Ko sve može da me prati? Fascinantne tajne GPS tehnologije

GPS (Globalni Pozicioni Sistem) omogućava praćenje položaja uređaja na osnovu signala koji prima od satelita. S obzirom na to kako je tehnologija postala sveprisutna i pristupačna, mnoge strane mogu potencijalno koristiti GPS za praćenje osoba. Saznajte ko može da vas prati.

271
- Sponzor članka -hikvision srbija

Globalni pozicioni sistem, poznatiji kao GPS, postao je nezamenljiv alat u našim svakodnevnim životima. Od navigacije do praćenja, ovaj sistem satelitske geolokacije igra ključnu ulogu u savremenom svetu. Ali, da li ste ikada zapitali kako tačno funkcioniše i koje tajne krije? Zaronite dublje u svet GPS-a i ssaznaje neke fascinantne činjenice.

Iako danas koristimo GPS u mnogim civilnim aplikacijama, njegovo poreklo je vojno. Razvijen je od strane Ministarstva odbrane SAD 1973. godine, prvobitno kao sredstvo za vojnu navigaciju i praćenje.

Da bi GPS radio, potrebno je najmanje četiri satelita da „vidi“ vaš uređaj. Ima ukupno 24 operativna satelita u orbiti, ali često vaš uređaj komunicira sa više od četiri.

Nisu toliko savršeni, ali ipak mogu da nas prate

Ako mislite da je GPS toliko savršen, znajte da na njegovu preciznost utiču brojni faktori, uključujući i atmosferska ometanja. Zatim u gustim urbanim sredinama, visoke zgrade mogu blokirati ili odbijati GPS signale, fenomen poznat kao „urbana kanjonska“ smetnja. Slično tome debeli krovovi ili visoka, gusta vegetacija mogu blokirati GPS signale, čineći praćenje nepouzdanim.

Takođe GPS prijemnici obično ne rade dobro unutar zgrade ili ispod zemlje zbog fizičkih prepreka koje blokiraju satelitske signale, ali to je uglavnom GPS koji je namenjen za civilnu upotrebu.

Pored toga, drugi elektronski uređaji, posebno oni koji emituju snažne radiofrekvencije, mogu ometati GPS signale kao i povećana solarna radijacija

Ono što je interesantno, postoji oprema za namerno ometanje  GPS signala, što je u mnogim  zemljama ilegalno. To su uređaji koji mogu proizvesti jaku radiofrekvencijsku smetnju koja blokira prijem GPS signala. Sa tim u vezi može se iskombinovati i GPS spoofing –  napredna tehnika generisanja lažnih GPS signala koji pokazuju pogrešnu lokaciju.

Da bi se osigurala tačna i pouzdana lokacija, GPS sistemi obično koriste signale iz više satelita. Većina smetnji može da prevaziđe korišćenje jačih i sofisticiranih prijemnika, kao i kombinovanje GPS podataka sa drugim tehnikama praćenja, poput INS-a (Inercijalni Navigacioni Sistem) ili Vi-Fi triangulacije.

Dva lica GPS-a

Iako koristimo GPS svakodnevno, mnogi nisu svesni da sateliti emituju dva različita signala. Civilni signal, poznat kao C/A kod, široko je dostupan, dok je P kod, koji koristi vojska dosta napredniji –  precizniji i zaštićeniji metodom enkripcije da bi se sprečila zloupotreba.

Selektivna dostupnost

Do 2000. godine, postojao je namerni „šum“ na civilnom GPS signalu, što je smanjilo njegovu preciznost. Ovaj sistem, poznat kao „selektivna dostupnost“, bio je način da se osigura da samo vojska ima pristup najpreciznijim informacijama.

GPS

Ometači – jammer

Uređaji koji ometaju GPS signal (jammer) postali su popularni među kriminalcima, ali i onima koji žele da izbegnu praćenje. Bezbednosne agencije ulažu velike napore u borbi protiv ovih uređaja. Dok su takvi uređaji ilegalni u mnogim zemljama, oni se ponekad koriste da bi se sprečilo i neovlašćeno praćenje.

GPS u ekstremnim uslovima

Specijalizovane jedinice u okviru vojnih i obaveštajnih službi, koriste  specijalizovani GPS koji može raditi čak i pod zemljom ili u podvodnim okruženjima.

Geo-ograđivanje kao budućnost

Ova tehnologija omogućava korisnicima da postave virtuelne granice. Kada uređaj uđe ili pusti ovu oblast, može poslati obaveštenje, čime se postiže kontrola nadzor vozila ili ljudi, ali i u potrošačkoj industriji za marketing i prilagođavanje sadržaja korisnicima na određenim lokacijama.

Integracija sa drugim tehnologijama

GPS sistem za praćenje može se integrisati sa raznim tehnologijama kako bi se poboljšale njegove funkcionalnosti, performanse i proširila primena. Tu su svakako:

  1. Mobilne mreže (3G, 4G, 5G) jer omogućavaju prenos GPS podataka u realnom vremenu na udaljenim serverima ili korisnicima na drugim lokacijama.
  2. GPS uređaji mogu koristiti Wi-Fi za preciznije određivanje lokacija u urbanim sredinama ili unutrar objekata.
  3. Inercijalni navigacioni sistemi (INS): Ovi sistemi koriste akcelerometar i žiroskope za praćenje pozicije čak i kada GPS signal nije dostupan.
  4. Bluetooth: Omogućava povezivanje GPS uređaja sa drugim uređajima, kao što su pametni telefoni ili OBD-II uređaji u automobilima.
  5. Radio-frekvencijska identifikacija (RFID): Kombinacija GPS-a i RFID tehnologije omogućava praćenje i identifikaciju predmeta ili ljudi na specifičnim lokacijama.
  6. Dash kamere: Integrisanje kontrolne kamere sa GPS uređajima, korisnici mogu da sinhronizuju video snimke sa tačnim i vremenom.
  7. OBD-II konektori: Omogućava povezivanje GPS uređaja sa dijagnostičkim portom automobila radi prikupljanja informacija o vozilu i njegovom stanju.
  8. Geografski informacioni sistemi (GIS) : Povezivanje GPS podataka sa GIS softverom, korisnici mogu vizuelizovati i analizirati lokacijske informacije na detaljnim mapama.
  9. Dronovi: GPS tehnologija omogućava autonomno upravljanje i praćenje leta dronova.
  10. Tehnologija prepoznavanja lica: U kombinaciji sa GPS praćenjem, ova tehnologija može obezbediti dodatnu bezbednost i verifikaciju identiteta osoba na određenim lokacijama. Ali može biti i kobno, ukoliko se ovakav instrument koristi u nelegitimne i neetičke svrhe.

Svakako mogli bi smo u nedogled nabrajati tehnologiju koja se povezuje sa GPS sistemom. Ipak, sviđalo se to nama ili ne, Integracija GPS tehnologije sa ovim i mnogim drugim sistemima omogućava širi primenu, bolju preciznost i veću funkcionalnost u različitim industrijskim i potrošačkim sektorima. Da li će se koristiti za dobrobit i bezbednost ili za onu drugu stranu medalje, zavisi od toga u čijim je rukama.

GPS i privatnost

Kako tehnologija postaje sveprisutnija, raste i zabrinutost za privatnost. GPS tehnologija je ipak  promenila način na koji ljudi interagiraju s prostorom i kako prate svoje kretanje. Dok donosi mnoge pogodnosti, postavlja se pitanje uticaja na privatnost pojedinaca.

Sa jedne strane u tom domenu postoje prednosti, pa tako imamo:

  • SOS funkcije na GPS uređajima koje omogućavaju korisnicima da šalju svoju tačnu lokaciju u hitnim situacijama, pružajući dodatni sloj bezbednosti bez nepotrebnog praćenja.
  • Privremeno praćenje: Neke aplikacije omogućavaju korisnicima da privremeno podele svoju lokaciju određenim kontaktima, kao što su članovi porodice ili prijatelji, što je korisno za bezbednost tokom putovanja ili izlazaka.
  • Kontrola podešavanja privatnosti: Mnoge moderne aplikacije daju korisnicima mogućnost da kontrolišu kada i kako se njihova lokacija deli.

Sa druge strane imamo i realne opasnosti od:

  • Stalno praćenja: Ako je GPS praćenje uključeno bez znanja korisnika, može se pratiti svaki njegov korak, što može voditi zloupotrebama poput praćenja od strane trećih lica.
  • Deljenja podataka trećim stranama: Nekim aplikacijama korisnici često nehotice daju dozvolu da izbrišu njihovu lokaciju sa oglašivačima ili drugim trećim stranama.
  • Hakovanja aplikacija i uređaja: Ako hakeri provaljuju u GPS aplikacije ili uređaje, mogu imati pristup tačnoj lokaciji korisnika.
  • Pravne zloupotrebe: Nadležni organi često imaju tu moć da slobodno mogu zatražiti podatke o lokaciji iz različitih razloga, često kršeći protokole (tamo gde postoje) čime se može narušiti privatnost korisnika.
  • Vašeg profilisanja: Na osnovu podataka o GPS lokaciji, moguće je stvoriti detaljan profil o navikama, preferencijama i rutinama pojedinca.
  • Pohranjivanja podataka: Čak i ako trenutno ne delite svoju lokaciju, mnoge aplikacije i uređaji čuvaju istoriju vašeg kretanja, koja može biti pristupačna drugima.

Preciznost u centimetar

Nove tehnologije omogućavaju GPS praćenje preciznošću do centimetra, otvarajući vrata za mnoge nove aplikacije, od autonomnih vozila do visoko precizne poljoprivrede.

Sveprisutnost

Danas gotovo svaki pametni telefon, sat, automobil i mnogi drugi uređaji imaju ugrađen GPS nezavisno od naše volje i saglasnosti. S obzirom na njegovu sveprisutnost, pitanje bezbednosti i zaštite privatnosti postaje sve važnije i na tome bi trebalo poraditi.

Ko sve može da me prati putem GPS-a?

GPS (Globalni Pozicioni Sistem) omogućava praćenje položaja uređaja na osnovu signala koji prima od satelita. S obzirom na to kako je tehnologija postala sveprisutna i pristupačna, mnoge strane mogu potencijalno koristiti GPS za praćenje osoba, vozila ili predmeta. Evo nekoliko primera koje može da nas prati pomoću GPS sistema:

  • Vladine službe – Radi nacionalne bezbednosti, borbe protiv kriminala ili istraživanja, određene vladine agencije mogu pratiti pojedince kroz GPS.
  • Poslodavci –  Ako zaposleni koriste službena vozila ili uređaje opremljene GPS-om, poslodavci mogu nadzirati njihove lokacije da bi pratili produktivnost, isporuku ili putovanja.
  • Roditelji – GPS uređaji i aplikacije omogućavaju roditeljima da prate kretanje svoje dece, naročito u situacijama gde žele da osiguraju njihovu bezbednost.
  • Vlasnici vozila – Mnogi moderni automobili imaju ugrađene GPS sisteme koji omogućavaju vlasnicima da prate svoja vozila u slučaju krađe. Pa ako kojim slučajem koristite tuđe vozilo, budite spremni na činjenicu da vas vlasnik možda prati. Ne trudite se da ga lažete. Isto važi za automobile koje iznajmljujete.
  • Marketinške kompanije – Kroz aplikacije na mobilnim uređajima, marketinške kompanije mogu da koriste GPS podatke korisnika za prilagođavanje reklama na osnovu lokacija.
  • Aplikacije za upoznavanje i društvene mreže – Neke aplikacije koriste GPS da bi korisnici pružili informacije o drugima u njihovoj blizini.
  • Uhode –  Nažalost, postoje oni koji mogu da koriste GPS uređaje da bi pratile druge osobe bez njihovog znanja. Da li su to osobe koje čak i ne poznajete ili je to samo vaš emotivni partner, pitanje je sad?
  • Telekom kompanije – Iako se oslanjaju više na triangulaciju baznih stanica nego na satelitski GPS, ove kompanije takođe mogu pratiti lokaciju mobilnih telefona.
  • Organi pravosuđa – Osobe koje su na uslovnoj slobodi ili pod sličnim pravosudnim nadzorom mogu biti obavezane da nose GPS uređaje za praćenje u vidu nanogvica.

Interesantna činjenica je da mnogi sportisti koriste GPS uređaje ili pametne satove kako bi pratili svoje kretanje, brzinu, pređenu udaljenost i druge performanse.

Da zaključimo:

Kao što možete videti, GPS je mnogo više od puke navigacije. Sa rastućim brojem aplikacija i potencijalnih rizika, važno je biti informisan i svestan kako ovu tehnologiju koristimo u svakodnevnom životu.

Važno je naglasiti da, dok je praćenje putem GPS-a legitimno u mnogim situacijama, postoji mnogo etičkih i pravnih pitanja kada je reč o privatnosti i dozvoli za praćenje. Uvek je važno biti svestan prava na privatnost i postavke uređaja kako bi se obezbedila lična bezbednost i zaštita podataka.

5/5 - (3 votes)
Prethodni članakPrevencija požara u domaćinstvu: Praktični saveti za svaku porodicu
Sledeći članakPlatforma X uskoro prikuplja biometrijske podatke korisnika