U vozilima jednog od privatnih prevoznika na gradskim linijama 56 i 56l u Beogradu pojavile su se nalepnice koje obaveštavaju putnike da, pored video snimanja, dolazi i do audio-zapisa – što je izazvalo brojne reakcije i zabrinutost građana.
Kamere u javnom prevozu grada Beograda uvedene su pre oko deset godina, ali je ovo prvi put da se javno ističe kako se beleže i razgovori. Zbog toga je Kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti najavila vanredni nadzor, a njena predstavnica Emina Kovačević upozorava na potencijalne zloupotrebe.
Iako je video-nadzor dozvoljen u određenim slučajevima, važeći propisi u Srbiji ne priznaju audio-nadzor. Uprkos tome, u vozilima kompanije „Niš ekspres“ koja saobraćaju pomenutim linijama, pojavile su se obaveštajne nalepnice koje najavljuju snimanje zvuka.
Sekretarijat za javni prevoz reagovao je tako što je predmetno vozilo odmah povukao iz saobraćaja, a svim drugim prevoznicima naloženo je da izvrše hitne provere koje se odnose na nedozvoljena snimanja u njihovim vozilima. Zvaničnici tvrde da je u beogradskom javnom prevozu dozvoljen isključivo video-nadzor, dok snimanje zvuka nije praksa, niti je zakonski regulisano.
Iz „Niš ekspresa“ poručuju da njihova vozila nisu opremljena uređajima za snimanje zvuka, već samo kamerama, te da je do lepljenja sporne nalepnice došlo greškom.
Kancelarija poverenika pokreće vanredni inspekcijski nadzor kako bi se detaljno ispitalo da li su slične oznake postavljene i u drugim vozilima ovog prevoznika, kako u Beogradu, tako i u ostatku Srbije – uključujući međugradski i vanlinijski prevoz. Kovačević ističe da čak i kada se pozove na „legitimni interes“, pravdanje audio-nadzora je veoma teško dokazati, jer je u pitanju ozbiljno zadiranje u prava građana.
Ona dalje navodi da u Srbiji još uvek ne postoji zakon koji eksplicitno reguliše video-nadzor – ova oblast samo se delimično pokriva kroz Zakon o privatnom obezbeđenju u okviru tehničkih mera zaštite. Iako „Niš ekspres“ tvrdi da se radi o grešci, Kancelarija poverenika će zahtevati detaljnu proveru svih vozila.
U svakodnevici ispunjenoj kamerama, koje su postale deo mobilnih telefona, sistema obezbeđenja i saobraćajne kontrole, važno je da svaka lokacija koja se nadzire bude jasno označena. Postavljanje nadzornih sistema obavljaju licencirane firme koje ugovorom sa vlasnikom definišu sve detalje, uključujući obavezno čuvanje snimaka najmanje 30 dana i njihovo ustupanje policiji bez sudskog naloga.
Ukoliko nadzor obuhvata prostorije u kojima borave zaposleni, oni moraju biti obavešteni o snimanju i dati svoju saglasnost. Iako moderne kamere predstavljaju značajan alat u borbi protiv kriminala, postavlja se pitanje njihove potencijalne zloupotrebe.
Kovačević ističe važnost jasnog regulisanja pristupa snimcima – kako se čuvaju, ko im pristupa i u koje svrhe se koriste. Naglašava da ni uz najstrože mere nije moguće potpuno eliminisati rizik, ali se on može znatno umanjiti kroz tehničke i organizacione mere. Podacima ne može pristupati bilo ko – pristup mora biti kontrolisan posebnim softverima i korisničkim parametrima.
Upravljanje sistemom na pravilan način, uz striktne procedure i kadrovske kontrole, jedini je garant da će se privatnost građana zaštititi u skladu sa zakonom.
