Vaši podaci su nova nafta: 7 šokantnih činjenica o privatnosti na mreži

Na internetu provodimo u proseku 6,5 sati dnevno, što znači da je sada više nego ikad važnije da razumemo kako naša privatnost na mreži može biti ugrožena. Nemojte se zavaravati, industrija mrežnog oglašavanje vam je na ovaj ili onaj način ipak u džepu.

142

Nekada je zaštita naše privatnosti bila jednostavna – kao spuštanje roletni. Način na koji egzistira savremeno društvo iziskuje da veći deo svog vremena i života provedete na mreži. Kako se navodi, na internetu provodimo u proseku 6,5 sati dnevno, što znači da je sada više nego ikad ranije od suštinskog značaja da razumemo kako naša privatnost na mreži može biti ugrožena. Odabrali smo 7 šokantnih činjenica koje će sigurno promeniti način na koji ste do sada razmišljali.

1. Pametni zvučnici slušaju i snimaju a da to i ne znate

Prema  North Eastern University, pametni zvučnici se slučajno aktiviraju do 19 puta dnevno, snimajući od 43 sekunde do 14 minuta svakog dana. To znači da vas često snimaju, a da vi to i ne znate. Većina ljudi drži svoje pametne zvučnike tamo gde i najčešće boravi –  u privatnim prostorima kao što su spavaće i dnevne  sobe, tako da je vaš zvučnik verovatno uhvatio privatne trenutke, između ostalog i raspravu sa supružnikom.

2. Društvene platforme nisu besplatne – plaćate svojom privatnošću

Platforme društvenih medija ostvaruju većinu svog prihoda dozvoljavajući brendovima da vam se približe i oglašavaju ciljane oglase za vaše potrebe. Ovi kanali generišu preko 34 milijarde dolara na godišnjem nivou od vaših podataka – saznaju više o vama i šalju vam ciljane reklame. Da bi to ostvarili, prate vašu aktivnost unutar i van svoje platforme kako bi pokušali da otkriju što više o vama –  interesovanja, godine, seksualnu orijentaciju, navike kupovine i skoro sve ostalo što čini vaš život. Nemojte se zavaravati, industrija mrežnog oglašavanje vam je na ovaj ili onaj način ipak u džepu. O tome, više možete  pročitati u našem tekstu Zašto stalno primate oglase za stvari o kojima ste upravo razgovarali? 

3. Audio vašeg glasovnog asistenta ponekad slušaju zaposleni

Da li ste znali da neke kompanije imaju zaposlene koji slušaju snimke vašeg glasovnog asistenta? Ovaj metod se koristi kako bi tehnologija više naučila o vama: kako bolje da prepoznaju vaš glas, isporučuju personalizovane reklame i daju ispravne odgovore na vaše komande. To vam možda neće smetati ako snimaju samo kada namerno koristite svoj uređaj, ali znamo iz činjenice broj 1 da se naši uređaji slučajno aktiviraju više puta tokom dana.

4. Povrede podataka nisu šala i redovno se dešavaju

Postoje brojni načini da se izvrši povreda podataka, a najčešći i najskuplji način i za kompanije i za korisnike je oticanje podataka – onda kada je sajber bezbednost kompanije ugrožena, stavljajući podatke korisnika usluga u pogrešne ruke. Samo u 2020. došlo je do 1001 povrede podataka, što je otkrilo više od 155 miliona osetljivih zapisa samo u Sjedinjenim Državama. „Osetljiva evidencija“ se kreće od vaših kontakt informacija (vaša e-pošta, kućna adresa, broj telefona), do vaših lozinki, datuma rođenja, pa čak i vaših zdravstvenih kartona.

5. 77% kompanija nema plan za reagovanje u slučaju sajber napada

Možemo pretpostaviti da kompanije praktikuju zaštitu naših ličnih podataka vodeći ih kao visoki prioritet, ali realnost je da preko 80% kompanija nije dovoljno  pripremljena za slučajeve ugrožavanja  svog sajber prostora. Ovo je posebno šokantno s obzirom da je veliki broj kompanija doživelo povrede podataka u poslednjih godinu dana, preko 50%.

6. Postoji čitava industrija koja je usredsređena na kupovinu i prodaju vaših podataka.

Posrednici podataka su kompanije koje prikupljaju informacije koje su javne na mreži i preprodaju ih drugim kompanijama radi marketinga. To je zato što kompanije žele da znaju što je više moguće informacija o svojim klijentima kako bi mogle da kreiraju sadržaj i šalju ciljano i isplativo oglašavanje za ono što vam treba i o čemu stalno govorite. Vaše informacije su veoma dragocene za preduzeća ( 89 USD u  proseku  za jednu e-poštu), što ovo čini industrijom od ogromnih 200 milijardi dolara.

7. U proseku, hakeri napadaju računare svakih 39 sekundi.

Prema studiji sprovedenoj na Univerzitetu Merilend,  hakeri u proseku napadaju računare povezane na internet svakih 39 sekundi. Otkrili su da hakeri u suštini pokreću automatizovane skripte, pokušavajući često korišćena korisnička imena i lozinke da dobiju pristup računarima. Verovatno je vreme da promenite svoju lozinku.

5/5 - (5 votes)