- Sponzor članka -

FOTOGRAFI & MODELI

Pametni telefoni – Zaista sjajna stvar! Omogućili su nam da svakog dana zabeležimo stotine trenutaka i svojih i tuđih, i javnih i privatnih. Svi smo postali fotografi amateri, no, treba da imamo u vidu da smo isto tako postali i mi nekom drugom modeli – svidelo se to nama ili ne.

Jedan klik je sasvim dovoljan da zabeležimo neverovatne uspomene koje će nam mamiti osmeh na lice, ali isto tako taj jedan klik je dovoljan da sebi ili nekome drugom upropastimo ceo život, da snimljeni materijal završi na društvenim mrežama, često bez znanja i/ ili  saglasnosti, kompromitovane osobe.

U svakodnevnom okruženju, u kafićima, na ulici, marketima, gradskom prevozu, bilo kom vidu javnog ili privatnog objekta različitih namena, mi vidimo da neko nešto snima.

Kamere na objektu – ništa novo! To je regulisano Zakonom o privatnom obezbeđenju, ali čime je regulisano snimanje mobilnim telefonom ili drugim tehnološkim dostignućima koja snimaju, pohranjuju i distribuiraju audio-video materijal?

Šta ako neko od na ne želi eksplicitno ili na bilo koji drugi način da bude na nečijem touchscreen ekranu ili društvenoj mreži? Nismo svi isti i možda ne želimo da budemo baš na takav način eksponirani, posebno ako to neko čini bez našeg dopuštenja i eksplicitne saglasnosti.

Ali da li svako ima pravo da nas snima i objavi? I gde zapravo povlačimo granicu između prava na informisanje i prava na privatnost?

Kada snimanje postaje krivično delo?

Srpski Krivični zakonik je vrlo jasan: neovlašćeno fotografisanje i snimanje lica predstavlja krivično delo.
Član 144 propisuje da će se kazniti svako ko bez pristanka načini fotografski, video ili drugi snimak nekog lica, ako se time osetno zadire u njegov lični život, ili ako takav snimak pokaže, preda ili na drugi način učini dostupnim trećem licu.Kazna? Novčana, ali može biti i zatvorska – do jedne godine.

Još teže delo predviđeno je članom 145 – neovlašćeno objavljivanje tuđeg snimka, fotografije, portreta ili spisa ličnog karaktera.
Ko to učini bez pristanka osobe koja je prikazana, ili čiji je glas snimljen, može biti osuđen na kaznu zatvora do dve godine, a ako je delo počinilo službeno lice i do tri godine.

Drugim rečima, čak i ako ste fotografiju dobili od same osobe, to vam ne daje pravo da je objavite javno, osim ako postoji izričit pristanak za objavljivanje.

Kada privatnost postane javna stvar – Od kompromitacije do „iza rešetaka“

Objavljivanje tuđih snimaka na društvenim mrežama danas je postalo svakodnevica.
Nekad iz neznanja, a nekad iz osvete, ljubomore ili puke nepažnje, konsekvence mogu biti pogubne za kompromitovanu osobu, a i za one koji su snimak načinili a potom distribuirali.
Uprkos sve učestalijem deljenju ovakvih sadržaja, ova krivična dela se retko procesuiraju, pre svega zato što se gone po privatnoj tužbi, a oštećeni često nisu ni svesni da su žrtve krivičnog dela.

Sudovi u praksi široko tumače pojam „osetnog zadiranja u lični život“.
To ne mora biti eksplicitno kompromitujući sadržaj; dovoljno je da snimak prikazuje osobu u okolnostima koje mogu uticati na njen ugled, dostojanstvo ili emocionalno stanje.

Ukoliko vas je neovlašćeno snimanje uznemirilo, a objavljeni materijal povređuje vašu privatnost, imate pravo da podnesete privatnu tužbu protiv lica koje je snimak načinilo ili objavilo.

Prisluškivanje i tajno snimanje razgovora

Zakon dodatno štiti tajnost komunikacije i privatnost opštenja.
Ko neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili bilo koje saopštenje koje mu nije namenjeno, može biti kažnjen zatvorom od tri meseca do tri godine.
Takva dela obuhvataju tajno snimanje skrivenim uređajima ili deljenje tuđih privatnih razgovora na internetu.

Dakle, čak i ako snimak niste vi načinili, već ste ga samo prosledili drugima ili objavili i dalje možete biti odgovorni.

Osvetnička pornografija: „Novi oblik nasilja“ – Da li Zakon štiti žrtve?

Neovlašćeno deljenje intimnih fotografija i video-snimaka (poznato i kao revenge porn ili osvetnička pornografija) predstavlja težak oblik povrede privatnosti i često dovodi do teških psiholoških posledica za žrtve. U Srbiji, uprkos rastućem problemu i brojnim slučajevima objavljivanja kompromitovanih materijala na Telegram grupama i društvenim mrežama, još ne postoji poseban krivični zakon koji eksplicitno definiše i kažnjava „revenge porn“ kao samostalno krivično delo.

Ipak, to ne znači da su žrtve potpuno bez pravne zaštite. U praksi se za ovakve slučajeve najčešće primenjuju postojeće odredbe Krivičnog zakonika — pre svega one o neovlašćenom objavljivanju tuđeg spisa, portreta i snimka (čl. 145) i o neovlašćenoj izradi snimka (čl. 144), kao i propisi koji štite tajnost komunikacije u slučaju prisluškivanja i tajnog snimanja. U teoriji, žrtve se mogu pozvati na ove odredbe i pokrenuti privatnu tužbu ili postupak za naknadu štete.

Međutim, u praksi nije baš sve tako crno ili belo. U takvim okolnostima isplivavaju značajne prepreke. Postupci su često otežani jer se krivična gonjenja za ovakve slučajeve u Srbiji pokreću po privatnoj tužbi, dok identifikacija i krivično gonjenje počinilaca nailazi na tehničke i proceduralne probleme (skriveni profili, međunarodne lokacije servera, anonimizacija i dr.). Zato su mnoge žrtve ostale bez pravne satisfakcije, a broj presuda je vrlo mali u odnosu na razmere problema.

Takođe, postoje i konkretni primeri masovne distribucije i grupa koje dele kompromitujući sadržaj (posebno na Telegramu), gde institucije i dalje imaju problem sa efikasnom reakcijom, uklanjanjem sadržaja i procesuiranjem administratora tih kanala. To dodatno pokazuje koliko je hitno i potrebno jasno zakonodavno rešenje i bolja koordinacija sa platformama.

Dobre vesti:  „Osvetnička pornografija“ uskoro postaje posebno krivično delo

Kako ej nedavno najavljeno, sada na jesen nas očekuju pripreme izmene Krivičnog zakonika Republike Srbije kojima će biti uvedeno novo krivično delo:  tzv. osvetnička pornografija, odnosno neovlašćeno objavljivanje ili pretnja objavljivanjem intimnih fotografija i snimaka eksplicitne prirode, sa ciljem da se žrtva osramoti, ponizi ili kompromituje.

Ovim izmenama predviđa se da se „revenge porn“ prvi put eksplicitno definiše i sankcioniše, čime bi se popunila pravna praznina koja je do sada postojala u oblasti digitalnih delikata. Do sada su se takvi slučajevi procesuirali kroz odredbe o neovlašćenom objavljivanju tuđeg spisa, portreta i snimka (čl. 145) i neovlašćenoj izradi snimka (čl. 144), što se u praksi pokazalo kao nedovoljno.

Prema najavljenim rešenjima, žrtve osvetničke pornografije biće dodatno zaštićene, a biće olakšan i postupak krivičnog gonjenja — posebno u situacijama kada se kompromitujući sadržaji dele putem društvenih mreža, aplikacija za razmenu poruka ili međunarodnih platformi.

U paketu izmena koji će se uskoro naći pred Narodnom skupštinom nalaze se i dopune drugih propisa  od Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, do Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, čime se jača zaštita dece, maloletnika i žrtava digitalnog nasilja.

PRAKTIČAN VODIČ: Šta oštećena strana može da uradi?

1. Sačuvajte dokaze: snimite ekrane (screenshot), sačuvajte URL-ove, datume, ime naloga koji je objavio materijal i sve poruke/komentare.
2. Podnesite zahtev za uklanjanje platformi: prijavite sadržaj administratorima društvenih mreža, Telegram grupa i hosting provajderima — većina platformi ima procedure za hitno uklanjanje neconsensual intimate content.
3. Razmotrite privatnu krivičnu tužbu (čl. 144/145 KZ) i/ili parnični zahtev za naknadu nematerijalne štete — kontaktirajte advokata koji ima iskustvo u digitalnim deliktima.
4. Ako materijal ima sadržaj koji je krivično delo (dečija pornografija, pretnje, ucena), obavezno prijavite policiji takvi sadržaji podležu strožoj reakciji i drugim zakonima
5. Razmotrite podršku civilnih organizacija i centara za podršku žrtvama, organizacije često pomažu u uklanjanju sadržaja, psihološkoj podršci i uputstvima za pravni postupak.

Glavno pitanje: Kada je snimanje dozvoljeno?

Snimci na kojima su osobe deo šireg kadra poput ulice, manifestacije, koncerta ili demonstracija – ne zahtevaju pojedinačnu saglasnost, jer ne predstavljaju „fokus“ fotografisanja.
Takođe, slikanje javnih površina i objekata je dozvoljeno, ali za objekte u privatnom vlasništvu ili za profesionalna i komercijalna snimanja potrebna je posebna saglasnost vlasnika ili nadležnog organa za taj rejon (npr. JP Beogradska tvrđava, JP Srbijašume i dr.).

Saglasnost za objavljivanje

Ako ste fotograf, snimatelj, ili kreirate sadržaj koji planirate da javno objavite ili komercijalno koristite, neophodno je da imate potpisanu saglasnost lica koje se pojavljuje na materijalu.
Taj mehanizam štiti i fotografa i model od eventualnih sporova u vezi s korišćenjem i distribucijom snimaka.

Za snimanje maloletnih lica, saglasnost moraju potpisati oba roditelja, dok se stariji maloletnici (iznad 16 godina) u nekim slučajevima mogu samostalno izjasniti, ako razumeju značaj pristanka.

Međutim…

Od mobinga do dokaza?

Taman kada pomislimo da smo došli do samog kraja i da smo završili, ipak postoji nešto što nam ne da mira. A to su svakako još brojnih situacija koje je neophodno obraditi, jer se veliki broj ljudi suočava sa istima. Na primer, u situacijama kada poslodavac vrši pritisak, pretnje ili mobing nad zaposlenim,  zaposleni na primer, može uključiti audio-video snimanje kako bi dokumentovao izjave, verbalne pretnje ili neki vid fizičkog napada. Takvo snimanje je tehnički nezakonita radnja, jer se vrši bez saglasnosti druge strane i predstavlja kršenje čl. 143–144 Krivičnog zakonika.

Međutim, u praksi sudovi ponekad mogu razmotriti takav snimak kao pomoćni dokaz, naročito kada je to jedini način da se dokumentuje mobing ili povreda prava zaposlenog. Ipak, prema principu tzv. „plod otrovnog drveta“, svaki dokaz pribavljen nezakonito je po pravilu neprihvatljiv i ne može samostalno činiti osnov za sudsku odluku, a samo u izuzetnim okolnostima sud može koristiti informacije sa snimka da proveri ili potvrdi druge zakonito pribavljene dokaze. Snimak, da bi bio potencijalno prihvaćen, mora ispuniti sledeće uslove:

• svrha snimanja mora biti zaštita legitimnih prava zaposlenog, a ne lično eksponiranje ili zloupotreba snimka;
• snimak mora biti autentičan, bez manipulacija, i mora se dokazati kontinuum događaja, dakle ne samo „sekund-dva“ izvan konteksta;
• korišćenje snimka treba biti ograničeno na postupke pred nadležnim organima (sud, inspekcija rada), a ne javno objavljivanje;
• sud prilikom prihvatanja dokaza mora balansirati između interesa na dokazivanju povrede prava i zaštite privatnosti snimanog lica.

Stručni komentari i pravna praksa (prlegal.rs, paragraf.rs) ukazuju da snimci pribavljeni skrivenim kamerama nisu automatski neprihvatljivi, ali njihovo korišćenje zavisi od diskrecije i procene suda i ne oslobađa zaposlenog ili drugo lice u drugom svojstvu od odgovornosti za nezakonitu radnju snimanja.

Tuđe pravo se proteže sve dok ne počne da ugrožava moje pravo

Granica između slobode izražavanja i prava na privatnost nikada nije bila tanja.
U eri digitalne transparentnosti, svaka fotografija i svaki video zahtevaju i etičku i pravnu odgovornost.

Zato, pre nego što kliknete „objavi“, zapitajte se da li biste želeli da se neko prema vama ponaša isto?
Zakon je jasan, ali poštovanje tuđe privatnosti je, pre svega, pitanje kulture i svesti.
Napomena:
Svi korišćeni izvori u ovom tekstu su relevantni i validni, uključujući Krivični zakonik RS, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, stručne komentare i analize sa prlegal.rs i paragraf.rs, kao i domaću sudsku praksu, pri čemu su korišćene i preporuke i mišljenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, čime je tekst utemeljen na zakonima, relevantnim pravnim tumačenjima i praktičnim primerima iz sudske prakse.