Šta su strani investitori u Srbiji dobili angažovanjem pripadnika svojih službi bezbednosti?
Dolaskom značajnih stranih investicija u Srbiju nakon 2000. godine, vlasnici stranih privrednih subjekata angažuju stručna lica iz sektora bezbednosti svojih država kako bi zaštitili proizvodni proces, zaposlene i poslovne tajne. Oni to čine uz punu pomoć i podršku državnih organa, bez obzira na to što je uglavnom reč o privatnom kapitalu
Iz istorije službi bezbednosti: Prljave tajne Gestapoa
Kako policija i Abwehr (Odbrana), vojna služba bezbednosti, u prve dve decenije nakon Prvog svetskog rata, nisu mogli da odgovore na sve veći broj bezbednosnih izazova u Nemačkoj, počelo se sa osnivanjem drugih bezbednosnih sistema. Tako je 26. aprila 1933. godine, u Pruskoj, osnovan Gestapo — Tajna državna policija
SOA: Jugoistočna Europa je preplavljena sigurnosnim izazovima
Iz kritičnih područja se prema Evropi prelivaju sigurnosni izazovi u vidu masovnih migracija, ali i pretnji u vidu terorizma, ekstremizma, kao i proliferacije oružja za masovno uništavanje
Ekonomskom špijunažom do lakog profita
Ekonomska špijunaža, koja je u velikoj meri još uvek nepoznanica u Srbiji, može naneti ozbiljnu štetu rezultatima i profitu, kao i razvoju uspešnih poslovnih sistema
Predložene izmene Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji: Isti metod rada, veća ovlašćenja direktora
Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, koji je 29. avgusta prosleđen Skupštini Republike Srbije na usvajanje po hitnom postupku, prevashodno ima za cilj izmene koje se odnose na organizaciju i unutrašnje uredjenje
Diplomatska predstavništva kao stalna meta obaveštajnih napada
Boravak na tuđoj teritoriji, relativna malobrojnost, ranjivost komunikacija sa sopstvenom državom, stalno nastojanje da se dođe do podataka o državi u kojoj se nalaze - samo su neki od činilaca koji državi u kojoj diplomatsko predstavništvo službuje, daju mogućnost da „napadne“ svim obaveštajnim sredstvima i metodama kako bi došla do podataka koji su od interesa za nju, a neretko i neku drugu
INTERVJU
IVAN TRIŠOVIĆ: „Najvažnija je sopstvena odgovornost u zaštiti podataka o ličnosti“
"Društvene mreže, internet i nove tehnologije čine da veoma često na dnevnom nivou iza sebe ostavimo sijaset digitalnih tragova koji su par ekselans podaci o ličnosti. Nešto činimo potpuno nesvesno, dok na nešto pristajemo potpuno svesno..."
