Aleksandar Matanović: Budućnost sveta je u kriptovalutama!

Aleksandar Matanović, jedan od osnivača Bitcoin asocijacije Srbije, suvlasnik servisa ECD za kupovinu i prodaju kriptovaluta, Master iz oblasti Digitalnih valuta, je za magazin SecuritySEE iz prve ruke na jednostavan način približio našim čitaocima značenje kriptovaluta, njihov razvojni put i podelio vlastita iskustva iz ove oblasti.

662

1. Šta spada pod pojmom kriptovaluta?

Kriptovaluta predstavlja nov koncept, koji se pojavio 2008. godine sa pojavom Bitcoin-a kao prve kriptovalute. Po svojoj prirodi to su digitalne valute, dakle postoje samo u elektronskom obliku. Kod njih je zanimljivo što su one decentralizovovane, ne postoji ni jedna institucija, ni jedan pojedinac, ni jedna grupa ljudi koja stoji iza tog projekta u smislu da oni upravljaju izdavanjem pomenute valute, već svi koji učestvuju u tom sistemu kao vlasnici kriptovaluta ga na neki način i kontrolišu. Taj sistem je otvoren za sve, niko nema mogućnost da bilo kome zabrani da učestvuje u kreiranju kriptovaluta, trgovini istim i u drugim transakcijama koje se odnose na ovaj segment. Zašto to ime kriptovalute? Kriptografija se koristi za verifikaciju transakcija i za kontrolu generisanja novih jedinica valute.  Za verifikaciju transakcija to nije nista novo, vi i kod klasičnog e-bankinga korisite kriptografiju za verifikaciju transakcija, jer prosto u suprotnom bi moglo da dođe do zloupotrebe, ali ovde se kriptografski kontroliše i generisanje novih jedinica valute. To je ono što je novo, vi imate algoritam koji definiše kojom se brzinom generišu nove jedinice valute. Na potpuno transparentan način se vidi ko je generisao, kada je generisao itd, ne postoji mogućnost da se taj novac nekontrolisano „doštampava“. To je inovativno u digitalnom svetu, jer je u digitalnom okruženju vrlo teško zadržati autentičnost nečega, u digitalnom svetu su kopije i originali isto i nemoguce ih je razlikovati. To je bilo nemoguće do pojave Bitcoin-a, on uvodi taj koncept da nešto što je digitalno može biti i jedinstveno.

2. Šta je Bitcoin?

Bitcoin je prva kriptovaluta, posle njega nastalo je preko 2000 kriptovaluta, ali je on i dalje prvi i po vrednosti, i po veličini infrastrukture, broju korisnika, snazi brenda itd. Postoje kriptovalute koje su tehnološki superiornije u smislu nekih novih rešenja, ali zbog nekih drugih faktora on je i dalje broj jedan. Već neko vreme drugu i treću poziciju drže Ethereum i Ripple, ali ne gledam ih kao konkurenciju zato što je Bitcoin fokusiran samo na novac, dok je Ethereum malo kompleksniji i omogućava da na njegovoj platformi kreirate decentralizovane aplikacije, što je potpuno nov i drugačiji koncept. Postoji jedna rečenica koja najbolje opisuje taj odnos: „Bitcoin je tigar, a Ethereum je ajkula“ – i jedan i drugi su gospodari u svom ekosistemu, ali nisu jedan drugom konkurencija.

3. Kako ste ušli u svet digitalnih valuta i šta Vas je podstaklo da otvorite servis za kupovinu i prodaju kriptovaluta?

Ušao sam još 2007. godine kada Bitcoin još uvek nije postojao! Postojale su neke druge internet valute koje su bila centralizovane i postojale su firme iza njih koje su kasnije bile ugašene jer se smatralo da je to nezakonito štampanje novca. Meni se taj koncept svideo, zbog mogućnosti da se novac brzo šalje preko interneta, i zaista mi je tada bilo već prirodno da mora da se pojavi neka vrsta novca koja brzo putuje, istom brzinom kao i ostali sadržaji na internetu. Prvi pokušaji nisu uspeli baš iz razloga što su bili centralizovani, pa ih je bilo lako ugušiti, ondnosno zaustaviti. Onda se 2008. pojavljuje Bitcoin prvo kao ideja, a 2009. je počeo da se generiše, dok sam ja za njega saznao 2011. godine. Bilo je tu malo i sreće, jer je mali broj ljudi znao tada, ali i malo ludosti i hrabrosti da se čovek upusti u to. Nisam ni bio siguran gde to vodi, ali sam prepoznao mogućnost za zaradu. Međutim, kada sam ušao u tu priču, bitcoin je tad bio 17 dolara, a u narednih nekoliko meseci je pao na 2 dolara. Tek tada sam krenuo da čitam o tome i da izučavam tu tehnologiju i tek tada sam shvatio da to ima nekog smisla i da se sprema nešto veliko. Onda sam 2012. godine pokrenuo servis za otkup i prodaju kriptovaluta zajedno sa partnerom. Shvatio sam da u Srbiji ima solidan broj rudara, ljudi koji svoj hardver koriste da odžavaju taj sistem. Videli smo da rudari imaju problem da Bitcoin-e koje izrudare unovče, dosta im je to bilo skupo i teško. ECD servis smo praktično pokrenuli da bismo njima olakšali da Bitcoin-e prodaju, dok je tek malo kasnije servis dobio i druge tipove korisnika.

4. Da li je bilo zloupotreba i sajber napada na vaš servis?

Bilo je nekih pokušaja napada, mada ništa ozbiljnije, niti se desila bilo kakva šteta. Razlog tome je delom što naš servis nije takozvana „berza“ kriptovaluta, već je samo suštinski menjačnica gde vi jednokratno kupite ili prodate. Berze su dosta zanimljivije za napade, jer one čuvaju sredstva korisnika, pa tako ako hakujete berzu možete uzeti veliku količinu kriptovaluta, dok ako hakujete naš servis šteta je vrlo ograničena, te verovatno nismo previse zanimljivi hakerima.

5. Od čega zavise oscilacije na digitalnom tržištu?

U principu zavise od ponude i potražnje, praktično kao i na berzi, gde ako imate pojačanu potražnju cena raste, ako imate povećanu ponudu cena opada. Sa obzirom na to da su ova tržišta malo slabije regulisana i relativno nova, ti efekti su pojačani, odnosno padovi i skokovi cena mogu biti ekstremniji. Mnogo je teško proceniti realnu vrednost Bitcoin-a, te ako biste sad napravili anketu i pitali ljude koliko realno vredi Bitcoin vi biste dobili odgovore od nula do million dolara! Ako poredimo kriptovalute sa nacionalnim valutama, kod nacionalnih imate centralnu banaka koja ima čitav niz alata za kontrolisanje cena i štelovanje kursa. Kod kriptovaluta ne postoji nikakva ustanova koja služi kao regulatorno telo koja će taj kurs da drži mirnim.

6. Da li Bitcoin može da se zameni u nacionalnu valutu?

Može u skoro svaku, između ostalog naš servis služi da se kriptovalute menjaju u dinare i obrunuto. Širom sveta imate servise gde možete da izvršite zamenu, postoji samo nekoliko zemalja gde je to zabranjeno.

7. U kojoj zemlji Evrope je najzastupljeniji Bitcoin?

Teško je tačno proceniti, ali neki pokazatelji govore da prednjače Velika Britanija i Nemačka, prosto zbog svoje veličine. Takođe imamo i neke manje zemlje koje su dosta jake, kao na primer Slovenija koja je među liderima u svetu kada je u pitanju tehnologija koja stoji iza kriptovaluta, takođe i Malta i Estonija imaju jako dobro razvijeno tržište kriptovaluta. Trenutna situacija je takva da se mnogi kripto biznisi upravo otvaraju i razvijaju baš na Mlati i u Estoniji jer tamo postoji licenca da se time profesionalno bave.

8. Da li postoji automat za kupovinu i prodaju kriptovaluta?

Postoji hiljade automata širom sveta, kod nas postoji 11 u ovom trenutku, od čega su 3 dvosmerna, gde možete kupiti i prodati, a ostali su jednosmerni gde možete samo kupiti kriptovalute.

9. Da li se dešavalo da Vas pozove neki korisnik vaših usuga da se požali na gubitak?

Gubici se dešavaju često, jer prosto za razliku od nekih sistema, prvenstveno finansijskih sistema, kod kriptovaluta je sav teret prenesen na korisnika, što znači da je korisnik apsolutno odgovoran za sve što mu se dešava. Kada izgubite kreditnu karticu vi odete u banku dobijete novu, kada zaboravite PIN odete u banku dobijete novi, kod kriptovaluta ste vi odgovorni za pristup vašim coin-ima, i ako izgubite pristup ne može niko da vam isti vrati, jer niko ne upravlja sistemom izdavanja kriptovaluta. Hakovi i sajber napadi se često dešavaju, ali na nivou korisnika, a ne na nivou Sistema. Bitcoin kao sistem nikada nije hakovan, sistem je za sada neprobojan.

10. Da li Bitcoin može biti na flash-u?

Može, postoje takozvani hardverski novčanici. Ljudi prave veliku grešku, prvo najčešće nabavljaju Bitcoin-e na berzama i često berze koriste kao novčanike. Berze imaju veliku količinu kriptovaluta svojih korisnika, pa su pod stalnim udarom hakera. Takođe dešava se da hakuju i računare ako tu držite vaše Bitcoin-e. Postoje i papirni novčanici, gde je moguće generisanje vašeg wallet-a koji ima privatni ključ i adresu na papiru. Pored toga što se može uništiti, on je nepraktičan, jer služi za jednokratnu upotrebu.

Bolja opcija je da držite kriptovalute na mobilnom telefonu ako je neki manji iznos u pitanju, a najsigurnija opcija – na hardverskom wallet-u. To je uređaj sličan flash-u, gde stoje privatni ključevi, gde vi samo u trenutku kada šaljete transakcije prikačite isti na računar. Razlog što se ljudi možda ne odluče odmah za hardverske wallet-e je što dodatno koštaju. Ipak, ono što malo dodate na sumu koju ste već izdvojili za kriptovalute se dosta isplati baš zbog tog sigurnog čuvanja.

11. Kako vidite budućnost kriptovaluta i dalji razvojni put?

Mislim da je budućnost dosta svetla, ali je potrebno dosta vremena da se to i ostvari iz više razloga. Kriptovalute su mnogima trn u oku i samim tim mnogima nije u interesu da one ozbiljnije zažive, ali verujem da je negde budućnost nemoguće zaustaviti. Istorija nas uči da kada se pojavi neka tehnologija koja je superiornija, ona u jednom trenutku mora da istisne iz upotrebe prethodnu tehnologiju čije je vreme prošlo. Pored otpora postojaćih sistema, postoji i tehnološki problem, koji je prisutan kod svake nove tehnologije – infrastruktuta nije još dovoljno zrela i tehnologija još nije dovoljno razvijena za najširu upotrebu. Problem koji je možda i najveći je navika ljudi! Ljudima je teško bilo da prihvate i automobile, mobilne telefone, internet, pa tako je isti problem i sada sa kriptovalutama.

12. Šta korisnici Vašeg servisa mogu sve da dobiju kod Vas i za koga je usluga Vašeg servisa suštinski namenjena?

Mi smo fukusirani na obične korisnike, u smislu da oni koji malo ozbilnije trguju idu na veće berze. Mi smo više za ljude kojima je potrebno da s vremena na vreme prodaju ili kupe kriptovalute na jednostavan i pouzdan način. Fokus je upravo na toj jednostavnosti – da svako može da ga koristi. Trudimo se da korisnicima taj prvi dodir sa kriptovalutama bude lako i pozitivno iskustvo. Takođe, pored prodaje i kupovine kriptovaluta, imamo i hardverske wallet-e koje prodajemo, imamo i mrežu automata širom Srbije, a organizujemo i specijalizovane kurseve sa idejom da ljude opismenimo na najbolji mogući način kada su kriptovalute u pitanju.