Filmska pljačka usred Beograda
Tokom vikenda na Paliluli dogodila se teška krađa u prostorijama jedne privatne firme. Pljačka je otkrivena tek kada je radnica došla da očisti prostorije i primetila da sef ugrađen u zid – više NE POSTOJI.
U sefu se, prema prvim informacijama, nalazilo više od 30 miliona dinara i 50.000 evra. Vlasnik firme izjavio je da novac nije bio samo njegov, već i od poslovnog partnera koji ga je zamolio da mu pričuva značajnu sumu.
Policija i tužilaštvo odmah su obavešteni, a uviđaj je obavljen na licu mesta. Istraga je u toku – prikupljaju se snimci sa okolnih sigurnosnih kamera i utvrđuje se na koji način su počinioci uspeli da uđu u objekat i iznesu sef, a da pritom niko od komšija ili prolaznika ne primeti sumnjive aktivnosti.
Iz stručnog ugla
Imajući u vidu ovakvav nemili događaj, treba da postavimo pitanje: Da li je postojao adekvatan sistem obezbeđenja, planiran i prilagođen specifičnostima objekta i delatnosti? Za svaku vrstu sprovođenja i organizacije obezbeđenja obavezno se radi procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, kojom se propisuju sve dalje mere zaštite specifikuju i sprovode Planom obezbeđenja. Procena je akt kojim se vrši identifikacija 11 grupa rizika, uključujući poziciju, lokaciju, delatnost, kontekst poslovanja i rizike i potencijalne opasnosti identifikovane određenim metodama.
U ovom slučaju, lopovi su efikasno, nečujno i ekspeditivno odneli sef iz zida, što ukazuje na sofisticiranu grupu. Ipak, bez obzira na stručnost počinilaca, pravilno sprovedena procena rizika propisuje procedure i mere zaštite objekta: da li će pored kamera postojati alarmni sistem sa monitoringom koji odmah reaguje, sigurnosne brave i vrata zbog prirode posla, službenik obezbeđenja (jedan ili više) ili mobilne patrole koje obilaze prostor. Na žalost, procene se često rade samo da bi ispunile zakonsku obavezu, a ne da bi zaista zaštitile objekat, ljude i poslovanje.
Posebno je važno naglasiti da ovako velike količine novca ne smeju ostati u sefovima bez nadzora, već se moraju transportovati preko ovlašćenih FTO službi i agencija za fizičko-tehničko obezbeđenje. Kamere same po sebi služe prvenstveno kao dokazni materijal; ukoliko nema ko da nadgleda i reaguje, one nisu preventivne, a mogu biti beskorisne ako ih lopovi prethodno namerno oštete ili deaktiviraju.
Zato je ključno da objekat bude pravovremeno i adekvatno obezbeđen kombinacijom tehnologije i ljudskog faktora – aktivni monitoring, alarmni sistemi, fizičko prisustvo službenika i patrole kako bi zaštita bila stvarno efikasna a sistemi imali svoju upotrebnu svrhu.
Činjenica je da danas, ukoliko je neko odlučio da uđe u objekat, klasična brava i ključ nisu ozbiljna prepreka. Upravo zato procena rizika mora biti polazna osnova svakog plana obezbeđenja. Da li angažovati firmu za transport novca i vrednosti ili se osloniti na sef unutar poslovnih prostorija i ostaviti ih lopovima?
Ovaj događaj pokazuje da posledice mogu biti gotovo 100% uništenje poslovanja i imovine, naročito kada su u pitanju i poverenička sredstva, kao u ovom slučaju.
Lopove ne treba potcenjivati
Lopovi više nisu amateri – reč je o dobro organizovanim grupama koje znaju šta rade. Zato je ozbiljan bezbednosni sistem kombinacija tehnologije (kamere, alarmi, monitoring) i ljudskog prisustva (obezbeđenje, brza intervencija). Sve ostalo je prepuštanje slučaju.
