Pametne hranilice, pojilice i kamere i drugi interesantni gedžeti za naše kućne ljubimce polako postaju sastavni deo savremenih domaćinstava. Ono što treba da znamo, nedavno otkrivene bezbednosne slabosti u IoT ekosistemu Petlibro otvorile su znatno šire pitanje od samog uređaja za hranjenje: može li pametna „mačija“ tehnologija postati ulazna tačka za kompromitaciju čitavog pametnog stana?
Profesionalni istraživač u domenu bezbednosne tehnologije otkrio je propuste koji su omogućavali neovlašćen pristup korisničkim nalozima, podacima o ljubimcima i daljinsku kontrolu uređaja – uključujući promenu rasporeda hranjenja, aktivaciju uređaja i pristup kamerama i audio porukama. Prava zabrinutost nastaje u trenutku kada se ovakav uređaj posmatra kao deo iste kućne mreže na kojoj se nalaze i pametni TV, smart veš-mašine, interfon, ali i sistemi za tehničku zaštitu, alarmi i video-nadzor.
Može li „pametna“ hranilica zaista biti ulazna tačka za kompromitaciju celog stana?
Da, može biti ulazna tačka, ali ne nužno i treba imati u vidu sledeće napomene
1# Pametni uređaji u istom mrežnom segmentu
Ako su hranilica, TV, veš-mašina, interfon, NVR, IP kamere ili pametni alarm povezani na istu Wi-Fi ili LAN mrežu, kompromitovani IoT uređaj može poslužiti kao polazna tačka za:
- skeniranje kućne mreže
- pokušaje pristupa drugim uređajima
- presretanje mrežnog saobraćaja
- napade na slabo zaštićene servise i interfejse
2# Hibridni sistemi (klasična zaštita + IP komponenta)
Čak i sistemi koji se smatraju „nepametnim“ često imaju:
- IP komunikatore
- cloud module
- aplikacije za daljinski nadzor
Ako su ovi moduli deo iste mreže, kompromitovani IoT uređaj može postati bočna ulazna tačka (lateral movement) ka sistemima tehničke zaštite.
3# Šta hranilica ne može sama?
Pametna hranilica neće direktno „hakovati“ analogni alarm ili relejni sistem bez mrežnog interfejsa. Međutim, ona može ugroziti sloj iznad – kućnu mrežu, ruter, cloud naloge i aplikacije, što u praksi često predstavlja neku dovoljnu osnovu za dalju kompromitaciju.
👉 Stručno gledano:
IoT uređaj retko je krajnji cilj napada, ali je vrlo često početna tačka. Cilj može biti prikupljanje informacija i njihova zloupotreba.
Koji su signali da je pametna hranilica kompromitovana?
Vlasnici bi trebalo da obrate pažnju na sledeće indikatore:
- promene u radu uređaja bez njihove akcije (neočekivano hranjenje, promenjen raspored)
- neobičnu aktivnost kamere ili mikrofona
- notifikacije o prijavama sa nepoznatih lokacija
- probleme sa aplikacijom ili kašnjenje komandi
- neuobičajeno povećan mrežni saobraćaj
- pojavu „zajedničkih korisnika“ koje vlasnik nije dodao
Ovi znaci ne moraju nužno značiti napad, ali predstavljaju jasan signal za proveru i reakciju.
Ovaj slučaj još jednom potvrđuje da IoT uređaje ne treba posmatrati kao izolovane gedžete, već kao deo jedinstvenog sistema pametnog doma. Svaki uređaj sa kamerom, mikrofonom ili daljinskim upravljanjem nosi potencijalni rizik, ne samo po privatnost, već i po ukupnu bezbednost prostora.
Šta korisnici mogu da urade?
- redovno ažurirati aplikacije i firmver
- razdvojiti IoT uređaje na posebnu mrežu (VLAN / guest network)
- ograničiti zajednički pristup i „social login“ opcije
- posmatrati pametni dom kao celinu, a ne skup pojedinačnih uređaja
👉 Ako jedan uređaj padne, suštinsko pitanje je da li može povući i ostale.
U pametnom domu, bezbednost je jaka onoliko koliko je jaka njegova najslabija karika.
