Zabrinjava podatak da je čak dve trećine učenika u Srbiji, na neki način bilo žrtva nasilja u školi.
Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, evidentno je da je postavljanje video nadzora povećalo efikasnost policije, a ujedno i povećalo bezbednost dece u školskim dvorištima. Zemun je, kaže ministar Stefanović, jedan od primera dobre saradnje policije i lokalne samouprave koja je neophodna.
Iako zakonske odredbe niti dozvoljavaju, niti zabranjuju postavljanje kamera u učionicama i ostalim delovima školskog objekta, u većini škola postoje kamere u hodnicima, na ulaznim vratima i u dvorištu, kako bi se poboljšala bezbednost učenika.
U mnogim školama se razgovaralo o uvođenju video nadzora u i učionicama, ali sa tim nisu bili saglasni ni nastavnici, ni učenici, a ni roditelji, pa se odustalo od te ideje.
Kako su objasnili u Forumu srednjih stručnih škola Beograda, postavljanjem kamera u učionice osnovnih i srednjih škola nikako se ne sme kršiti privatnost učenika, niti se snimci mogu koristiti u bilo koju svrhu, bez saglasnosti učenika i roditelja.
Međutim, učestali slučajevi vršnjačkog nasilja aktuelizuju ovu problematiku i ostaje sporno pitanje zašto nije donet zakon koji reguliše ovu osetljivu oblast privatnosti i bezbednosti.
Zašto je video nadzor neophodan svakoj školi?
Instaliranje video nadzora u školama ima 3 osnovne funkcije: odvraćanje, osmatranje i snimanje. Odvraćanje ima preventivni karakter među učenicima i treba da obeshrabri nasilnike. Osmatranjem se omogućava sagledavanje stanja nad prostorom koji se obezbeđuje, odnosno samih hodnika unutar zgrade i dvorišta škole, ili u učionicama. I na kraju, funkcija snimanja omogućava da se reprodukcijom snimljenog materijala kasnije napravi neophodna analiza događaja.
