U fokusu

Jedan od uslova za stabilno i zdravo društvo predstavlja pravilno formirana kolektivna svest. Pored uobičajene kolektivne svesti, koja se smatra pozitivnim pokretačem države i društva, postoje i patološki oblici kolektivne svesti (u koje se ubraja i sektaška svest), koji se rađaju kao nametnuti oblici pojedincima i grupama, a radi uspostavljanja kontrole državnih institicija, pa i same države.

Nova istraživanja sugerišu da su površne, ali namerne promene u nečijem izgledu lica, kao što je nova frizura ili ten, iznenađujuće efikasne u obmanjivanju ljudi u prepoznavanju identiteta.

Samoubistvo, po najkraćoj definiciji Svetske zdrastvene organizacije(SZO), predstavlja čin namernog prekida sopstvenog života. Iako je samoubistvo čin pojedinca, ono ostavlja teške posledice na veliki broj ljudi, tu strada porodica nesrećnog lica kao i neposredno okruženje

Facebook i ostale društvene mreže se osim u svrhu komunikacije i zabave koriste i za izvršavanje brojnih zlonamernih radnji koje ugrožavaju bezbednost njihovih korisnika.

Privatni podaci više stotina nemačkih političara, među kojima je i kancelarka Angela Merkel hakovani su i objavljeni. Pored nje na meti hakera našli su se i lider Zelenih Robert Habek i satiričar Jan Bohmerman.

Veliki broj ljudi na kraju godine odlazi na zimovanja i razna praznična putovanja. Praznici bi trebali biti vreme za opuštanje i druženje sa ljudima koje volite, ali ova sezona radosti može biti i sezona opasnosti za vaš dom. Upravo tada prazni domovi postaju meta provalnika. Eksperti za bezbednost predlažu sledeće načine kako da zaštitite svoje kuće i stanove:

Svake godine građanstvo se upozorava na štetne posledice pirotehničkih sredstava, pa ipak desetine, uglavnom mladih ljudi, u Novu godinu uđu u zavojima baš zbog petardi, raketa i vatrometa. Umesto da se deca raduju Novoj godini i uživaju u čarima praznika, redovno nas istraumiraju vesti da je nekom detetu petarda raznela šaku, prste ili da je imalo neku drugu tešku povredu prouzrokovanu upotrebom pirotehničkih sredstava.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen je u Skupštini i pored brojnih kritika Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i organizacija civilnog društva. Poverenik Rodoljub Šabić je ranije upozoravao na to da je Zakon neprimenljiv, a Evropska komisija je u svom ranijem mišljenju navela da je problematična struktura Zakona, te da je nerazumljiv i komplikovan. Ipak, čini se da Zakon i pored manjkavosti predstavlja proširenje prava građana u zaštiti ličnih podataka.

U sredu, 17. oktobra u hotelu Hajat počeo je osmi Beogradski bezbednosni forum pod nazivom „Zajedništvom do odgovora na novu normalnost", koji će trajati do petka 19. oktobra u 14 časova.

Pokazna vežba organizovana prošle nedelje je veoma značajna, jer nudi platformu za testiranje tehnologija razvijenih u okviru Programa koji ima za cilj promovisanje dijaloga i praktične saradnje između zemalja, zasnovanih na naučnim istraživanjima, tehnološkim inovacijama i razmeni znanja.