Usvojene izmene Zakona o oružju i municiji: Evo do kada možete da preregistrujete oružje

U Srbiji ima 900.000 legalnog oružja, nelegalni broj nepoznat. Smatra se da tek 7 odsto građana poseduje oružje, a procedura za njihovu preregistraciju komplikovana i skupa

394

Skupština Srbije usvojila je izmenu Zakona o oružju i municiji koja se tiče bar 900.000 ljudi u našoj zemlji, jer toliko naših građana ima „cevki“ u legalnom posedu. Izmena se odnosi na produženje roka za podnošenje zahteva za izdavanje isprava za oružje, pa se termin sa 5. marta ove godine prenosi na 5. mart 2024. godine.

U Zakonu o izmenama se navodi da se “ član 50. stav 1. reči: „do 5. marta 2022. godine“ zamenjuju rečima: „do 5. marta 2024. godine“.

U ovom članu u postojećem zakonu navodi se:

–  Fizička lica koja su posedovala oružne listove i dozvole za nošenje oružja za ličnu bezbednost, kao i pravna lica i preduzetnici koji su posedovali odobrenja za držanje oružja, izdata po zakonu koji je važio do dana početka primene ovog zakona, dužni su da do 5. marta 2022. godine podnesu zahtev za izdavanje isprave, zajedno sa uverenjem o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja u skladu sa ovim zakonom.

Nacionalnoj asocijaciji za oružje Srbije, pozivajući se na zvanične podatke našeg MUP-a, kažu da je 2012, 2013. godine u našoj zemlji bilo 1.150.000 registrovanog raznog oružja, ali da podaci od prošle godine govore da je taj broj spao na 900.000.

– Poslednji zvanični podatak iz MUP-a je bio da je taj broj 916.000, ali svakodnevno opada jer mnogo više ljudi predaje oružje u korist države, odriče ga se, a mnogo manji broj nabavlja novo oružje.

– Po nekim procenama, nakon ratnih dešavanja devedesetih, vojničko oružje su neki zadržali za sebe, ali je u međuvemenu bilo 7,8 legalizacija i raznih akcija oduzimanja tog oružja, i pozivanja da se ono vrati, i veliki broj toga je vraćen. Ostalo je, možda, kod nekih kriminalnih grupa koje se, inače, bave ilegalnim oružjem.

Kako nam objašnjavaju u ovoj asocijaciji, ako Srbija ima 7 miliona stanovnika, onda imamo 12 cevi na 100 stanovnika, što je kako kažu daleko manje od onoga kako su to predstavili zapadni mediji.

U Evropi je najnaoružanija Finska, a zatim Švajcarska. Čak i među bivšim republikama Jugoslavije mi smo ispod. Na prvom je Slovenija, na drugom Hrvatska, na trećem Bosna, na četvrtom Crna Gora, na petom smo mi, ispred Makedonije. Da ponovimo, pričamo samo o legalnom oružju – kažu nam u Nacionalnoj asocijaciji za oružje Srbije.

Najviše lovačkog oružja

Srbi u legalnom posedu, kako nam kažu, najviše imaju lovačkog oružja.

– Od 900.000 više od polovine je lovačko oružje. Na drugom mestu bi bilo oružje za ličnu bezbednost a posle sportsko i ima nešto kolekcionarskog oružja. U legalno oružje ne spada ono koje koriste organi reda poput policije, ono se i ne tretira Zakonom o oružju i municiji. Njime se tretira samo oružje kod građana. To znači da zakon tretira fizička lica, pravna lica – agencije za obezbeđenje, strelišta, streljane, streljačke klubove, muzeje…

Ko može da poseduje oružje?

 Ko može da poseduje oružje regulisano je Zakonom o oružju i municiji, i po njemu svako ko želi oružje u posed, mora da ispuni 9 uslova.

– Da je fizičko lice punoletno, da je državljanin Republike Srbije ili stalno nastanjen stranac, da je zdravstveno sposoban za nošenje oružja, da prođe lekarski pregled, da nije pravosnažno osuđivan na kaznu zatvora za krivična dela, da nije prekrajno kažnjavan u poslednje 4 godine zbog reda i mira i za prekršaj o Zakonu o oružju i municiji. Četvrti uslov je da ispunjavaju bezbednosno operativne provere, zatim da je lice obučeno za rukovanje oružjem tokom 20 časova teorijskog i praktičnog rada sa oružjem, za lovačko oružje da je lovac, za sportsko da je aktivan član , i da ima uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja – navode u asocijaciji.

Zašto je pomeren datum za 2024. godinu?

Razlog je jednostavan: preregistracija zahteva skup i vremenski zahtevan zdravstveni pregled skopčan s plaćanjem raznih birokratskih dozvola i taksa. Preregistracija zahteva da građanin prvo od svog izabranog lekara u domu zdravlja uzme uput, pošto uput privatnog lekara ne važi, pa onda obavi analizu krvi i urina, prođe preglede kod lekara interniste, oftalmologa, psihijatra i psihologa, kao i specijaliste medicine rada. Obilazak tolikog broja specijalista je naporan poduhvat i u normalnim okolnostima, a danas, usred epidemije virusa korona, nosi i visok rizik inficiranja za stotine hiljada zdravih ljudi koji bi trebalo da se šetaju od jedne do druge ordinacije. A zdravstveni radnici, već preopterećeni lečenjem hiljada pacijenata obolelih od kovida 19, trebalo bi da troše snagu i vreme na preglede hiljade zdravih ljudi.

Stoga je izmena Zakona logična i korisna za celu zajednicu.

 

5/5 - (3 votes)