Ova međunarodna konferencija koju organizuju Beogradski fond za političku izuzetnost, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Evropski pokret u Srbiji je na ukupno 20 panela i sesija okupila 111 govornika i više od 700 učesnika iz naše zemlje, regiona i ostalih delova Evrope i sveta.
Forum je tradicionalno otvoren akademskim događajem koji okuplja mlade i perspektivne istraživače koji su vodili dijalog na temu “Koliko su odgovori EU na krize u okruženju prilagođeni specifičnostima konflikata“. Teme diskusija prvog dana bile su i budućnost razvoja Zapadnog Balkana, doprinosu EU reformama u Bosni i Hercegovini i turbulencije na Bliskom Istoku.
Drugog dana Foruma, 18. oktobra od 9 časova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je zajedno sa predsednikom Austrije Aleksander van der Belenom na panelu „Zapadni Balkan i Evropska unija“. Dijalog koji je moderirao Pavol Demeš iz Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država ponudio je odgovore na pitanja kako Srbija doprinosi Evropi, koje su vrednosti koje će Austrija promovisati tokom svog predsedavanja Evropskom unijom, da li će politika proširenja ostati jedan od ključnih principa EU i kakva je vizija za budućnost regiona.
Među temama drugog dana bili su i trendovi u odnosima unutar Evropske unije, o čemu se diskutovalo na panelu na kome su učestvovali i zamenica ministra spoljnih poslova Italije Emanuela Del Re i pomoćnik zamenika ministra spoljnih poslova Češke David Koneški, kao i odnosi Zapada i Rusije, rastući uticaj Azije, ulozi žena u politici i uticaju korupcije na visokom nivou na međunarodnu bezbednost.
Diskutovalo se i o novoj fazi dijaloga Beograda i Prištine, uticaju Nemačke i SAD na region, a veliko interesovanje publike izazvala je diskusija o scenarijima za budućnost Balkana.
Jedna od najvažnijih sesija drugoga dana Beogradskog bezbednosnog foruma održana pod nazivom „Uticaj korupcije na visokom nivou na međunarodnu bezbednost“ bila je veoma posećena. Ova zanimljiva panel diskusija dala je argument da ne treba čekati političare da se suoče sa korupcijom, zbog njihovog interesa za negovanjem kleptokratskih mreža, već da javno i civilno društvo mora aktivno da se uključi u proces.
Sara Chayes, član organizacije “Carnegie vladavina prava” osvrnula se na kleptokratske mreže rekavši da su one „najveća pretnja međunarodnoj bezbednosti, te da su sve demokratske zemlje sve integrisanije u kleptokratske mreže širom sveta“.
Prema njenom mišljenju, postoji snažna politička volja da se neguje kleptokratska mreža. U kleptokratskim vladama, nedostatak kapaciteta u pravosuđu je nameran, a više obuka i više međunarodnih donatorskih pomoći ne suzbijaju, već održavaju kleptokratiju.
Kleptokratija je izraz kojim se opisuje stanje u državi u kojoj je korupcija najviših političkih institucija dovedena do nivoa kada vlast postoji samo zarad lične dobiti pojedinaca i stranaka koji je čine, na račun šire populacije i često bez sakrivanja.
Kleptokratije se tipično javljaju u zemljama trećeg sveta, a posebno u poslednje dve decenije u postkomunističkim zemljama istočne Evrope. To su uglavnom zemlje čiju ekonomiju (kao nasleđe) karakteriše odliv sredstava i resursa.
„Kada započnete revoluciju, ne možete da odete sa ulice čim se režim promeni, već stajete na ulici i zahtevate potpune reforme”, rekla je ona i dodala da treba prestati sa navodima da nema i nije bilo političke volje za suzbijanjem korupcije.
Katarina Đokić, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku govorila je o korupciji u oblasti odbrane, ali nije samo korupcija u oblasti odbrane ta koja utiče na ljudsku bezbednost,kaže Đokić, može biti posebno opasno da zbog velikih suma novca, zahtev tajnosti zaštiti zloupotrebu i izuzme od krivično-pravne odgovornosti.
„Prva žrtva korupcije u oblasti odbrane je sam odbrambeni sistem“, izjavila je ona. Korupcija u nabavkama dovodi do toga da vojnici izlaze na teren sa pogrešnom ili nedostajućom opremom. Regionalne ekspertske mreže su zato veoma značajne, jer je mnogo realnije koristiti primere dobrih praksi iz regiona nego ugledati se na modele koji se koriste u zemljama sa različitim kontekstima i većim budžetima.
Đokić je zaključila da suzbijanje korupcije zahteva određene društvene napore. „Moramo prestati da razgovaramo samo sa sobom,potrebno je da se svi uključe“ dodala je ona.
Leanne Cross, predstavnik za Grčku, Bugarsku i Srbiju, službe CPS izjavila je da moramo najpre proučiti našu ekspertizu i iskustva. Možemo da vidimo šta se nudi, ali na kraju dana je na samoj zemlji da odluči u kom pravcu želi da ide.
„Morate da počnete od nečeg. Za početak, pogledajte šta je rađeno po tom pitanju u drugim zemljama i pokušajte da naučite nešto iz toga. Takođe, važno je da uključimo i zainteresujemo javnost i civilno društvo „, insistirala je Cross.
Nataliya Shylo, koordinator projekta Centra za javne inicijative „Ideje za promene“ iz Ukrajine se ovom prilikom fokusirala na korupciju u Ukrajini. Ona je izjavila da je korupcija oružje koje možete koristiti na bojnom polju, bilo da je reč o nacionalnom, regionalnom ili individualnom nivou i objasnila na koji način i u kojoj meri je civilno društvo uključeno u antikorupcijski proces.
„Otvorene podatke u Ukrajini koriste aktivisti za istraživanje slučajeva korupcije, stvarajući promenu u mentalitetu zvaničnika koji sada ipak imaju neki osećaj odgovornosti“, rekla je Shylo.
Panel je vodio moderator Boris Divljak, predsedavajući Savetodavnog odbora Transparency International BiH.
Trećeg dana Foruma, 19. oktobra, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer održaće govor na temu jačanja zamajca na Balkanu. Teme diskusija će biti i promene koje nosi četvrta industrijska revolucija, odbrana od propagande i dezinformacija, sajber bezbednost, kao i perspektiva pravde i pomirenja u regionu. Premijeri Srbije i Makedonije, Ana Brnabić i Zoran Zaev govoriće na završnom panelu pod nazivom „Ka bolje povezanom regionu“, a dijalog će moderirati kolumnistkinja Gardijana Natali Nugired.
Kompletan spisak tema i govornika možete pogledati na sajtu www.belgradeforum.org
Diskusije možete pratiti uživo na Youtube kanalu BSF.
Pitanja možete postaviti i preko heštega #BelSecForum ili na Tviter nalogu BSF, kao i na Facebook stranici BSF.
