Zaštitite svoj dom od provalnika i spokojno provedite odmor

Redakcija
-
0
Zaštitite svoj dom od provalnika i spokojno provedite odmor
  1. Pronađite osobu od poverenja da obilazi kuću

Ukoliko kuća ostaje prazna za vreme putovanja, preporučujemo da pronađete osobu koja će je obilaziti bar jedanput dnevno ili zamolite komšije da vaš dom jednostavno „drže na oku”. Zamolivši prijatelja da pokupi pristiglu poštu, podešava osvetljenje i vodi računa o odnošenju smeća, odvratićete provalnika zbog toga što objekat neće delovati prazno. U slučaju da imate problem sa pronalaskom osobe od poverenja ugradnja automatskog sistema može biti rešenje problrma. Elektronski sistem  „smart home” koristi se za kontrolu svetla, roletni, grejanja, prozora, vrata ili detektora dima, kojima korisnici mogu jednostavno upravljati i kontrolisati ih bez obzira na to gde se nalaze.

  1. Nemojte postavljati planove za odmor na društvenim mrežama

Koliko god bili uzbuđeni zbog odmora, najsigurnije je da sadržaj sa letovanja na društvenu mrežu postavite tek kada se vratite sa putovanja. Ako pišete javno o svom predstojećem odmoru, obaveštavate mnoge ljude da će i vaš dom biti prazan što je bezbednosni rizik. Pokušajte i da se suzdržite od postavljanja fotografija na društvene mreže pre nego što se vratite kući.

  1. Održavajte dvorište urednim

Kako bi izgledalo da je neko u kući, veoma je bitno održavati prostor ispred nje. Ukoliko uvek vodite računa da vaše dvorište izgleda uredno, postarajte se da tako bude i dok ste vi odsutni. U slučaju da planirate da budete odsutni duži vremenski period, preporučujemo da neko održava dvorište umesto vas, zbog toga što je neuredano drvorište jasan pokazatelj da niko nije tu da brine o njemu.

  1. Ugradite sigurnosni sistem

Ugradnjom sigurnosnog sistema bićete mirni i spokojni, jer je vaš dom pod konstantnim nadzorom. Alarmni sistem obavestiće lokalne vlasti o bilo kakvom pokušaju ugrožavanja bezbednosti, ali će i delimično odvratiti potencijalne provalnike. Bezbednosni sistem vas takođe može na daljinu obavestiti o neobičnim pokretima ili promenama u vašoj kući.

Neophodnim pripremama možete spasiti svoj dom od neželjenih posetilaca, da biste se na pravi način prepustili uživanju, znajući da su vaša kuća i vredne stvari osigurane i bezbedne za vreme vašeg odsustva.

Nepripremljene ustanove na meti „ucenjivačkih virusa”

Milica Miladinović
-
0
Nepripremljene ustanove na meti „ucenjivačkih virusa”

Ransomware sprečava pristup operativnom sistemu i primorava žrtve da plate otkup kako bi im se obezbedio pristup operativnom sistemu ili povratak njihovih ličnih podataka. Gotovo polovina žrtava morala je da plati otkup ciji je prosečan iznos 2.500 dolara.

WannaCry je novi ransomware koji agresivno napada zdravstvene ustanove, kompanije i železnice širom sveta, što je dovelo do prekida rada brojnih bolnica, kompanija, kao i smetnji u transportnim mrežama.

Zdravstvo na udaru

Ono što posebno zabrinjava jesu posledice sa kojima se zbog ovog razornog napada suočavaju bolnice. Među najteže pogođenim su organizacije Nacionalne zdravstvene službe (National Health Service) u Engleskoj i Škotskoj, što je prouzrokovalo neviđen haos u njihovom funkcionisanju. Napad je blokirao više od trećine NHS bolnica, a najveću štetu su pretrpeli pacijenti koji nisu mogli da dođu na zakazane preglede, među kojima su i srčani bolesnici kojima su zbog kolapsa sistema otkazane operacije srca.

Međutim, kada je reč o osiguravanju zdravstvenih ustanova od hakerskih napada, situaciji ne pomaže ni činjenica da većina ovih organizacija teži ka tome da svoje sigurnosne mere učini „pametnijim” kroz povećanu umreženost. Iako ovo nudi veliki potencijal kada je reč o menjanju trenutnog (i zastarelog) modela zdravstvene nege, sve to podrazumeva i veću opasnost od hakerskih napada zbog iste umreženosti, koja ima toliko dobrih strana.

Ljudi se najčešće prevare klikom na download linkova u mejlovima, chat-u ili društvenim mrežama, dok je drugi najčešći način pristup sajtu sa koga se skine određeni maliciozni program sa ili bez vašeg znanja.

Šta je najbolja preventiva?

  1. Ne budite preterano radoznali sa istraživanjem nepoznatih i sumnjivih linkova za download
  2. Uvek ažurirajte antivirus
  3. Poželjno je izbegavati administratorske privilegije na računaru

Šta se predlaže ukoliko je šteta već učinjena?

  1. Čišćenje računara od virusa iz offline režima.
  2. Moguć oporavak obrisanih fajlova samo ukoliko je malware šifrovao fajlove pa brisao originale.
  3. Reinstalacija sistema.

Istraživanje koje je sprovela kompanija „NNT Security” pokazalo je da čak 77% svih globalno otkrivenih ransomware programa pogađa 4 sektora: poslovni svet i profesionalne usluge (28%), vlade i ministrarstva (19%), zdravstvo (15%) kao i maloprodaju (15%).

KRAĐE U MALOPRODAJI: Sigurnosne kamere najbolje rešenje

Redakcija
-
0
KRAĐE U MALOPRODAJI: Sigurnosne kamere najbolje rešenje

Kamere i video nadzor mogu značajno smanjiti procenat krađa, jer će lopovi i zaposleni koji znaju da je objekat pod video nadzorom biti manje u iskušenju da kradu ili budu saučesnici. Sigurnosne kamere će takođe pomoći da se identifikuje osoba uz pomoć veoma jasne i čiste slike, zbog čega se ovo smatra najefikasnijom metodom sprečavanja krađe i pronalaženja lopova.

Krađe zaposlenih:

Uprkos iscrpnim proverama i intervjuima, nijedan poslodavac ne može biti 100% siguran da se krađa neće dogoditi. Video materijal sigurnosnih kamera omogućava da se ovakvi slučajevi otkriju i suzbiju. Na taj način poslodavac može odmah da otpusti zaposlenog, da podnese krivičnu prijavu i spreči dalje gubitke.

Prevare prodavaca:

Neki zaposleni svojim prijateljima ili članovima porodice daju nepostojeće popuste unosom pogrešne šifre ili tako što jednostavno ne skeniraju robu. Ovakve prevare često mogu da promaknu menadžmentu jer su prodavci pronašli veoma diskretne načine da smanje cenu artikla ili ga čak daju besplatno. Kamere u maloprodajnim objektima omogućavaju da se radnik uhvati na delu i da se odreaguje istog momenta.

Blic pljačke:

Blic pljačke uglavnom vrše grupe adolescenata ili mladih ljudi koji na prepad ulaze u objekat i kradu veliki broj artikala, bacajući i razbijajući stvari u objektu, dok viču ili zaposlenima upućuju pretnje kako bi izazvali paniku. Ovaj relativno novi metod krađe je sve češći u metropolama i predstavlja ogromnu opasnost za osoblje ali i za kupce. Vlasnici prodavnica ne bi trebalo da intervenišu niti da probaju da upotrebe fizičku silu u ovim često nasilnim pljačkama, ali će sigurnosne kamere pomoći da se učesnici identifikuju i kazne.

Organizovane grupe za krađu:

Ove organizovane grupe deluju tako što ležerno idu kroz prodavnicu i stavljaju proizvode u kolica ili torbe, a zatim istrčavaju iz objekta gde ih najčešće čeka iskusni vozač. Vlasnici prodavnica i službenici obezbeđenja često ne primećuju ove profesionalne lopove dok ne uoče nedostatak robe. Sigurnosne kamere mogu da naprave video zapis kako iz unutrašnjosti tako i sa spoljašne strane objekta, i tako pomognu policiji u pronalasku i identifikovanju lopova.

Ulaganje u kamere i video nadzor kao jedno od bezbednosnih rešenja za sprečavanje krađa, donosi višestruke dobitke. U zavisnosti od izgleda maloprodajnog objekta i toga da li u njemu možda postoje slabo vidljivi ili neosvetljeni prostori, vlasnici prodavnica mogu da izaberu odgovarajuće kamere, spreče krađe i da maksimizuju svoj profit.

Turisti ipak biraju da budu konektovani, a ne bezbedni

Redakcija
-
0
Turisti ipak biraju da budu konektovani, a ne bezbedni

Istraživanje „Digitalni detoks” , koje je sprovela kompanija „McAfee” , pokazalo je da 52% ispitanika provede najmanje sat vremena dnevno dok su na odmoru proveravajući svoju elektronsku poštu, poruke ili društve mreže.

  • Svakim danom sebi postavljamo sve više zadataka a telefoni i laptopovi postaju produžeci nas samih. Ljudi moraju biti oprezni kada koriste svoje elektronske uređaje na odmoru. Pridržavajući se osnovnih mera bezbednosti i izbegavajući nepotrebne rizike, zaštitiće svoje lične podatke i učiniće odmor prijatnijim kada znaju da su povezani na sigurnu mrežu, kaže Gary Davis iz kompanije „McAfee ”.

Široka dostupnost wi-fi mreže može otežati nameru da se „diskonektujete” za vreme odmora, ali ako se oduprete izazovima, iskusićete mnogo sigurnije putovanje. Iako mnogi ne žele da se odreknu interneta dok su na putu, čak 81% onih koji su to uspeli tvrde da su imali mnogo prijatniji i rasterećeniji odmor.

Telefon ne ispuštamo iz ruku ni na odmoru:

  • 38% ispitanika svakog dana proverava svoj poslovni ili lični e-mail, dok 27% to čini konstantno u toku dana
  • 37% učesnika istraživanja nije moglo da odoli postavljanju sadržaja na društvene mreže čak ni za vreme odmora
  • Od svog laptopa spremno je da se odrekne 72% ispitanika, ali samo 27% njih bi ostavilo mobilni telefon u hotelskoj sobi
  • Najčešće naveden razlog zbog kojeg ljudi ne žele da budu bez telefona je da bi bili dostupni svojoj porodici i prijateljima

Da li razmišljamo koju wi-fi mrežu koristimo?

  • 31% učesnika straživanja priznalo je da uopšte ne razmišlja o bezbednosnim rizicima kada koristi otvorenu wi-fi mrežu
  • Čak 58% ispitanika reklo je da ne zna kako da proveri da li je i u kojoj meri otvorena mreža bezbedna
  • 32% ispitanika navelo da će izabrati onu wi-fi mrežu na koju će se najbrže povezati

Posebno neobičan je podatak da 15% turista smatra da su informacije o njima, kao i lični podaci bezbedniji za vreme odmora nego kada su kod kuće.

Opšte Udruženje detektiva Srbije primljeno u porodicu evropskih detektiva

Redakcija
-
0
Opšte Udruženje detektiva Srbije primljeno u porodicu evropskih detektiva

International Federation of Associations of private DetectivesSrpsko udruženje postalo je ravnopravan član IKD-a (International Federation of Associations of private Detectives), koja okuplja nacionalne asocijacije država Evropske unije, i jedna je od najuticajnijih organizacija u Evropi u domenu privatne bezbednosti. 

Tim povodom razgovarali smo sa Ratkom Jolićem, sekretarom Opšteg udružeja detektiva Srbije. 

Kakav je značaj prijema u jednu tako ozbiljnu detektivsku organizaciju kakva je IKD, koja ima tradiciju od preko 50 godina u detektivskoj delatnosti?

  • Nakon što su 2. juna delegati svih evropskih zemalja jednoglasno doneli odluku o prijemu našeg Udruženja u svoje redove, sa ponosom mogu reći da smo postali deo velike evropske porodice detektiva. Posebno nas raduje činjenica da smo postali deo ove evropske asocijacije pre pristupanja Srbije Evropskoj uniji, a to znači da evropske kolege prihvataju i da prepoznaju našu ozbiljnost, rad i profesionalnost. Sada smo zajedno sa ostalim evropskim detektivima na mapi Evropske unije kao ravnopravan član. 

O čemu se govorilo i ko je Opšte udruženje detektiva Srbije predstavljao na sastanku izvršnog odbora IKD-a?

  • Opšte udruženje detektiva Srbije predstavljao je prof. dr Dragan Trivan, predsednik Udruženja, koji je prisutnima izložio specifičnsti detektivske delatnost u Republici Srbiji. Profesor Trivan je sa ponosnom istako da u Srbiji već postoji Zakon o detektivskoj delatnosti iz 2013. godine, iako ga neke mnogo veće i razvijenije evropske zemlje još uvek nisu donele. Na sastanku je takođe bilo reči o daljim aktivnostima našeg udruženja, aktivnostima na aktivnom uključivanju i praćenju evropskih tokova.
dragan-trivan-tony-imossiu-IKD
Generalni sekretar IKD-a Tony Imossi, predsednik Udruženja privatnih detektiva Srbije prof. dr Dragan Trivan i zamenik generalnog sekretara IKD-a Georg Hirtl

IKD veoma mnogo pažnje poklanja etičkom kodeksu u obavljanju detektivske delatnosti. Da li je i o ovome bilo reči na sastanku u Helsinkiju?

  • Tako je, IKD posebnu pažnju poklanja etičkom kodeksu. Prof. dr Dragan Trivan je izložio nacrt kodeksa koji bi trebalo uskoro da bude usvojen, i on je od ostalih članova ocenjen kao izuzetno kvalitetan. U kodeksu je navedeno 10 principa, a neki od njih su: pricip zakonistosti, princip detektivske etike, princip tajnosti, zatim princip humanosti. On ne obavezuje pravno kao što je to slučaj sa Zakonom o detektivskoj delatnosti, ali je veoma značajan za svakog ko želi da se na profesionalan način bavi detektivskom delatnošću, kao i za korisnike usluga. 

Kako će se ovaj prijem odraziti na dalji razvoj vašeg Udruženja, ali i na čitavu detektivsku delatnost u Srbiji?

  • Kao Udrženje, pre svega ćemo imati koristi od bolje međunarodne saradnje po pitanju razmene detektivskih usluga i informacija, dok će se članovi našeg Udruženja naći na portalu ove međunarodne asocijacije. Mnogi od prisutnih nisu znali na kom je nivou detektivska delatnost u Srbiji. Profesor Trivan je kao posebno značajnu istakao činjenicu da je Srbija primljena u IKD baš u jubilarnoj godini, kada se obeležava 95 godina detektivske delatnosti u Republici Srbiji. Sve ovo govori da ni po čemu ne zaostajemo za ostalim evropskim zemljama, i to je put kojim želimo da nastavimo naše aktivnosti.

Na kraju sastanka, profesor Trivan je u ime srpskih detektiva generalnom sekretaru IKD-a gospodinu Tony Imossi-u uručio zastavu Republike Srbije koja će biti istaknuta ravnopravno sa zastavama ostalih zemalja u ovoj međunarodnoj asocijaciji. Predsednik srpskih detektiva se tom prilikom ujedno i zahvalio izvršnom odboru IKD-a na ukazanom poverenju i prijemu Srbije u svoje članstvo.

5 načina na koje društvene mreže menjaju korporativnu bezbednost

Redakcija
-
0
5 načina na koje društvene mreže menjaju korporativnu bezbednost
  1. Zahtevanje urgentnih reakcija

Hitno saopštenje je samo jedan od primera ubrzanog delovanja koji se od bezbednosnih timova očekuju u vreme krize. Svaka intrigantna situacija može rezultirati gomilom tekstova, poziva i e-mailova od zainteresovanih aktera – a svaki od njih želeće da zna šta se dogodilo i kakav je potencijalni uticaj na kompaniju. Da bi blagovremeno i efikasno odgovorili, bezbednosni timovi moraju uvek držati situaciju pod kontrolom.

  1. Informacije su na sve strane

Pre 10-ak godina, pouzdane informacije o velikim incidentima mogle su biti dobijene samo putem zvaničnih kanala. Međutim, društvene mreže omogućile su bezbednosnim timovima da do udarnih vesti dođu preko „tajnih” izvora. Iako ovo povećanje dostupnosti informacija omogućava timovima da budu aktivniji, sa druge strane obim podataka je zapanjujući i raste iz dana u dan.

  1. Društvene mreže su klizav teren

Informacije sa društvenih mreža mogu biti kontradiktorne i oprečne. Iako je sadržaj odmah i lako dostupan, često nije proveren. Menadžeri bezbednosti moraju imati znanja i umeća da pronađu relevantne informacije, da ih izdvoje iz gomile i da ih iskoriste u svoju korist. U međuvremenu, porast popularnosti aplikacija za razmenjivanje privatnih poruka kao što su „Snapchat” ili  „Whatsapp”, dodatno otežava situaciju.

  1. Sadržaj bledi, ali rizici ostaju

Iako sadržaj sa društvenih mreža nekada deluje prolazno, on može biti izvor ozbiljnih i dugoročnih rizika. Korisnici svoje naloge mogu iskoristiti za pretnje ili iskazivanje nezadovoljstva. Od zaposlenih u nekoj kompaniji mogu da procure informacije o planovima njihovih nadređenih. Deca rukovodilaca kompanije mogu nenamerno otkriti informaciju postavljanjem fotografije ili nekog drugog, naizgled bezazlenog sadržaja. Podsećamo da uticaj ovog izlaganja privatnosti nije ograničen samo na fizičku sigurnost. Rizici se prostiru mnogo dalje.

  1. Pojam realnog vremena postaje haotičan

Događaji koji se odigravaju u realnom vremenu zbog informacija sa društvenih mreža mogu postati problematični. Bezbednosni timovi moraju biti svesni da sadržaji sa društvenih mreža munjevitom brzinom izazivaju povratne reakcije na realne situacije.

Zaštita kritične informacione infrastrukture od presudnog značaja

Milica Miladinović
-
0
Zaštita kritične informacione infrastrukture od presudnog značaja

Nesporno je da se u današnje vreme rad brojnih kritičnih infrastruktura zasniva na informaciono-komunikacionim sistemima i da narušavanje bezbednosti ovih sistema može imati štetne i trajne posledice.

Često se spominje i kolaps informaciono-komunikacikacionih sistema u Estoniji 2007. godine, kada je izvršen napad na servere državnih organa i banaka, zbog čega su finansijske transakcije danima bile blokirane.

Takođe, sve više medicinskih uređaja – hirurških i anestetičkih sredstava, pumpi za infuziju, pejsmejkera, defibrilatora, labaratorijske opreme je umreženo, što pored korisnih dejstava predstavlja veliki bezbednosni rizik za zdravstvene ustanove i pacijente, imajući u vidu da hakovanje ovih uređaja može dovesti i do smrti pacijenta.

Evropska agencija za bezbednost mreža i informacija (ENISA) formulusala je principe koji se odnose na zaštitu kritične informacione infrastrukture:

  1. Povećati saradnju institucija sa privatnim subjektima – udruženjima, fakultetima, akademijama
  2. Razvijati mehanizme prevencije u slučaju vanredne situacije
  3. Prijavljivati incidente u njihovom začetku
  4. Obaveštavati javnost o opasnostima koje mogu da se prošire i na druge sisteme
  5. Informisati i podizati svet i stanju informacione betbednosti

Evropska unija je 2006. godine pokrenula Evropski program za zaštitu kritične infrastrukture, u okviru kojeg je sačinjena Direktiva 2008/114/EC o identifikaciji i određivanju kritične infrastrukture i proceni potrebe unapređenja njene zaštite. Kritičnu infrastrukturu određuje kao imovinu, sistem ili njihov deo koji se nalazi u državama članicama Evropske unije i neophodan je za održavanje vitalnih društvenih funkcija.

Zakon o informacionoj bezbednosti koji je Srbija usvojila 2016. godine je prvi zakon koji reguliše mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, odgovornosti pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenje informaciono-komunikacionih sistema, a nadležni organ je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

Očekuje se da će koordinisan i temeljan pristup, informacije iz brojnih segmenata društva i napori svih bitnih društvenih činilaca u ovoj oblasti znatno pomogći da i sistemi kritične informacione strukture budu bezbedniji i da neometano pružaju svoje usluge.

Asocijacaija medicinskih sestara zahteva nultu toleranciju prema nasilju na radnom mestu

Redakcija
-
0
Asocijacaija medicinskih sestara zahteva nultu toleranciju prema nasilju na radnom mestu

Predstavnici ove organizacije su izjavilili da žele i zaslužuju potpuno drugačiji odnos prema zdravstvenim radnicima, pozivajući se na istraživanje koje pokazuje da je gotovo četvrtina zaposlenih u zdravstvu bar jednom doživela fizički napad od strane pacijenta ili nekog pacijentovog člana porodice.

Istraživanje je takođe pokazalo da je čak polovina medicinskih radnika doživela neku vrstu maltretiranja od strane kolege ili nadređene osobe u kolektivu.

„The American Nurses Assosiation” definiše zlostavljanje na radnom mestu kao – ponavljanje neželjenih i štetnih postupaka, sa namerom da se osoba uvredi, ponizi i da joj se nanese bol.

Nova politika delovanja ove organizacije uključuje preporuke za sprečavanje i reagovanje u slučaju nasilja na radnom mestu u cilju poboljšanja položaja svih zaposlenih u zdravstvu. Neke od ovih mera su motivisanje zaposlenih da prijave napad na radnom mestu, sprečavanje da oni budu odgovorni za nasilje koje počine pacijenti,  kao i usaglašavanje programa prevencije nasilja sa federalnim zdravstenim i sigurnosim upustvima.

– Zauzimanje jasne i snažne pozicije po pitanju ovog problema, od ključnog je značaja da bi se osigurala bezbednost svih. Kako pacijenata, tako i medicinskih sestara i ostalih zaposlenih u zdravstvu, izjavila je Pamela F. Cipriano, predsednica udruženja „The American Nurses Assosiation”. Ona je dodala da tolerisanje fizičkog ili verbalnog zlostavljanja ne sme biti deo njihovog posla.

1...174175176...179Strana 175 od 179