- Sponzor članka -

Svetski dan zaštite životne sredine, koji se svake godine obeležava 5. juna, predstavlja globalni podsetnik na hitnost i važnost očuvanja planete. Ustanovljen 1972. godine od strane Ujedinjenih nacija, ovaj dan najviše se obeležava u kontekstu ekologije, održivosti i zdravlja životne sredine. Ipak, njegov značaj se sve više prepoznaje i u širem kontekstu – uključujući i domen bezbednosti, jer to i jeste.

Ovogodišnja tema pod sloganom „Pobeda nad plastičnim zagađenjem“ fokusira se na jedan od najvećih ekoloških i zdravstvenih izazova našeg doba. Sa više od 400 miliona tona proizvedene plastike godišnje, od čega je više od polovine otpada plastika za jednokratnu upotrebu, svet se suočava sa krizom koja duboko utiče na sve aspekte našeg života.

Da li ste znali?

…koliko je plastični otpad opasan? Plastični otpad i mikroplastika sve češće zagađuju izvore vode, zemljište i vazduh, a toksične hemikalije koje se koriste u proizvodnji plastike povezuju se sa ozbiljnim zdravstvenim posledicama: od razvojnih poremećaja kod dece do problema sa plodnošću i neuroloških oštećenja. Ono što ovu krizu čini još složenijom jeste nemogućnost efikasne reciklaže – većina plastike se ne reciklira, već završava u životnoj sredini, na deponijama ili u procesima spaljivanja koji dodatno zagađuju vazduh. Mikroplastika predstavlja sveprisutnu, ali često zanemarenu pretnju po zdravlje ljudi i stabilnost životne sredine. Iako se plastika decenijama koristi kao praktičan materijal, njene posledice po zdravlje i ekosisteme postaju sve očiglednije.

Plastična kontaminacija neba! Naučnici upozoravaju: Mikroplastika u oblacima preti našem zdravlju i okolini

Šta nismo znali?

• Mikroplastika u ljudskom organizmu: Mikroplastične čestice, manje od 5 mm, mogu ući u telo putem hrane, tečnosti ili udisanjem, a zatim prelaze u krvotok. Posebno su ugrožena deca zbog male telesne mase i izloženosti pre rođenja
• Prisustvo u vitalnim organima: Mikroplastika je otkrivena u ljudskoj krvi, placenti, plućima, pa čak i u mozgu, što ukazuje na njenu sposobnost da prodre u različite delove tela i potencijalno izazove oštećenja ćelija.
• Uticaj na ćelijsko zdravlje: Istraživanja su pokazala da mikroplastika može uzrokovati oštećenje ljudskih ćelija, pospešiti pojavu alergijskih reakcija i izazvati apoptozu (programiranu ćelijsku smrt)
• Zagađenje vazduha: Mikroplastika u vazduhu je sve veći problem zagađenja, koji je dugo bio zanemaren u poređenju sa prisustvom mikroplastike u vodi i zemljištu. Ove čestice dolaze iz raznih izvora, šire se putem vetra i talože se na površinama, uključujući gradove, ruralne oblasti i čak polarne regione.
• Zagađenje voda: Plastični otpad je pronađen čak i u udaljenim arktičkim regionima, što ukazuje na globalni domet ovog problema. Najveći deo otpada (87%) potiče od ribolova, uključujući ostatke ribarskih mreža i delove plastičnih kontejnera
• Zagađenje zemljišta: Plastični otpad je teško razgradiv u tlu, a dugotrajna akumulacija utiče na kvalitet tla i ometa rast biljaka
• Reciklaža nije rešenje: Većina plastike se ne reciklira, već završava u životnoj sredini, na deponijama ili u procesima spaljivanja koji dodatno zagađuju vazduh. Sam proces reciklaže može osloboditi mikročestice plastike, dodatno pogoršavajući problem .

Ove činjenice jasno ukazuju na to da plastika nije samo praktičan materijal, već i ozbiljna pretnja po zdravlje ljudi i životnu sredinu. S obzirom na sveprisutnost plastike u svakodnevnom životu, neophodno je preduzeti konkretne korake ka smanjenju njene upotrebe i efikasnijem upravljanju otpadom.

Bezbednost i ekologija? I te kako imaju veze

Iz bezbednosnog ugla, ovo pitanje više nije samo ekološko. Ekološka bezbednost se danas s pravom smatra delom sveobuhvatnog koncepta bezbednosti – jer degradacija životne sredine dovodi do nestabilnosti, migracija, zdravstvenih kriza i ekonomske nesigurnosti. Upravo zbog toga, 5. jun predstavlja priliku i za bezbednosni sektor da preuzme aktivnu ulogu: podržavajući inicijative za održivost, podižući svest i integrišući ekološke rizike u procene bezbednosnih pretnji.

Uprkos naporima međunarodne zajednice, globalni dogovor o ograničavanju plastike i štetnih hemikalija još uvek nije postignut. Pregovarači nisu uspeli da postignu konsenzus tokom nedavnog sastanka u Busanu, a novi krug pregovora zakazan je za kasnije ove godine u Švajcarskoj. Neuspeh u postizanju pravno obavezujućeg sporazuma znači da pritisak ostaje na građanima, organizacijama i lokalnim zajednicama da deluju. A da li od toga ima nekih značajnih rezultata, ostaje nam da vidimo.

Pod ovogodišnjim motom „Naša moć, naša planeta“, organizacija EARTHDAY.ORG podseća da odgovornost za čistiju i bezbedniju budućnost leži upravo u rukama pojedinaca i zajednica. Ovaj princip nije nov – slična mobilizacija građana pre više od pola veka dovela je do donošenja ključnih ekoloških zakona u Sjedinjenim Američkim Državama, poput Zakona o čistom vazduhu i Zakona o čistoj vodi.

Iz toga proističe jednostavna, ali snažna poruka: bezbednost i zaštita životne sredine nisu odvojene sfere. Javna, zdravstvena, tehnološka i ekološka bezbednost od uvek su bile povezane, a tehnološkim napretkom, zapravo dolazi do izražaja ta koherentnost, a rešenja koja se primenjuju u jednom domenu sve češće utiču na stabilnost i održivost celog sistema.

Da li su zemlje u razvoju postale deponije za otpad razvijenog sveta?

Globalna trgovina otpadom postala je tiha, ali veoma ozbiljna pretnja za zemlje u razvoju. Iako postoji međunarodni pravni okvir koji reguliše prekogranično kretanje opasnog otpada (poput Bazelske konvencije), stvarnost je znatno složenija i često zabrinjavajuća.

Razvijene zemlje, suočene sa visokim troškovima i strogim standardima za upravljanje otpadom, sve češće izvoze velike količine elektronskog, plastičnog i industrijskog otpada u siromašnije države Azije, Afrike i pojedine delove Balkana. Ovaj otpad često dolazi pod oznakom „reciklabilni materijal“, iako se u praksi retko pravilno obrađuje.

Deponije u zemljama sa slabim ekološkim i zdravstvenim sistemima postaju legla zagađenja: plastika se spaljuje na otvorenom, ispuštaju se teški metali i kancerogene materije u zemljište i vodu, a lokalno stanovništvo – uključujući i decu – često radi u tim uslovima bez ikakve zaštite.

Balkan nije imun na ove prakse. Iako se retko javno priznaje, postoji ozbiljna sumnja da se određene količine otpada iz EU i drugih razvijenih zemalja preusmeravaju u region putem „sivih tokova“ ili kroz zakonske rupe. To podrazumeva povećan rizik za zdravlje stanovništva, degradaciju zemljišta i zagađenje reka, koje ne poznaju granice.

Pitanje bezbednosti otpada postaje i pitanje nacionalne bezbednosti – jer nekontrolisani otpad može ugroziti poljoprivredu, pijaću vodu i životni standard celih zajednica. Upravljanje otpadom više nije samo ekološki izazov, već i bezbednosni imperativ.

Za sve nas koji se bavimo bezbednošću – bilo kroz tehnologiju, upravljanje rizicima, ili fizičku zaštitu – 5. jun nije samo ekološki podsetnik. To je poziv na šire razumevanje naše uloge u stvaranju otpornijih, zdravijih i bezbednijih zajednica.