Višestranačka grupa od 40 članova Evropskog parlamenta pozvala je Komisiju da ojača novi zakonodavni predlog o veštačkoj inteligenciji koji uključuje i potpunu zabranu upotrebe prepoznavanja lica i drugih oblika biometrijskog nadzora na javnim mestima.
Oni su takođe pozvali zakonodavce EU da zabrane automatsko prepoznavanje osetljivih karakteristika ljudi (kao što su pol, seksualnost, rasa / etnička pripadnost, zdravstveni status i invalidnost) – upozoravajući da takve prakse podstaknute veštačkom inteligencijom predstavljaju preveliki rizik za prava i mogu podstaći diskriminaciju.
„Biometrijska tehnologija masovnog nadzora u javno dostupnim prostorima široko se kritikuje zbog pogrešnog prijavljivanja velikog broja nevinih građana, sistematske diskriminacije nedovoljno zastupljenih grupa i negativnog efekta na slobodno i heterogeno društvo. Zbog toga je potrebna zabrana “, pišu poslanici u pismu Komisiji.
Dalje, upozoravaju na rizike od diskriminacije putem automatizovanog zaključivanja osetljivih karakteristika ljudi – na primer u aplikacijama poput prediktivnog rada policije ili neselektivnog praćenja i praćenja populacija putem njihovih biometrijskih karakteristika.
„To može dovesti do štete, uključujući kršenje prava na privatnost i zaštitu podataka; suzbijanje slobode govora; otežavanje raskrinkavanja korupcije; i imaju negativan efekat na svačiju autonomiju, dostojanstvo i samoizražavanje – što posebno može ozbiljno naštetiti osetljivim grupama – diskriminisanim grupama “, pišu poslanici u Evropskoj uniji, pozivajući Komisiju da izmieni predlog AI kako bi se takva praksa zabranila i zaštitila prava građana EU i prava zajednica koje su suočene sa povećanim rizikom od diskriminacije (a samim tim i povećanim rizikom od diskriminatornih alata AI).
„Predlog nudi zabranu automatskog prepoznavanja pola, seksualnosti, rase / etničke pripadnosti, invaliditeta i bilo kojih drugih osetljivih i zaštićenih karakteristika“.
Takođe izražavaju uznemirenost predlogom kojim se traži izuzeće od zabrane masovnog nadzora javnih vlasti (ili komercijalnih subjekata koji rade za njih) – upozoravajući da ovo rizikuje odstupanje od postojećeg zakonodavstva EU.
„Javna bezbednost je upravo ono čime se opravdava masovni nadzor, ona je relevantna i tu su sudovi dosledno poništavali zakone o neselektivnoj masovnoj obradi ličnih podataka (npr. Direktiva o zadržavanju podataka).“
Ostaje da se vidi da li će predlog AI pretrpeti neke značajne izmene i dopune. Međutim, poslanici u Evropskoj uniji ispratili su hitno upozorenje da osnovna prava moraju i biće ključna karakteristika kozakonodavne rasprave – i tvrdnje poslanika u okviru kojih će akcenat biti na suočavanju sa „neetičkom primenom tehnologija“.
