Evropska komisija saopštila je da će novi sistem ulaska i izlaska (Entry/Exit System – EES) na granicama Evropske unije početi da se primenjuje od 12. oktobra 2025. godine. Sistem će se uvoditi postepeno u narednih šest meseci, a nakon tog perioda biće u potpunosti funkcionalan na svim spoljnim granicama Šengenske zone.
Šta donosi EES?
EES je namenjen državljanima trećih zemalja koji u zemlje Šengena putuju na kraći boravak (do 90 dana u okviru perioda od 180 dana). Umesto dosadašnjeg pečatiranja pasoša, putnici će prilikom prvog ulaska u EU morati da:
- dostave svoje lične podatke,
- ostave otiske prstiju,
- i naprave fotografiju lica.
Na ovaj način, svako dalje putovanje beležiće se digitalno, čime se eliminiše dosadašnja praksa ručnog overavanja putnih dokumenata.
Zašto se uvodi novi sistem?
Prema Evropskoj komisiji, primena EES-a donosi nekoliko ključnih prednosti:
- pouzdano i precizno evidentiranje svih ulazaka i izlazaka,
- sistematsko otkrivanje osoba koje su prekoračile dozvoljeni boravak,
- identifikacija slučajeva falsifikovanja dokumenata ili krađe identiteta,
- unapređenje borbe protiv iregularnih migracija,
- jačanje bezbednosti evropskih građana.
Istovremeno, Komisija naglašava da sistem zadovoljava najviše standarde zaštite podataka i privatnosti.
Postepena implementacija
Uvođenje EES-a u fazama trebalo bi da obezbedi dovoljno vremena da se:
- državne institucije,
- granične službe,
- transportna industrija,
- kao i sami putnici — prilagode novim procedurama.
Šta sledi nakon EES-a?
EES je deo šireg paketa EU o tzv. pametnim granicama, u okviru koga je i sistem ETIAS (European Travel Information and Authorisation System). Očekuje se da ETIAS postane operativan u poslednjem kvartalu 2026. godine, a nedavno je naknada za odobrenje putovanja povećana sa 7 na 20 evra.
Bezbednosni aspekt: kraj lažnih identiteta, ali i nova pitanja
Uvođenjem EES-a, granice EU postaće otpornije na pokušaje korišćenja lažnih ili ukradenih identiteta, čime se značajno smanjuje prostor za kriminalne aktivnosti i zloupotrebe dokumenata. Sistem omogućava brzo prepoznavanje neslaganja u podacima i smanjuje mogućnost da neko putuje pod drugim imenom.
Međutim, ova tehnologija ima i svoju drugu stranu: obimno prikupljanje biometrijskih podataka otvara pitanja njihove dugoročne zaštite, skladištenja i eventualne zloupotrebe. Balans između sigurnosti granica i prava na privatnost biće jedan od ključnih izazova u primeni novog sistema.
Šta EES tačno prikuplja od biometrijskih i drugih podataka?
Na prvom prelazu granice sistem uzima:
- lične podatke iz putnog dokumenta (ime, prezime, vrsta dokumenta),
- datum i mesto ulaska/izlaska,
- fotografiju lica (live image),
- otiske prstiju (ako već nisu pohranjeni u viznom sistemu VIS). Fotografija i otisci služe za pouzdanu verifikaciju pri sledećim prelazima. Podaci se čuvaju i koriste kako bi se pratilo prekoračenje boravka, otkrili lažni identiteti i zloupotrebe.
Koliko je teško prevariti sistem (overstaying, lažni identiteti, spoofing)?
Ranije su se prevare zasnivale na pečatima i papirnim dokumentima koje je bilo lakše falsifikovati, dok EES uvodi digitalnu i biometrijsku proveru koja takve manipulacije čini znatno otežanim, zato što:
- Biometrija (lica + otisci) vezuje osobu za jedan identitet; falsifikovanje „novog“ identiteta zahtevno je jer bi moralo da zaobiđe i otiske i verifikaciju lica;
- Automatsko praćenje ulazaka/izlazaka brzo detektuje prekoračenja (overstaying) jer sistem u realnom vremenu upoređuje datume i biometrijske zapise.
- Otkrivanje lažnih ili ukradenih dokumenata se pojačava jer se podaci presecaju sa drugim bezbednosnim bazama; nepoznavanje ili pokušaj „dupliranja“ identiteta biva evidentirano.
Međutim, nijedan sistem nije potpuno savršen:
- Postoje tehnike biometrijskog spoofinga (npr. lažni otisci, fotografije/maske za prepoznavanje lica), ali moderni granični sistemi koriste protivmere (liveness detection, detekciju prezentacionih napada) koje takve pokušaje značajno komplikuju i smanjuju uspeh.
- Upotreba više faktora (lice + prsti + putni dokument + evidencija ulaska/izlaska) čini „manipulisanje“ skupom podataka tehnički zahtevnijim nego ranije. l
Mogu li putnici odbiti davanje biometrijskih podataka i šta tada sledi?
EES je obavezan za državljane trećih zemalja koji ulaze na kratki boravak; odbijanje davanja biometrike u početnoj registraciji obično znači da neće biti odobren ulazak. Sistem se zamišljen kao zamena pečata, pa se identifikacija bez tih podataka ne može kompletirati. Ipak, putnici imaju prava u vezi sa obradom njihovih podataka:
- Pravo na informaciju, pristup, ispravku i u određenim uslovima zahtev za brisanje (u skladu sa pravilima EES-a i GDPR-om).
- Postoji mehanizam pritužbi kod nacionalnih tela za zaštitu podataka ili evropskih nadzornih tela ako smatraju da je došlo do zloupotrebe ili neadekvatne zaštite
Privatnost i percepcija „invazivnosti“
Biometrija je se nekada koristila u kaznenim procedurama kao “etiketa“ za teške kriminalce, a danas postaje standard u vađenju putnih isprava i prelasku granica za obične građane.
Pravno, etički i bezbednosno, ovo je izuzetna praksa, koja sa sobom povlači obavezno davanje biometrijskih podataka, a to dalje otvara ozbiljna pitanja prava i sloboda, pa tako:
VAŠE LICE POSTAJE VALUTA ZA PRELAZ GRANCE
Putnik sa važećim dokumentima koji odbije da pruži otisak prsta ili fotografiju lica, može biti odbijen na granici, što se može posmatrati kao oblik prinude ili čak svojevrsne ucene – bez pristanka nema ni prava na ulazak. Dakle ako neko poslovno mora da otputuje ili samo želi turistički da obiđe grad koji je ceo život gledao na posteru, mora da plati daktiloskopskim otiscima ili svojim licem.
Takva praksa dovodi u pitanje principe sadržane u Povelji EU o osnovnim pravima i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Iako su ove tehnologije uvedene radi efikasnije kontrole i bezbednosti, njihova primena ne može biti odvojena od pravnog okvira i etičkih standarda.
Pravo na privatnost i slobodu kretanja, zagarantovano Povelјom EU o osnovnim pravima i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, može biti ugroženo ukoliko je ulazak u EU uslovljen predajom biometrijskih podataka. Putnici sa validnim dokumentima koji odbiju da pruže otisak prsta ili fotografiju lica mogu biti uskraćeni za ulazak, što se može smatrati oblikom prinude i dovodi do pitanja diskriminacije.
Posebna zabrinutost postoji zbog tehničkih ograničenja biometrijskih sistema. Studije i izveštaji ukazuju da algoritmi za prepoznavanje lica mogu pokazivati veće stope grešaka kod određenih grupa, uključujući starije osobe, osobe tamnije kože i osobe sa invaliditetom, što povećava rizik od nepravednog tretmana. Organizacije za ljudska prava, poput Amnesty International i Evropske agencije za ljudska prava, upozoravaju na moguće zloupotrebe i pozivaju na jasne pravne zaštite.
Evropska komisija ističe da je EES usklađen sa GDPR-om i najvišim standardima zaštite podataka, ali kritičari ističu da i dalje postoje značajni izazovi u očuvanju balansa između bezbednosti i prava pojedinaca. Naročito je važno da putnici budu informisani o svojim pravima i mogućnostima prigovora u slučaju sumnji u nepravilnosti ili diskriminaciju.
Zaključno, implementacija biometrijskih sistema na granicama zahteva pažljivo praćenje, transparentnost i razvoj efikasnih pravnih mehanizama koji će sprečiti diskriminaciju i zaštititi temeljna prava putnika, istovremeno omogućavajući efikasnu kontrolu i bezbednost na spoljnim granicama EU.
