksi, granice se često pomeraju. Neretko se na intervjuima postavljaju pitanja koja zadiru u lični, pa i intimni život kandidata, na primer o bračnom statusu, planovima za zasnivanje porodice, deci, pa čak i o zdravstvenom stanju. Takva pitanja nisu samo neprimerena, ona su u suprotnosti sa Zakonom o radu Republike Srbije.
Pitanja o trudnoći: Poslodavac vam je tražio TEST NA TRUDNOĆU?!
Najosetljivije među svim zabranjenim pitanjima jeste ono koje se odnosi na trudnoću.
Zakon o radu izričito zabranjuje da se žena dovodi u nepovoljniji položaj zbog trudnoće – što znači da poslodavac nema pravo da pita da li je kandidatkinja trudna ili kandidata o trudničkom statusu partnerke, niti da od nje zahteva lekarski test koji bi to utvrdio.
💡 Zanimljivost: Prošle godine u Kini otkriven je pravi skandal – 168 žena u gradu Nantong navodno je bilo prisiljeno da uradi test na trudnoću pre zapošljavanja, što je strogo zabranjeno zakonom. Jedna od trudnica čak nije dobila posao, a kompanije se sada suočavaju sa sudskim postupkom i kaznama do oko 7.000 dolara zbog diskriminacije.
Ipak, postoji jedan usko definisan izuzetak kada poslodavac može da vam traži dokaze.
Ako se radi o poslovima koji mogu ugroziti zdravlje žene ili ploda, poslodavac sme da zatraži lekarsku potvrdu, ali isključivo radi zaštite zdravlja, a ne kao kriterijum zapošljavanja.
Takvi slučajevi obuhvataju, na primer:
• noćni rad,
• rad na visini,
• teške fizičke poslove,
• izloženost hemijskim, biološkim ili drugim štetnim materijama.
U svim drugim situacijama, svako insistiranje na pitanju trudnoće predstavlja povredu prava na privatnost i potencijalni oblik diskriminacije.
Najčešća neprimerena pitanja
Nažalost, brojni poslodavci i dalje postavljaju pitanja koja bi u civilizovanim poslovnim praksama bila potpuno neprihvatljiva. Neka od njih deluju naizgled bezazleno, ali su u suštini duboko invazivna:
• „Da li imate dečka/devojku?“
• „Sa kim živite?“
• „Planirate li da se uskoro udajete/oženite?“
• „Imate li decu?“
• „Da li planirate trudnoću?“
• „Kakvo vam je zdravstveno stanje?“
• „Da li ste često bolesni?“
• „Ko brine o vašoj deci kada ste na poslu?“
• Da li imate kredit u banci?“
• „Kolika je visina vašeg kredita?“
• „Da li ste stambeno zbrinuti?“
• „Da li ste u finansijskim problemima?“
• „Koliko članova porodice izdržavate?
• „Da li biste mogli da radite i za manju platu?“
Ovakva pitanja ne govore o sposobnostima kandidata, već o diskriminatorskom odnosu poslodavca koji procenjuje lični, a ne profesionalni profil. Pročitajte u nastavku blok izjava i budite korak ispred u ovakvim situacijama.
TOP ŠOKANTNIH MANIPULATIVNIH pitanja i izjava poslodavca
1. „Vidim da ste dugo bili bez posla, nadam se da ste sada spremni da se potrudite više od drugih?“
➡️ Cilj: izazivanje osećaja krivice i pritiska da kandidat “dokaže svoju vrednost” po svaku cenu.
2. „Ova plata možda nije nešto velika, ali ako se pokažete, pa možda vas nagradimo jednog dana.“
➡️ Cilj: manipulisanje nadom i strahom od gubitka prilike, bez realne namere za povećanje zarade.
3. „Kod nas se ostaje dok se posao ne završi, ne gledamo na sat.“
➡️ Cilj: normalizacija prekovremenog, neplaćenog rada kroz navodni kvalitet, “posvećenost” i “lojalnost”.
4. „Mi ovde svi funkcionišemo kao porodica.“
➡️ Cilj: prikrivanje granica između poslovnog i privatnog života, čime se stvara emocionalna zavisnost.
5. „Da li biste mogli da prećutite neke stvari iz firme, čisto da ne pravimo probleme?“
➡️ Cilj: “test lojalnosti“ i pritisak na ćutanje u slučaju nelegalnih ili neetičkih praksi. Vodi ka indirektnoj uceni, jer ako ne ćutite, mogli bi da se naprave problemi
6. „Vidim da vam treba posao, ali znajte kod nas se prvo mora dokazati bez pogovora.“
➡️ Cilj: iskorišćavanje finansijske potrebe kandidata kako bi se opravdalo loše radno okruženje.
7. „Nadam se da nemate male dece, to zna biti naporno kada radite ovako ozbiljan posao.“
➡️ Cilj: indirektna diskriminacija po osnovu roditeljstva. Davanje na značaju ako je dobar roditelj i ima decu da teško može odgovoriti i na poslovne zahteve…to dalje implicira pregrevanje i sagorevanje zaposlenog u radnom okruženju
8. „Ako vam nešto ne odgovara, uvek možete otići! Zaboga, na vaše mesto čeka najmanje deset drugih.“
➡️ Cilj: stvaranje osećaja straha i nesigurnosti radi potpunog podređivanja zaposlenog. Plus uvreda, vi ste zamenljivi, jer njih deset čeka koji su takvi kao što ste vi, možda i „još bolji“. Pa se slobodno pobunite, jer doći će neko ko se neće buniti. Poznata scena? Itekako!
9. „Nemojte da prijavljujete prekovremeni rad, znate i sami kako to ide.“
➡️ Cilj: prisila na nepoštovanje zakona uz prikrivanje odgovornosti poslodavca.
10. „Pa zar nije normalno da vas nadziremo? Sve je to radi vaše bezbednosti
➡️ Cilj: opravdavanje neosnovanog praćenja, nadzora ili prisluškivanja, što je suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i GDPR-u
11. „Pa vi ste baš atraktivni, naši klijenti će vas voleti. Kada se “utegnete“ možete da napravite puno posla, ionako se svi okreću za vama! Treba da iskoristite taj potencijal“
➡️ Cilj: seksualizacija kandidata ili zaposlenog radi „poslovne koristi“.
12. „Znaš, u ovoj firmi se uspeh često gradi i van radnog vremena.“
➡️ Cilj: suptilna aluzija na intimne odnose kao način napredovanja.
13. „Da li imate partnera? / Sa kim živite?“
➡️ Cilj: procena privatnih okolnosti i mogućnosti „emocionalnog pristupa“.
14. „Kako uspevate da budete sami ovako lepi?“ ili „Zar vas muž/dečko pušta da radite ovako kasno? Zar ne brine o vama? Zašto je to dozvolio?“
➡️ Cilj: zamaskirano ponižavanje i test granica kroz pseudo-kompliment zarad lične koristi.
15. „Ne morate da se nervirate toliko, dovoljno je da se osmehnemo jedno drugom. Pa ne mora sve biti sterilno, Dođi da te zagrlim“
➡️ Cilj: narušavanje profesionalne distance i umanjivanje ozbiljnosti situacije.
16. „Imate li decu? A planirate li još?“
➡️ Cilj: kontrola kroz lične i porodične odluke, često povezana sa seksualnim aluzijama ili diskriminacijom majki.
17. „Ako vam bude teško, uvek možete da mi se poverite, ja sam diskretan uvek ću vam pomoći.“
➡️ Cilj: stvaranje lažnog osećaja poverenja kako bi se izvukle informacije o privatnom životu.
Zloupotreba ličnih i finansijskih podataka neprihvatljiva praksa!
Nedopustivo je da bilo ko, a naročito poslodavac, koristi nečije privatno, zdravstveno ili finansijsko stanje kao osnov za donošenje odluka o zapošljavanju ili visini zarade.
Informacija da kandidat ima kredit, da je finansijski opterećen, da očekuje dete ili da se nalazi u osetljivom životnom periodu nikako ne sme biti zloupotrebljena da bi mu se ponudila niža plata, uskraćena prilika ili uslovljeno zapošljavanje.
Takvo ponašanje nije samo moralno neprihvatljivo, već i zakonski kažnjivo.
Prema Zakonu o radu, poslodavac ne sme da postavlja uslove koji bi kandidata doveli u neravnopravan položaj.
A prema Zakonu o zabrani diskriminacije, svaka odluka koja se zasniva na ličnim okolnostima – bilo da je u pitanju bračni status, trudnoća, finansijska situacija, zdravstveno stanje ili pol, predstavlja oblik diskriminacije na radu.
***Zloupotreba činjenice da je neko „pod kreditom“, „u drugom stanju“ ili „nema drugu opciju“ ne govori o snalažljivosti poslodavca, već o dubokom nepoštovanju etičkih i pravnih normi.
Uređeno i odgovorno poslovno okruženje zasniva se na kompetencijama, stručnosti i poverenju, a ne na proceni nečije privatne situacije.
Šta kaže Zakon o radu?
Prema članu 26. Zakona o radu, poslodavac ne sme da traži od kandidata podatke koji nisu neposredno povezani sa radnim odnosom, odnosno koji nisu od značaja za obavljanje konkretnog posla.
Zakon jasno navodi da su pitanja o porodičnom i bračnom statusu zabranjena, kao i svako drugo pitanje koje bi moglo dovesti do diskriminacije po bilo kom osnovu – polu, starosnom dobu, nacionalnoj pripadnosti, veri, zdravstvenom stanju ili trudnoći.
Drugim rečima, kandidat ima puno pravo da na takva pitanja ne odgovori, a odbijanje da se odgovori ne može biti osnov za eliminaciju iz selekcije.
Član 26
Kandidat je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih pravilnikom.
Poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.
Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta utvrđen od strane nadležnog zdravstvenog organa.
Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.
Posledice i prava kandidata
Iako Zakon o radu ne propisuje posebnu prekršajnu kaznu za postavljanje zabranjenih pitanja, kandidati imaju pravo da:
• odbiju odgovor na svako pitanje koje se ne odnosi na posao,
• podnesu prijavu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti ako smatraju da su diskriminisani,
• pokrenu parnični postupak i zahtevaju naknadu štete ukoliko su zbog takvog pitanja odbijeni za posao.
SUMMA SUMMARUM
Intervju za posao treba da bude profesionalan razgovor o poslovnim kvalifikacijama, a ne o privatnom životu.
Postavljanje pitanja o trudnoći, braku, deci ili privatnim planovima nema nikakvo opravdanje u procesu zapošljavanja.
Samo u retkim slučajevima, kada je reč o poslovima koji nose rizik po zdravlje, takva pitanja mogu biti opravdana i tada isključivo radi zaštite zaposlenog, ne poslodavca.
