Suicid među pripadnicima službi bezbednosti – 1000 zašto 1000 zato

Brojne studije otkrile su da je stopa suicida najviše izražena u profesijama zaštite i bezbednosti. Akcenat treba staviti na jačanje komunikacije. Rukovodilac treba jasno da stavi do znanja da ove vrste razgovora neće i ne smeju uticati na status zaposlenog, što je upravo jedan od razloga zašto se bezbednjaci zatvaraju u sebe – smatraju da ih niko neće razumeti, da će pokazati „slabost“ i da će to uticati na njihovu reputaciju...

218
Suicid među pripadnicima službi bezbednosti – 1000 zašto 1000 zato
- Sponzor članka -hikvision srbija

Nije lako biti pripadnik bezbednosnih snaga: policajac, vojnik, specijalac, načelnik, pukovnik…To znaju najbolje oni koji tako žive i kojima je bezbednost u krvi. Pročitajte u nastavku koji su to poslovi koji izlažu riziku pripadnike bezbednosne branše, koje ujedno možemo i pridodati listi.

ZA ONE KOJI VOLE ADRENALIN: 🔥NAJOPASNIJI POSLOVI U OBLASTI BEZBEDNOSTI 🔥

Pukovnik ili pokojnik?

Samo pojavljivanje na poslu može značiti jedno: stavljanje života na kocku, jer mogućnost sukoba sa „lošim momcima“ nikada ne prestaje. Kada policajac napravi grešku ili bude umešan u nesreću, mediji mogu brzinom svetlosti da prenesu informacije o incidentu, ali svakodnevna hrabrost i doprinos pripadnika policije i vojske opštoj bezbednosti obično ostaju nezabeleženi, zaboravljeni i često na margini.

U nekim slučajevima, izazovne i stresne situacije u poslovnom okruženju mogu pokrenuti gro problema  ili pogoršati lični život i zdravstvene probleme, na primer nezadovoljavajuća finansijska situacija, razvod, zavisnost od alkohola ili droga kao vid “utehe“ na nastale probleme. Samoubistva treba shvatiti kao ozbiljan problem, ne samo socijalno već etički i humano.

Ljudski život nije statistika.

Brojne studije otkrile su da je stopa suicida najviše izražena u profesijama zaštite i bezbednosti koje uključuju sprovođenje zakona, hitne službe (hitna medicinska pomoć i vatrogasci),  pripadnike bezbednosnog sektora – državnog i privatnog  (policijski službenici, vojna lica, telohranitelji, istražitelji, službenici obezbeđenja).

Faktori koji dovode do samoubistva:

  • Veća odgovornost – veća trauma
  • Niža odgovornost – nedovoljno poštovanja i samopoštovanja
  • Pritisak i tenzije od strane rukovodioca ili trećih strana
  • Nesreće i incidenti sa kojim se svakodnevno susreću ili budu na neki način umešani – incidenti fizičke prirode – gubitak kolege, nesreće, ubistva, pedofilija, silovanja, razni zločini
  • Zloupotrebe službenog položaja, ucene, iznude, korupcija, opcija „ili – ili“
  • Nemogućnost pokazivanja slabosti
  • Radni uslovi koji negativno utiču na mentalno zdravlje. Na primer česte noćne smene, što može poremetiti obrasce spavanja do tačke u kojoj biološka depresija postaje problem. Kada na primer policijski službenici ili službenici fizičkog obezbeđenja rade kontinuirane noćne smene, spavaju tokom dana i nisu izloženi sunčevoj svetlosti koja reguliše melatonin, može doći do umora i depresije.
  • Mobing
  • Nepoštovanje procedura i zakona, nemogućnost napredovanja, uslovljavanje

povezanost sa kriminalom

  • Povezanost sa kriminalnim miljeom
  • Finansijski aspekt – značajan generator stresa. Stopa samoubistva je obično u korelaciji sa stanjem u privredi. Kada je ekonomski rast usporen, stopa samoubistava raste.

Bezbednost je veoma važna branša, ali je i dalje karakterišu niske profitne marže, izuzetno skromne plate koje ne idu u korak sa troškovima života, pa se pripadnici sa niskim primanjima suočavaju sa velikim izazovima (neplaćanje računa, krediti, porezi, hipoteke, oduzimanje pokretnosti i nepokretnosti). A epilog, zna se.

Generalno, samoubistvo nije rezultat pojedinačnog pokretačkog događaja, već je podstaknuto nizom negativnih faktora – bioloških, fizičkih, ekoloških i situacionih – koji se spajaju, kaže Jill Harkavi-Friedman, klinički psiholog koji je proučavao samoubilačko ponašanje više od 25 godina i istraživač za Američku fondaciju za prevenciju samoubistava. „Samoubistvo je veoma složeno. Mnogi faktori doprinose tome“. Pored gorenavedenih uključujemo i sledeće:

  • Pristup oružju može biti faktor koji doprinosi povećanom riziku od samoubistva. Kada znate da imate pristup, a znate da imate i puno problema, mislite da ćete ih lako i „rešiti“
  • Pristup škakljivim informacijama, po principu „Više znaš – više patiš“
  • Trpljenje pritisaka (poslovno, privatno) uključujući i neke od gore navedenih faktora (ili sve) koji stvaraju frustraciju, osećaj nemoći, depresije i generiše razmišljanje o samoubistvu, za krajnju posledicu ima samoubilački akt.

suicid-medju-pripadnicima-bezbednosti-1000-zasto-1000-zatoPrema podacima sa kojima raspolaže Strukovno udruženje policije (SUP) u periodu od 2000. godine do maja 2016. godine samoubistvo je izvršio 141 policajac kažu za Danas. Najveći broj policajaca koji su izvršili suicid obavljalo je poslove:

  • policajca opšte nadležnosti 49,3 %
  • pripadnika kriminalističke policije 9,3 %
  • saobraćajnih policajaca 8,5 %
  • graničnih policajaca 7,7 %

Prosečna dužina radnog staža je oko 12, a prosek godina starosti je 36.

I pored toga što je Odeljenje za psihološku prevenciju i selekciju uvelo telefonsku liniju za hitnu psihološku pomoć u izrazito stresnim situacijama za zaposlene u MUP-u, koja je dostupna u periodu od 00-24 časova sedam dana u nedelji, čija je zamisao da uloga psihologa i socijalnog radnika bude da pruži prvu psihološku pomoć zaposlenima u izrazito stresnoj situaciji, u praksi to i nije baš uvek tako.

Koji su problemi?

  • Rešavanje posledica, a ne uzroka i konkretnih problema
  • Nedovoljna prevencija – nedovoljno posvećivanje ovom problemu

Prvi korak ka rešenju

  • Formiranje stručnih službi koje će se u saradnji sa poslodavcem u punom kapacitetu, stručno posvetiti prevenciji kroz psihološku podršku, poboljšanje radnog i socijalnog okruženja i kvaliteta života pripadnika bezbednosti
  • Donošenje Plana za unapređenje mentalnog zdravlja i prevenciju suicidalnog ponašanja u skladu sa profesijom (radnim pozicijama, rizicima) uključujući i druge faktore
  • Odgovarajuća selekcija kandidata

Prakse prevencije samoubistava

Rukovodioci treba da budu svesni kada njihovi službenici pokažu znake problema. Takve indikacije uključuju razdražljivost, oštre fluktuacije težine, agresivno ponašanje, probleme sa spavanjem i promene u navikama negovanja, kao što je nošenje iste odeće danima zaredom. Menadžeri takođe treba da obrate pažnju ako ton i sadržaj razgovora zaposlenog postanu sumorni.

Ako službenik ispoljava zabrinjavajuće ponašanje ili promene, dobra je ideja da menadžer pristupi i odgovori tome saosećajno i sa punim poštovanjem. Na primer „Primetio sam [takve i takve stvari]…da li vam je dobro?“ Ako službenik policije ili nekog drugog sektora bezbednosti odgovori tipa: „Ma, dobro sam, samo imam mnogo toga na umu sada“, menadžer treba jasno stavi do znanja da su vrata otvorena za razgovor o takvim stvarima sa predlogom odgovora: “Recite mi, možda mogu da vam pomognem“.

Prevencija suicida

Jasno je da razgovor o situaciji može smanjiti problem u smislu da se zaposleni oseća rasterećenije, a to je prvi korak ka izlazu iz depresije. Takođe, ono što je veoma važno, rukovodilac treba jasno da stavi do znanja da ove vrste razgovora neće i ne smeju da utiču na status zaposlenog, što je upravo jedan od razloga zašto se bezbednjaci zatvaraju u sebe – smatraju da ih niko neće razumeti, da će pokazati „slabost“ i da će to uticati na njihovu reputaciju, službeni tretman od strane nadređenih i drugih kolega i da će ih koštati unapređenja koje će se odraziti i na privatan život. Nažalost, u praksi su česte takve situacije i potrebno je razviti svest o načinu na koji će se pomoći i prevenirati suicidno razmišljanje i sam akt.

Nije kraj!

Kada osoba pretrpi fizičku povredu, obično to razumemo jer vidimo. Isto tako moramo razumeti da ponekad povrede i ožiljci nisu vidljivi, ali ipak postoje i utiču na kvalitet života. Mentalno zdravlje je jednako važno kao i fizičko zdravlje i moramo podići svest o njegovoj brizi.

Ko će nas čuvati, ako ne čuvamo one koji nas čuvaju?

5/5 - (1 vote)
Prethodni članakKoliko je bezbedna digitalna vozačka dozvola? Evo šta treba da znate
Sledeći članakPojačane kontrole inspekcije rada: Poslodavcima se više ne isplati da krše zakon